PLjEVLjA - Ovih da­na vje­tar po­vre­me­no po­di­že pra­ši­nu sa de­po­ni­je pepela i šljake Ma­lje­vac i raz­no­si je po okol­nim na­se­lji­ma i se­li­ma. Pljevljaci navikli na svakojake nedaće ćute i trpe. Iz Elek­tro­pri­vre­de Crne Gore po­ru­ču­ju da će de­po­ni­ja bi­ti sa­ni­ra­na do 2024. go­di­ne, ali se o mje­ra­ma tre­nut­ne za­šti­te zdravlja građana Pljevalja ne ­iz­ja­šnja­va­ju. Iz eko­lo­ških or­ga­ni­za­ci­ja tvr­de da će sa pr­vim ja­čim vje­tro­vi­ma po­no­vi­ti eko­lo­ški in­ci­den­ti iz pro­šle go­di­ne i po­zi­va­ju eko­lo­škog in­spek­to­ra da iza­đe na te­ren. Eko­lo­zi naglašavaju da se ne mo­že če­ka­ti za­vr­še­tak od­la­ga­nja pe­pe­la i šlja­ke na de­po­ni­ju da bi se oko­li­na za­šti­ti­la od ve­o­ma opa­snih ma­te­ri­ja ko­je vje­tro­vi raz­no­se po okol­nim na­se­lji­ma i se­li­ma.
– Upo­re­do sa pro­jek­tom eko­lo­ške re­kon­struk­ci­je pr­vog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne „Plje­vlja”, re­a­li­zo­va­će se i pro­je­kat pr­ve fa­zne re­kul­ti­va­ci­je de­po­ni­je pe­pe­la i šlja­ke na Ma­ljev­cu, za ko­ju će EPCG iz­dvo­ji­ti oko 19 mi­li­o­na eura. Pro­je­kat re­kul­ti­va­ci­je de­po­ni­je na Ma­ljev­cu na ko­ju se od­la­že pe­peo i šlja­ka iz TE „Plje­vlja” tre­ba da se re­a­li­zu­je u pe­ri­o­du od 2018. do 2024. go­di­ne, do ka­da EPCG pla­ni­ra da ko­ri­sti tu lo­ka­ci­ju. Kom­ple­tan tro­šak re­kul­ti­va­ci­je sno­si­će EPCG. Dio nov­ca za ovaj pro­je­kat, oko če­ti­ri mi­li­o­na eura, bi­će obez­bi­je­đen iz kre­di­ta Svjet­ske ban­ke shod­no Ugo­vo­ru o ko­ri­šće­nju sred­sta­va ko­ji je pot­pi­san iz­me­đu MORT-a, MF-a i EPCG. Pla­ni­ra­no je da ra­do­vi ko­ji se fi­nan­si­ra­ju iz kre­di­ta Svjet­ske ban­ke bu­du re­a­li­zo­va­ni to­kom 2019. i 2020. go­di­ne (za­ključ­no sa ju­nom 2020. godin) U okvi­ru ovog di­je­la ra­do­va bi­će re­a­li­zo­va­ne re­me­di­ja­ci­ja ka­se­te dva de­po­ni­je, re­me­di­ja­ci­ja če­tvr­te i pe­te ste­pe­ni­ce bra­ne, iz­mje­šta­nje Pa­le­škog po­to­ka, iz­grad­nja no­vog dre­na­žnog ta­lo­žni­ka, iz­grad­nja si­ste­ma za tret­man pro­ci­jed­nih vo­da. Re­kul­ti­va­ci­ja ka­se­te jedan, re­kul­ti­va­ci­ja ka­se­te tri i osta­le mje­re za­šti­te vo­da i ze­mlji­šta bi­će re­a­li­zo­va­ne iz sred­sta­va EPCG, fa­zno do 2024. shod­no di­na­mi­ci pred­vi­đe­noj teh­nič­kom do­ku­men­ta­ci­jom - sa­op­šte­no je „Danu” iz Elek­tro­pri­vre­de Crne Gore. Ipak, iz EPCG nijesu odgvorili na na­še pi­ta­nje šta će ura­di­ti da spri­je­či eko­lo­ške in­ci­den­te tokom pro­ljet­njih i ljet­nih mje­se­ci ove go­di­ne?
Iz Elek­tro­pri­vre­de ni­je­su od­go­vo­ri­li ni na na­še pi­ta­nje da­li je zbog pro­šlo­go­di­šnjih eko­lo­ških in­ci­de­na­ta, zbog ne­a­de­kvat­ne za­šti­te ne­ko u Elek­tro­pri­vre­di po­zvan na od­go­vor­nost. Iz ove kom­pa­ni­je su, umje­sto da­va­nja od­go­vo­ra na po­stavljena pi­ta­nja, po­ru­či­li da će „re­kul­ti­va­ci­ja de­po­ni­je ob­u­hva­ti­ti for­mi­ra­nje sta­bil­nog eko si­ste­ma, oze­le­nja­va­nje de­gra­di­ra­ne po­vr­ši­ne ko­ja ima pri­je sve­ga ulo­gu za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, a isto­vre­me­no do­pri­no­si ljep­šem iz­gle­du oko­li­ne i bo­ljoj mi­kro­kli­mi pod­ruč­ja”.
Za pred­stav­ni­ke NVO „Bre­zni­ca“ ko­ji su pro­šle sedmice po­zva­li eko­lo­škog in­spek­to­ra i Elek­tro­pri­vre­du da re­a­gu­ju jer na de­po­ni­ji Ma­lje­vac ne po­sto­ji ade­kvat­na za­šti­ta od pra­ši­ne, stav EPCG je ne­pri­hva­tljiv. Iz „Breznice” po­ru­ču­ju da se ne ­mo­že če­ka­ti još šest go­di­na da se re­kul­ti­vi­še de­po­ni­ja, već da se mo­ra iz­na­ći rje­še­nje za tre­nut­nu za­šti­tu od pra­ši­ne.
– Svje­sni smo da vo­de­no ogle­da­lo, ko­je je bi­lo po­treb­no da se for­mi­ra na Ma­ljev­cu, sa­da ni­je mo­gu­će for­mi­ra­ti, jer su na deponiji pepla i šljake stvo­re­ne ne­rav­ni­ne ko­je se ne mo­gu po­kri­ti vo­de­nim ogle­da­lom. Me­đu­tim, mo­ra se iz­na­ći rje­še­nje da se spri­je­če eko­lo­ški in­ci­den­ti. S dru­ge stra­ne ova de­po­ni­ja je for­mi­ra­na kao di­vlja bez odo­bre­nja, pa Elek­tro­pri­vre­da Crne Gore sno­si od­go­vor­nost za sve pre­stu­pe ko­ji su ta­mo ura­đe­ni – podvlači iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Bre­zni­ca“ Mi­lo­rad Mi­tro­vić.
On na­vodi da pra­ši­na sa Ma­ljev­ca prak­tič­no, sva­ko­dnev­no ubi­ja sta­nov­ni­štvo u se­lu Zblje­vo, se­li­ma Ka­lu­ši­ći i Ljuć, ali i u na­se­lji­ma Ko­mi­ni i dje­lom u na­se­lji­ma Še­va­ri i Ra­do­sa­vac. On naglašava da su sta­nov­ni­ci navedenih sela i naselja, u pr­vom re­du zbog Ma­ljev­ca, iz­lo­že­ni oboli­je­va­nju od naj­te­žih i ne­iz­li­je­či­vih bo­o­le­sti.
– Tre­ba po­ći na se­o­ska gro­blja i vi­dje­ti ka­ko se po­la­ko pro­sjek go­di­na pre­mi­nu­lih oso­ba iz go­di­ne u go­di­nu sma­nju­je. Ti lju­di su umrli i obo­lje­li od te­ških bo­le­sti prouzrokovnih upra­vo brojnim zagađenjima, a me­đu najvećim zagađivačem životne sredine upra­vo se na­la­zi Ter­mo­e­lek­tra­na i nje­na de­po­ni­ja Ma­lje­vac. Pre­ma to­me, ne­ma če­ka­nja do 2024. go­di­ne, već eko­lo­ški in­spek­tor mo­ra na­tje­ra­ti Elek­tro­pri­vre­du da što pri­je re­a­gu­je. U su­prot­nom ima­će­mo sugrđane ko­ji će obol­ije­va­ti od te­ških bo­le­sti jer ka­da udi­še­te pe­peo od sa­gor­e­log uglja, če­mu se dru­gom mo­že­te na­da­ti- podvlači Mi­tro­vić.
De­po­ni­ja Ma­lje­vac for­mi­ra­na je sa po­čet­kom ra­da Ter­mo­e­lek­tra­ne, ali je po­sled­njih de­set go­di­na njen ni­vo po­dig­nut mi­mo svih oče­ki­va­nja, ta­ko da ona vi­še ni­je u udo­li­ni Pa­le­škog po­to­ka, već je postala uz­vi­še­nje ko­je do­dat­no za­tva­ra plje­valj­sku ko­tli­nu.B. Je.


Predviđeno oze­lenjavanje deponije

-Za oze­le­nja­va­nje po­vr­ši­na na de­po­ni­ji „Ma­lje­vac” pri­mje­ni­će se bi­o­lo­ška me­to­da re­kul­ti­va­ci­je i to sje­tva tra­ve po pla­to­i­ma ka­se­ta i ko­si­na­ma, sad­nja žbu­na­stog ra­sti­nja i dr­ve­na­stih bi­lja­ka (li­šća­ra i če­ti­na­ra) po obo­du pla­toa ka­se­ta i sad­nja dr­ve­na­stih bi­lja­ka i žbu­na­stog ra­sti­nja (li­šća­ra i če­ti­na­ra) po mo­za­ič­nom ras­po­re­du po pla­tou ka­se­te. Na­kon za­vr­še­ne re­kul­ti­va­ci­je pro­stor će bi­ti u pot­pu­no uklo­pljen u am­bi­jent, po­šu­mljen od­go­va­ra­ju­ćom vi­so­kom i ni­skom ve­ge­ta­ci­jom oda­bra­nih sor­ti za ovo pod­ne­blje. Ovim pro­jek­tom pred­vi­đen je niz mje­ra za­šti­te va­zdu­ha, ze­mlji­šta i vo­de i pla­ni­ra­no je da se ura­di auto­mat­ski si­stem oro­ša­va­nja, ko­ji će, uz pump­no po­stro­je­nje, spri­je­či­ti even­tu­al­no pra­še­nje do pot­pu­nog za­tva­ra­nja de­po­ni­j - saopštavaju iz El­rek­tro­pri­vre­de Crne Gore.