Naj­ma­nje 14 biv­ših i sa­da­šnjih mi­ni­sta­ra, po­red funk­ci­je u Vla­di, pro­fe­si­o­nal­no su oba­vlja­li i dru­gu dje­lat­nost, upr­kos Usta­vu ko­ji to za­bra­nju­je. Ve­ći­na ak­tu­el­nih i biv­ših čla­no­va vla­de ima­li su du­plu funk­ci­ju na fa­kul­te­ti­ma, a po­je­di­ni u dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Po­stu­pak je po­kre­nut je­di­no pro­tiv ak­tu­el­nog mi­ni­stra evrop­skih po­slo­va Alek­san­dra An­dri­je Pe­jo­vi­ća, na­kon pri­ja­ve Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), poslije čega je on podnio ostavku na ministarsku funkciju i poziciju glavnog pregovarača sa Evropskom unijom.
Ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja tra­ži­la je još 2014. go­di­ne od ta­da­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da raz­ri­je­ši šest mi­ni­sta­ra zbog kr­še­nja čla­na 104 Usta­va o ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­ja. Tim čla­nom pro­pi­sa­no je da „pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti po­sla­nič­ku i dru­gu jav­nu funk­ci­ju, ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost”.
Ini­ci­ja­ti­vom su tra­ži­li smje­nu ta­da­šnje mi­ni­star­ke na­u­ke Sa­nje Vla­ho­vić, ko­ja je pre­da­va­la na Uni­ver­zi­te­tu Me­di­te­ran i Uni­ver­zi­te­tu Sin­gi­du­num u Be­o­gra­du. Ta­da­šnji mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Pe­tar Iva­no­vić, osim za rad u Mi­ni­star­stvu, pri­mao je do­dat­ne na­kna­de kao pre­da­vač na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca. Na UDG je pre­da­vao i biv­ši mi­ni­star eko­no­mi­je Vla­di­mir Ka­va­rić, kao i ta­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re i mi­ni­star vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja Igor Luk­šić. Ta­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja Ra­do­je Žu­gić, po­red mi­ni­star­ske pla­te, pri­mao je i na­kna­du kao pre­da­vač na Fa­kul­te­tu za me­di­te­ran­ske po­slov­ne stu­di­je u Tiv­tu, a iz CGO su ta­da ka­za­li da se na sajtu Po­mor­skog fa­kul­te­ta u Ba­ru na­vo­dio kao pre­da­vač. Biv­ša mi­ni­star­ka od­bra­ne Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić u isto vri­je­me pre­da­va­la je na Elek­tro­teh­nič­kom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, dok je Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić, ta­da mi­ni­star kul­tu­re, ostva­ri­vao pri­ma­nja kao pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu dram­skih umjet­no­sti.
Biv­ši mi­ni­star zdra­vlja Mi­o­drag Ra­du­no­vić ujed­no je pre­da­vao na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu, dok je ta­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de i čel­nik re­so­ra za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo Vu­ji­ca La­zo­vić do­dat­no bio an­ga­žo­van kao pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu.
I u no­vom sa­zi­vu Vla­de ima mi­ni­sta­ra ko­ji ima­ju du­ple funk­ci­je. Na fa­kul­te­ti­ma cr­no­gor­skih uni­ver­zi­te­ta, po iz­bo­ru na mi­ni­star­ske funk­ci­je, pre­da­va­li su šef di­plo­ma­ti­je Sr­đan Dar­ma­no­vić i mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić. Biv­ši mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić, ko­ji je u me­đu­vre­me­nu pod­nio ostav­ku, ta­ko­đe je pre­da­vao na fa­kul­te­tu, dok je mi­ni­star od­bra­ne Pre­drag Bo­ško­vić an­ga­žo­van kao pot­pred­sjed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra Evrop­ske ru­ko­met­ne fe­de­ra­ci­je, gdje ostva­ru­je na­kna­du.
Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) do­sad je je­di­no re­a­go­va­la u slu­ča­ju mi­ni­stra Alek­san­dra An­dri­je Pe­jo­vi­ća, ko­ji je ujed­no oba­vljao i am­ba­sa­dor­sku funk­ci­ju. U nje­go­vom slu­ča­ju utvr­đe­no je kr­še­nje Usta­va, za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je i o vanj­skim po­slo­vi­ma.
Iz CGO su ka­za­li za „Dan” da su uka­zi­va­li na sve one slu­ča­je­ve gdje je po­sto­ja­la sum­nja da se jav­ni funk­ci­o­ner na­la­zi u su­ko­bu in­te­re­sa i ko­ji na taj na­čin mo­že jav­ni in­te­res pod­re­di­ti pri­vat­nom. Ka­ko je ka­za­la Ana Ne­ne­zić iz te NVO, ve­ći­na ovih ini­ci­ja­ti­va ni­je pro­ce­su­i­ra­na.
– Nad­le­žni or­ga­ni, umje­sto da dje­lu­ju pro­ak­tiv­no, uglav­nom su ću­ta­li na sva ona kr­še­nja na ko­ja smo uka­zi­va­li – upo­zo­ri­la je Ne­ne­zi­će­va za „Dan”.
Ona je do­da­la da se CGO go­di­na­ma prin­ci­pi­jel­no za­la­že za za­ko­ni­to i tran­spa­rent­no dje­lo­va­nje i po­stu­pa­nje jav­nih fuk­ci­o­ne­ra, po­seb­no onih ko­ji se na­la­ze na naj­vi­šim dr­žav­nim funk­ci­ja­ma i či­je od­lu­ke su od po­seb­nog zna­ča­ja za dru­štvo.
– Va­žno je na­po­me­nu­ti da Ustav Cr­ne Go­re i Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ja­sno de­fi­ni­šu sve one si­tu­a­ci­je ko­je ni­je­su do­zvo­lje­ne, a oba­ve­za je nad­le­žnih or­ga­na da se sta­ra­ju o pu­noj i bla­go­vre­me­noj pri­mje­ni po­sto­je­ćih rje­še­nja, ka­ko bi za­šti­ti­li jav­ni in­te­res i ugled dr­ža­ve. Ustav ja­sno de­fi­ni­še prin­cip ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­ja, kroz čla­no­ve 104, 123 i 138, u ko­ji­ma se na­vo­di da pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti po­sla­nič­ku i dru­gu jav­nu funk­ci­ju, ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost. Ta­ko­đe, ista za­bra­na je pro­pi­sna za su­di­je i dr­žav­ne tu­ži­o­ce. Sa dru­ge stra­ne, Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je u čla­nu 9 pro­pi­su­je da jav­ni funk­ci­o­ner, pa sa­mim tim i član Vla­de, mo­že da se ba­vi na­uč­nom, na­stav­nom, kul­tur­nom, umjet­nič­kom i sport­skom dje­lat­no­šću i da sti­če pri­ho­de od autor­skih, pa­tent­nih i slič­nih pra­va, ali po­sle­dič­no to ne mo­že bi­ti nji­ho­va pro­fe­si­o­nal­na dje­lat­nost – po­ja­sni­la je Ne­ne­zi­će­va.
Do­da­la je da u svim raz­vi­je­nim de­mo­krat­skim dru­štvi­ma, ko­ji­ma Cr­na Go­ra de­kla­ra­tiv­no te­ži, no­si­o­ci naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­ja su upra­vo oni ko­ji svo­jim po­na­ša­njem da­ju pri­mjer svi­ma osta­li­ma te je nji­ho­va od­go­vor­nost znat­no ve­ća.
Ne­ne­zi­će­va sma­tra da bi slu­čaj Pe­jo­vi­ća tre­ba­lo da bu­de upo­zo­re­nje za sve in­sti­tu­ci­je si­ste­ma.
– Ovaj slu­čaj je otvo­ren u jav­no­sti mno­go pri­je ne­go što je CGO is­ko­ri­stio in­sti­tu­ci­o­nal­ne me­ha­ni­zme i po­kre­nuo po­stu­pak pred Agen­ci­jom za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je. Na ba­zi do­stup­nih in­for­ma­ci­ja bi­lo je oče­ki­va­no da re­a­gu­ju Vla­da sa jed­ne i ASK, sa dru­ge stra­ne. Ta­ko­đe, sam Pe­jo­vić ko­ji je ta­da od­bi­jao da se jav­no iz­ja­sni po ovom pi­ta­nju, mo­rao je zna­ti da svo­jim po­stu­pa­njem kr­ši ustav­ne od­red­be i od­red­be za­ko­na, te je ima­ju­ći u vi­du zna­čaj funk­ci­ja ko­je po­kri­va tre­ba da po­ka­že ozbilj­nost u pri­stu­pu i bla­go­vre­me­no re­a­gu­je. Do­dat­no, ovaj slu­čaj je po­ka­zao i ne­do­stat­no­sti u ra­du ASK, u di­je­lu kon­tro­le naj­vi­ših dr­žav­nih fuk­ci­o­ne­ra, pa oče­ku­je­mo da se u naj­sko­ri­je vri­je­me to ot­klo­ni i ASK po­ka­že da za­i­sta ra­di u jav­nom, a ne in­te­re­su bi­lo ko­je po­li­tič­ke par­ti­je – za­klju­či­la je Ne­ne­zi­će­va.A.O.


Skan­dal zbog ko­jeg bi pa­la Vla­da

Te­žnja An­dri­je Pe­jo­vi­ća da pri­mi ne­ko­li­ko pla­ta za je­dan po­sao je svoj­stve­na oni­ma ko­ji te­že ne­po­što­va­nju za­ko­na i ko­rup­ci­o­na­škim ope­ra­ci­ja­ma, a pro­blem ve­ći­ne ta­kvih je­ste u to­me što ne uspi­je­va­ju da na­đu po­kro­vi­te­lje i po­ma­ga­če ko­ji bi im to omo­gu­ći­li, po­ru­či­la je Ti­na Ra­i­če­vić, član Glav­nog od­bo­ra De­mo­sa. Ona ci­je­ni da ih je Pe­jo­vić na­šao u Vla­di i Glav­nom od­bo­ru stran­ke či­ji je član.
– Bez tih po­kro­vi­te­lja Pe­jo­vić ni­je mo­gao iz­ve­sti ovu nov­ča­no-uzur­pa­tor­sku ope­ra­ci­ju. Ja­sno je svi­ma da za plat­ni spi­sak i pri­mlje­ne iz­no­se čla­no­va Vla­de ni­je­su od­go­vor­ne teh­nič­ke oso­be sa šal­te­ra, već je­di­no Vla­da ko­ja je po Usta­vu i za­ko­nu od­go­vor­na za sta­nje u dru­štvu, a ti­me valj­da i za za­ko­ni­tost pri­mlje­nih pla­ta svo­jih čla­no­va. U sva­koj ele­men­tar­no de­mo­krat­skoj ze­mlji ova­kav skan­dal, za­i­sta ri­jet­kih di­men­zi­ja, za po­sle­di­cu, po­red prav­nog sank­ci­o­ni­sa­nja po­či­ni­o­ca, imao bi i pad Vla­de – sma­tra ona.