Crnogorski tu­ži­o­ci obič­no uma­nju­ju zna­čaj slu­ča­je­va po­ro­dič­nog na­si­lja ta­ko što ih upu­ću­ju pre­kr­šaj­nim umje­sto kri­vič­nim su­di­ja­ma ili pod­sti­ču mi­re­nje, konstatovano je u istraživanju Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN) o nasilju u porodici u Crnoj Gori i na Kosovu. U tekstu BIRN-a navodi se da nasilnici uglavnom bivaju prekršajno kažnjeni i da tek svaki treći bude novčano ili zatvorski kažnjen.
Slična situacija je i na Kosovu, koji, prema navodima BIRN-a, predstavlja „cr­nu ru­pu” za žr­tve po­ro­dič­nog na­si­lja, za­ro­blje­ne u kru­gu dis­kri­mi­na­ci­je i dvo­stru­kih stan­dar­da.
Djevojka koju je intervjuisao novinar BIRN-a kaže da je bi­la do­bro po­zna­to li­ce u po­li­cij­skoj sta­ni­ci na ju­gu Ko­so­va, u ko­ju je če­sto od­la­zi­la da bi tra­ži­la za­šti­tu od na­sil­nog su­pru­ga.
Bi­la je u ra­nim dva­de­se­tim go­di­na­ma ka­da se njen brak pre­tvo­rio u noć­nu mo­ru zlo­sta­vlja­nja. Iz­me­đu osta­log, pri­je­tio joj je pi­što­ljem. Jed­nog da­na, stra­hu­ju­ći za svoj ži­vot, do­ko­pa­la se pi­što­lja i od­ni­je­la ga u po­li­cij­sku sta­ni­cu.
– Po­li­ca­jac ko­ji me je ta­mo pri­mio po­zna­vao je mog mu­ža. Od­go­vo­rio je da ako sam nje­go­va že­na, on­da ni­ka­ko ne bih mo­gla da pre­dam pi­štolj po­li­ci­ji, jer bi me on pri­je to­ga ubio – re­kla je ova tri­de­se­tjed­no­go­di­šnja že­na.
Na kra­ju je ona ubi­la su­pru­ga. Pre­sje­kla mu je gr­lo bri­tvom.
Sje­de­ći na pr­lja­voj kan­ce­la­rij­skoj sto­li­ci u so­bi za sa­stan­ke u je­di­nom žen­skom za­tvo­ru na Ko­so­vu ko­ji se na­la­zi na pe­ri­fe­ri­ji Li­plja­na, ju­žno od Pri­šti­ne, go­vo­ri­la je i o za­tvor­skoj ka­zni od 12 go­di­na, ko­li­ko je do­bi­la za ubi­stvo. Osam go­di­na i če­ti­ri mje­se­ca su već pro­šli, osta­je joj još ma­nje od če­ti­ri go­di­ne.
Su­di­ja je bio pre­strog, ka­že ona, po­di­žu­ći tre­pa­vi­ce po­kri­ve­ne ma­ska­rom sa kur­sa ko­zme­ti­ke ko­ji po­ha­đa u za­tvo­ru. Šta je sa svim onim go­di­na­ma na­si­lja, sa po­zi­vi­ma upo­moć na ko­je ni­ko ni­je od­go­vo­rio?
Sev­di­je Mo­ri­na, za­mje­ni­ca dr­žav­nog tu­ži­o­ca u Pri­šti­ni, re­kla je BIRNU-u da je to „uobi­ča­je­na” ka­zna u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma, a da pri­li­kom iz­ri­ca­nja pre­su­de su­di­ja ni­je uzeo u ob­zir olak­ša­va­ju­će okol­no­sti.
– Muž ju je za­i­sta zlo­sta­vljao – re­kla je Mo­ri­na.
Žr­tve po­ro­dič­nog na­si­lja na Ko­so­vu, kako se konstatuje, če­sto su pre­pu­šte­ne na mi­lost i ne­mi­lost pra­vo­sud­nom si­ste­mu ko­ji ni­je u sta­nju da im pru­ži za­šti­tu i ne po­ka­zu­je ni­ma­lo po­pu­stlji­vo­sti ka­da ne­ki­ma od žr­ta­va pre­ki­pi i po­ku­ša­ju da se sa­me od­bra­ne ili osve­te, tvr­de advo­ka­ti i ak­ti­vi­sti za ljud­ska pra­va. Kao i u dru­gim pa­tri­jar­hal­nim dru­štvi­ma u re­gi­o­nu, na pri­o­ri­te­te pre­op­te­re­će­nih po­li­ca­ja­ca, tu­ži­la­ca i su­di­ja zna­čaj­no uti­ču ras­pro­stra­nje­na dik­sri­mi­na­ci­ja i dvo­stru­ki ar­ši­ni za na­si­lje mu­ška­ra­ca i že­na.
U eks­trem­nim slu­ča­je­vi­ma, ka­da žr­tve i sa­me pri­bjeg­nu na­si­lju pro­tiv mu­či­te­lja, su­di­je tre­ba da do­no­se primjerenije pre­su­de za one po­či­ni­te­lje ko­ji pa­te od sin­dro­ma zlo­sta­vlja­ne oso­be, što je psi­ho­lo­ška tra­u­ma iza­zva­na du­go­traj­nom iz­lo­že­no­šću na­si­lju.
Re­gi­o­nal­na po­šast
Ši­rom Bal­ka­na po­ro­dič­no na­si­lje op­te­re­ću­je pa­tri­jar­hal­na dru­štva u ko­ji­ma se – bar za mu­škar­ce – pod­ra­zu­mi­je­va da ma­či­zam i agre­siv­nost idu ru­ku pod­ru­ku. Pre­ma po­da­ci­ma iz is­tra­ži­va­nja ko­je je 2012. go­di­ne spro­ve­la SOS li­ni­ja za že­ne i dje­cu žr­tve na­si­lja u Cr­noj Go­ri, vi­še od 67 od­sto uda­tih že­na u toj ze­mlji bi­lo je iz­lo­že­no na­si­lju su­pru­ga. Po­da­ci Sa­vje­ta za pra­vo­su­đe, ko­ji nad­zi­re rad su­di­ja u ovoj ze­mlji sa 620.000 sta­nov­ni­ka, po­ka­zu­ju da tu­ži­o­ci obič­no uma­nju­ju zna­čaj slu­ča­je­va po­ro­dič­nog na­si­lja ta­ko što ih upu­ću­ju pre­kr­šaj­nim umje­sto kri­vič­nim su­di­ja­ma ili pod­sti­ču mi­re­nje.
Pro­šle go­di­ne, go­to­vo 90 od­sto slu­ča­je­va po­ro­dič­nog na­si­lja – njih vi­še od 2.000 – pro­sli­je­đe­no je pre­kr­šaj­nim su­do­vi­ma u Cr­noj Go­ri. Mno­gi su uklju­či­va­li i te­ške tje­le­sne po­vre­de. Ma­nje od 30 od­sto tih slu­ča­je­va okon­ča­no je nov­ča­nim ili za­tvor­skim ka­zna­ma.
– Raz­go­va­ra­la sam sa ne­ki­ma od su­di­ja ko­ji su mi go­vo­ri­li: „Slu­ča­je­vi na­si­lja ni­je­su naš pri­o­ri­tet. Oni se la­ko rje­ša­va­ju, a ima­mo ogro­man broj ne­ri­je­še­nih slu­ča­je­va ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la – re­kla nam je Ma­ja Ra­i­če­vić ko­ja se na­la­zi na če­lu Cen­tra za pra­va že­na, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je iz Pod­go­ri­ce.
U po­sled­nje tri go­di­ne, part­ne­ri su ubi­li pet že­na u Cr­noj Go­ri.
– Če­ti­ri od njih pet vi­še pu­ta su pri­ja­vlji­va­le na­si­lje po­li­ci­ji i dru­gim in­sti­tu­ci­ja­ma, ali ni­je­su do­bi­le od­go­va­ra­ju­ću za­šti­tu – ka­že Ra­i­če­vi­će­va.
Ne­dav­no ubi­stvo su­di­je po­sta­lo je sim­bol ne­u­spje­ha Al­ba­ni­je da za­šti­ti ugro­že­ne že­ne. Po­sli­je vi­še go­di­na pri­jet­nji, biv­ši muž je kra­jem av­gu­sta usmr­tio Fil­de­ze Ha­fi­zi. Ne­ko­li­ko da­na po­sli­je ubi­stva de­mon­stran­ti u Ti­ra­ni su ga­đa­li zgra­du mi­ni­star­stva prav­de cr­ve­nom far­bom i oku­pi­li se is­pred zgra­de par­la­men­ta.
– Ubi­stvo ne stva­ra mu­škar­ca, već ubi­cu – pi­sa­lo je na jed­nom tran­spa­ren­tu.
Pre­ma po­da­ci­ma Glav­ne di­rek­ci­je za za­tvo­re, u ju­lu je na iz­dr­ža­va­nju ka­zne zbog ubi­stva bi­lo 816 mu­ška­ra­ca i 14 že­na.
Iza za­tvo­re­nih vra­ta
U Ka­zne­no-po­prav­nom cen­tru za že­ne i ma­lo­ljet­ni­ke u Li­plja­nu, kom­plek­su zgra­da okru­že­nih bo­dlji­ka­vom ži­com, be­ton­skim zi­do­vi­ma i nji­va­ma, ne­ko­li­ko že­na ko­je su ubi­le svo­je mu­že­ve opi­su­ju uža­se kroz ko­je su pro­šle pri­je ne­go što su iz­gu­bi­le kon­tro­lu. Za­tvor­ska pra­vi­la ne do­zvo­lja­va­ju da za­tvo­re­ni­ce bu­du ime­no­va­ne.
– Tu­kao me je, mu­čio i pro­vo­ci­rao ano­nim­nim po­zi­vi­ma i po­ru­ka­ma – re­kla je če­tr­de­set­pe­to­go­di­šnja za­tvo­re­ni­ca ko­ja je na od­slu­že­nju ka­zne od 11 go­di­na zbog ubi­stva mu­ža iz ugo­vo­re­nog bra­ka.
Dru­ga že­na, sta­ra 24 go­di­ne, iz­dr­ža­va ka­znu od 13 go­di­na za ubi­stvo. Re­kla je da je pu­ca­la u mu­ža ka­da je po­čeo da na­pa­da nji­ho­vu ma­lu kćer­ku.
– Ni­je­sam na­mje­ra­va­la da ga ubi­jem. Sa­mo sam htje­la da ga upla­šim – re­kla je ona.
Ve­o­ma ma­li broj žr­ta­va po­či­ni ubi­stvo. Kroz za­tvor u Li­plja­nu do­sad je pro­šlo 17 že­na osu­đe­nih za ubi­stvo, od to­ga je njih šest osu­đe­no za ubi­stvo part­ne­ra.
– Že­ne na Ko­so­vu su­o­ča­va­ju se sa ve­li­kim eko­nom­skim i so­ci­jal­nim pro­ble­mi­ma – ka­že Edi Gu­si­ja, iz­vr­šna še­fi­ca Agen­ci­je za rod­nu rav­no­prav­nost.
Fat­mi­re Ha­li­ti, advo­kat Cen­tra za re­ha­bi­li­ta­ci­ju žr­ta­va tor­tu­re, ka­že da za­kon ko­ji pred­sjed­ni­ku da­je dis­kre­ci­o­no pra­vo na po­mi­lo­va­nje osu­đe­ni­ka tre­ba is­ko­ri­sti­ti da se sma­nje pre­tje­ra­no stro­ge ka­zne za že­ne ko­je su na na­si­lje od­go­vo­ri­le na­si­ljem. Od 2010. go­di­ne ko­sov­ski Za­kon o po­mi­lo­va­nju is­ko­ri­šćen je za pri­je­vre­me­no oslo­ba­đa­nje 86 mu­ška­ra­ca i pet že­na osu­đe­nih za raz­li­či­ta kri­vič­na dje­la.
– Ka­da po­gle­da­te pro­fi­le tih že­na, vi­di­te ka­kvo su na­si­lje tr­pje­le kod ku­će i pod ka­kvim uža­snim okol­no­sti­ma su mo­ra­le da ži­ve, što su ujed­no bi­li i mo­ti­vi iza po­či­nje­nih kri­vič­nih dje­la. Ve­ći­na tih že­na ta­ko­đe su maj­ke, a nji­ho­va dje­ca mo­ra­ju da bu­du smje­šte­na u pri­hva­ti­li­šta za na­pu­šte­nu dje­cu. Ka­da se pri­mje­nju­je Za­kon o po­mi­lo­va­nju sve te fak­to­re tre­ba uze­ti u ob­zir – ka­že Ha­li­ti za BIRN.
Di­ja­na Ka­stra­ti, dva­de­set­sed­mo­go­di­šnja stu­dent­ki­nja iz Pri­šti­ne, za­tra­ži­la je 2011. go­di­ne sud­sku za­bra­nu pri­la­ska za svog su­pru­ga ko­ji ju je pro­ga­njao i pri­je­tio joj u vi­še na­vra­ta. Su­di­ja je njen za­htjev od­bio. Tri sed­mi­ce ka­sni­je, njen su­prug ju je ubio iz va­tre­nog oruž­ja dok je išla na pre­da­va­nje. Su­prug je po­bje­gao iz ze­mlje i pret­po­sta­vlja se da da­nas ži­vi u Špa­ni­ji, ka­žu advo­ka­ti po­ro­di­ce Ka­stra­ti.
– Za smrt Di­ja­ne Ka­stra­ti od­go­vor­na je dr­ža­va. Dr­ža­va ni­je po­stu­pi­la u skla­du sa svo­jim za­kon­skim i ustav­nim ovla­šće­nji­ma za za­šti­tu ži­vo­ta, upr­kos ras­po­lo­ži­vim in­for­ma­ci­ja­ma da se žr­tva na­la­zi­la u ozbilj­noj opa­sno­sti – re­kao je advo­kat Ar­tan Ćer­ki­ni, ko­ji za­stu­pa ro­di­te­lje u ovom va­žnom slu­ča­ju pred ustav­nim su­dom.
Sud je 2013. go­di­ne oci­je­nio da je dr­ža­va na­ru­ši­la pra­va Di­ja­ne Ka­stra­ti ko­ja joj ga­ran­tu­ju ustav i Evrop­ska kon­ven­ci­ja o ljud­skim pra­vi­ma. Po­ro­di­ca tra­ži kom­pen­za­ci­ju pred ustav­nim su­dom.
U me­đu­vre­me­nu, tri­de­set­de­ve­to­go­di­šnja Zej­ne­pe Bi­ti­ći Be­ri­ša iz se­la u bli­zi­ni Su­ve Re­ke tr­pje­la je na­si­lje svog su­pru­ga Ne­bi­ja Bi­ti­ći­ja pu­nih 16 go­di­na. U pi­ta­nju je čo­vjek sa po­li­cij­skim do­si­je­om. Pri­ja­vlji­va­la ga je po­li­ci­ji vi­še pu­ta to­kom 13 go­di­na, ali oni ni­je­su ni­šta pred­u­ze­li. Jed­ne no­ći u ok­to­bru 2015, na­pao ju je no­žem i na­nio joj je 20 ubo­da dok je ži­vot is­ti­cao iz nje. Po­vri­je­dio je i nji­ho­vu kćer­ku ti­nej­džer­ku ko­ja je po­ku­ša­la da ga spri­je­či. Ne­bi Bi­ti­ći je osu­đen za ubi­stvo sa pred­u­mi­šlja­jem, za šta je mak­si­mal­na pred­vi­đe­na ka­zna do­ži­vot­na ro­bi­ja. Do­bio je 12 go­di­na. Ključ­ni ele­ment nje­go­ve od­bra­ne bi­la je tvrd­nja da je to uči­nio iz lju­bo­mo­re, „zbog sum­nje da ga že­na va­ra sa po­li­caj­cem iz Su­ve Re­ke”, ka­ko je re­kao Bi­ti­ći­jev advo­kat is­pred sud­ni­ce.
Tu­ži­telj­ka Mo­ri­na je re­kla da se advo­ka­ti ko­ji bra­ne na­sil­ni­ke če­sto po­zi­va­ju na sma­nje­nu ura­čun­lji­vost.
– Ako to že­le, ne­u­rop­si­hi­ja­tri mo­gu i du­šev­no zdra­vu oso­bu da pro­gla­se za ne­u­ra­čun­lji­vu – re­kla je ona.
Tu­ži­telj­ka se ža­li­la na pre­su­du Bi­ti­ći­ju u av­gu­stu. Na dan do­no­še­nja od­lu­ke, de­se­ti­ne lju­di su se pri­dru­ži­le po­ro­di­ci u bde­nju pred Pa­la­tom prav­de na pe­ri­fe­ri­ji Pri­šti­ne. No­si­li su ve­li­ki tran­spa­rent na ko­jem je pi­sa­lo: „Prav­da za Zej­ne­pe”. Ape­la­ci­o­ni sud je na iz­re­če­nu ka­znu do­dao još pet go­di­na, ta­ko da ukup­na ka­zna iz­no­si 17 go­di­na.
„Pra­vi mu­škar­ci”
Ako že­li­te da za­u­sta­vi­te na­si­lje pro­tiv že­na, ka­žu prav­ni eks­per­ti, poč­ni­te ta­mo gde ci­klus na­si­lja po­či­nje – od mla­dih mu­ška­ra­ca.
– Ri­jet­ko go­vo­ri­mo o na­si­lju kom su iz­lo­že­na dje­ca i dje­ča­ci ti­nej­džer­skog uz­ra­sta. Na­še po­ro­di­ce su ve­o­ma auto­ri­tar­ne i mno­gi od tih mla­di­ća do­bi­ja­ju ba­ti­ne ili su iz­lo­že­ni na­sil­nom zlo­sta­vlja­nju od stra­ne oče­va, stri­če­va ili dje­do­va ko­ji od njih tra­že da bu­du „pra­vi mu­škar­ci” – ka­že za­mje­ni­ca dr­žav­nog tu­ži­o­ca.
Eks­per­ti za kri­vič­no pra­vo ta­ko­đe uka­zu­ju na dvo­stru­ke stan­dar­de u od­no­su pre­ma za­tvo­re­ni­ci­ma i za­tvo­re­ni­ca­ma, bez ob­zi­ra na po­či­nje­no dje­lo. Ka­da mu­ška­rac pre­kr­ši za­kon, po­ro­di­ca či­ni sve da an­ga­žu­je naj­bo­lje advo­ka­te, pro­da­je ze­mlju, ko­la i trak­to­re ili po­di­že kre­dit. S dru­ge stra­ne, mno­ge že­ne ko­je pre­kr­še za­kon bi­va­ju od­ba­če­ne od stra­ne po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja, čak i ako su i sa­me bi­le žr­tve na­si­lja.
– Obi­la­ze­ći in­sti­tu­ci­je ka­zne­no-po­prav­nog si­ste­ma u Al­ba­ni­ji, pri­mi­je­ti­la sam dvo­stru­ke rod­ne stan­dar­de za na­sil­ne zlo­či­ne. Za že­ne ko­je su ubi­ja­le ne­ma mno­go to­le­ran­ci­je. S dru­ge stra­ne, iz­ra­že­na je ten­den­ci­ja da se za mu­škar­ce ko­ji su ubi­li svo­je že­ne tra­že oprav­da­nja, na­ro­či­to ako je na­vod­ni mo­tiv bi­la lju­bo­mo­ra ili od­no­si u po­ro­di­ci – re­kla je Klej­da Nđe­la, me­na­džer­ka pro­jek­ta u Hel­sin­škom od­bo­ru u Al­ba­ni­ji sa sje­di­štem u Ti­ra­ni.
U za­tvo­ru u Li­plja­nju na Ko­so­vu za­tvo­re­ni­ce iz­la­ze iz svo­jih će­li­ja na čas re­kre­a­ci­je.
– Ka­da mu­ška­rac ne­kog ubi­je, to je do­kaz mu­ško­sti. Ka­da že­na ubi­je, to je tra­ge­di­ja – ka­že jed­na za­tvo­re­ni­ca za BIRN.