Po­sla­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Ma­ri­ja Ća­to­vić pri­ma i pla­tu i pen­zi­ju, pa je u pro­šloj go­di­ni za­ra­di­la 32.868 eura. Ća­to­vi­će­va je u Skup­šti­ni pro­sječ­no za­ra­đi­va­la oko 2.000 eura, dok kao pen­zi­o­ner mje­seč­no pri­ho­du­je još 1.198 eura.
Za „Dan“ je ka­za­la da je pen­zi­ju ste­kla po osno­vu 45 go­di­na rad­nog sta­ža i is­ta­kla da su nje­ne dvi­je ko­le­gi­ni­ce, Je­li­sa­va Ka­le­zić i Ljer­ka Dra­gi­če­vić, pri­ma­le pen­zi­ju, te da ona to pra­vo ni­je ko­ri­sti­la do pro­šle go­di­ne. Ka­ko je do­da­la, pra­vo na pen­zi­ju je ste­kla po osno­vu Za­ko­na o pen­zij­skom i in­va­lid­skom osi­gu­ra­nju.
– Kra­jem pro­šle go­di­ne ste­kla sam to pra­vo. Ni­je­sam ostva­ri­la po­sla­nič­ku pen­zi­ju, već pen­zi­ju po osno­vu rad­nog sta­ža u „Ju­go­pe­tro­lu“ – na­gla­si­la je Ća­to­vi­će­va.
I njen su­prug Stan­ko Ća­to­vić je pen­zi­o­ner, i mje­seč­no pri­ma 826 eura.
Po­ro­di­ca Ća­to­vić po­sje­du­je če­ti­ri ku­će i je­dan stan. Na ime Ma­ri­je Ća­to­vić vo­di se ku­ća od 485 kva­dra­ta. Vla­snik je če­tvr­ti­ne voć­nja­ka od 299 kva­dra­ta, po­la dvo­ri­šta od 52 i vr­ta od 126 m2, ko­je je ste­kla po ugo­vo­ru o do­ži­vot­nom iz­dr­ža­va­nju. Na isti na­čin ste­kla je i tre­ći­nu ne­plod­nog ze­mlji­šta od 306 kva­dra­ta i dva od­sto šu­me od 281 me­tar kva­drat­ni. Ća­to­vi­će­va po­sje­du­je i 13 od­sto gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta od 7.514 me­tra kva­drat­nih, ko­je je do­bi­la u na­sled­stvo. Kre­dit­no je za­du­že­na 35.000 eura.
Njen su­prug Stan­ko Ća­to­vić po­sje­du­je tri ku­će – od 390, 102 i 220 kva­dra­ta, te stan od 58 me­ta­ra kva­drat­nih. Vla­snik je 612 kva­dra­ta pri­rod­nog ne­plod­nog ze­mlji­šta i šu­me 3. kla­se od 552 me­tra kva­drat­na. U na­sled­stvo je do­bio i po 75 od­sto šu­ma od 1.623, 3.861, 2.024, 1.487, 542, 1.367, 2.362 i 2.390 kva­dra­ta. Na isti na­čin ste­kao je i dvo­ri­šte od 500 me­ta­ra, te 75 od­sto dvo­ri­šta od 413 kva­dra­ta, pa­šnja­ka 3. kla­se od 280, li­va­de tre­će kla­se od 1.920 kva­dra­ta. U imo­vin­skom kar­to­nu nje­go­ve su­pru­ge sto­ji da po­sje­du­je i 75 od­sto ne­kret­ni­ne od 2.105 kva­dra­ta, ka­te­go­ri­sa­ne kao „ka­na­li“, te li­va­de od 1.200 i 1.735 me­ta­ra kva­drat­nih, dvo­ri­šta od 111 i 416, kao i šu­me 3. kla­se od 783 me­tra kva­drat­na.
On ima i „to­jo­tu RAV 4“ iz 2006. i „golf 7“ iz 2015. go­di­ne.
Ustav­ni sud Cr­ne Go­re po­kre­nuo je po­stu­pak za ocje­nu ustav­no­sti od­re­da­ba Za­ko­na o ra­du, ko­jim je pro­pi­sa­no da za­po­sle­ni mo­že ra­di­ti i na­kon 67. go­di­ne ži­vo­ta. Ustav­ni sud is­pi­tu­je ustav­nost od­re­da­ba čla­na 139 stav 1 tač­ka 1 Za­ko­na o ra­du u di­je­lu ko­ji gla­si: „Ako se po­slo­da­vac i za­po­sle­ni druk­či­je ne spo­ra­zu­mi­ju” i od­red­be čla­na 140 Za­ko­na o ra­du.
Te od­red­be pro­pi­su­ju da za­po­sle­ni ko­ji na­vr­ši 67 go­di­na i ima naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja mo­že da na­sta­vi da ra­di, ako je to neo­p­hod­no za oba­vlja­nje od­re­đe­nog po­sla, na osno­vu pi­sa­ne od­lu­ke nad­le­žnog or­ga­na, od­no­sno po­slo­dav­ca.
– Za­po­sle­ni mo­že da na­sta­vi da ra­di i po­sli­je na­vr­še­nih 67 go­di­na ži­vo­ta, ako ni­je na­vr­šio 15 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja, do is­pu­nje­nja tog uslo­va. Za­po­sle­ni ko­ji oba­vlja vas­pit­no-obra­zov­nu dje­lat­nost u vas­pit­no-obra­zov­noj usta­no­vi, od­no­sno na­uč­no-na­stav­nu dje­lat­nost u vi­so­ko­škol­skoj usta­no­vi, ko­ji je is­pu­nio uslov za pre­sta­nak rad­nog od­no­sa u po­gle­du go­di­na ži­vo­ta, utvr­đen za­ko­nom, mo­že da na­sta­vi da ra­di do is­te­ka te­ku­će škol­ske go­di­ne, na osno­vu od­lu­ke nad­le­žnog or­ga­na po­slo­dav­ca – pro­pi­sa­no je spo­re­nim od­red­ba­ma za­ko­na.
I Na­cr­tom za­ko­na o dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma, ko­ji je tre­nut­no u pro­ce­du­ri, pred­vi­đe­no je da u dr­žav­nim or­ga­ni­ma ne­će mo­ći da se za­po­sle pen­zi­o­ne­ri. Uko­li­ko se taj pro­pis usvo­ji, li­ce ko­je je ostva­ri­lo pra­vo na pen­zi­ju ne­će mo­ći da ra­di u dr­žav­nom or­ga­nu.
A.O.