Udru­že­nje mla­dih sa hen­di­ke­pom (UMHCG) u po­sled­njih pet go­di­na po­kre­nu­lo je šest par­nič­nih po­stu­pa­ka pro­tiv dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja zbog dis­kri­mi­na­ci­je, a u pre­ko 120 po­stu­pa­ka pru­ža­li su po­moć oso­ba­ma sa in­va­li­di­te­tom ko­ji­ma su us­kra­će­na pra­va, sa­op­šti­la je za „Da­n” ko­or­di­na­tor­ka Prav­nog pro­gra­ma i an­ti­di­skri­mi­na­ci­je u UMHCG Mi­ro­sla­va Mi­ma Iva­no­vić. Ona sma­tra da je dr­ža­va naj­ve­ći dis­kri­mi­na­tor oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, te da ne da­je po­zi­ti­van pri­mjer pri­vat­nim in­sti­tu­ci­ja­ma ka­da je u pi­ta­nju nje­go­va­nje rav­no­prav­no­sti. Do sa­da je utvr­đe­na dis­kri­mi­na­ci­ja u tri slu­ča­ja.
– Po­stup­ke zbog dis­kri­mi­na­ci­je po­kre­nu­li smo pred su­do­vi­ma u Pod­go­ri­ci i Ko­to­ru. Pro­tiv Do­ma zdra­vlja Pod­go­ri­ce vo­di­li smo po­stu­pak kod om­bud­sma­na. Kri­vič­nih pri­ja­va ni­je bi­lo, ali se na­da­mo da će­mo u na­red­nom pe­ri­o­du po­če­ti da ih pod­no­si­mo i ta­ko pri­ti­sne­mo tu­ži­la­štvo da go­ni po­či­ni­o­ce kri­vič­nih dje­la po­vre­de rav­no­prav­no­sti i dru­ge dis­kri­mi­na­ci­je. Mi smo če­sto go­vo­ri­li da sa­mi tu­ži­o­ci mo­gu da nam po­mog­nu u bor­bi pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je, ta­ko što će sa­mi po­kre­ta­ti po­stup­ke, ali na­ža­lost ta­kva prak­sa kod nas još ni­je za­ži­vje­la – is­ta­kla je Iva­no­vi­će­va.
Ona na­vo­di da se tu­žbe naj­če­šće pod­no­se zbog ne­pri­stu­pač­no­sti jav­nih po­vr­ši­na i obje­ka­ta.
– Tu­ži­li smo Skup­šti­nu, Upra­vu za mla­de i sport, Mi­ni­star­stvo pro­svje­te, Glav­ni grad Pod­go­ri­ca u dva slu­ča­ja, jer su nji­ho­vi ili objek­ti u ko­ji­ma su or­ga­ni­zo­va­li ras­pra­ve o pra­vi­ma oso­ba sa in­va­li­di­te­tom bi­li ne­pri­stu­pač­ni za ko­ri­sni­ke ko­li­ca. Tu­ži­li smo i cen­tre za so­ci­jal­ni rad za op­šti­ne Ko­tor, Ti­vat i Bu­dva, kao i za Pod­go­ri­cu jer oso­be sa in­va­li­di­te­tom ni­je­su mo­gle ni da uđu u objek­te, pa su stran­ke sa­lu­ša­va­ne na uli­ci ili su umje­sto njih iz­ja­ve da­va­li ro­di­te­lji – is­ta­kla je Iva­no­vić.
Do­da­la je da zbog ar­hi­tek­ton­ske ne­pri­stu­pač­no­sti oso­be sa in­va­li­di­te­tom ne mo­gu da za­stu­pa­ju svo­ja pra­va ili in­te­re­se.
– Dr­ža­va ne da­je do­bar pri­mjer od­no­sa pre­ma oso­ba­ma sa in­va­li­di­te­tom, na­pro­tiv. Dr­žav­ne i lo­kal­ne in­sti­tu­ci­je su naj­ve­ći dis­kri­mi­na­to­ri oso­ba sa in­va­li­di­te­tom jer mi naj­ve­ći broj pra­va ostva­ru­je­mo upra­vo pred jav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i da bismo ostva­ri­li ne­ka pra­va u pri­vat­nom sek­to­ru tre­ba na­ma i svi­ma ne­što od dr­ža­ve. Ako, na pri­mjer, ne mo­že­te da se obra­zu­je­te, on­da se ne mo­že­te ni za­po­sli­ti – ob­ja­šnja­va Iva­no­vić.
Ona is­ti­če da dr­ža­va tre­ba da po­mog­ne gra­đa­ni­ma da ostva­re pra­va, a ne da im ote­ža­va.
– Ko­li­ko se pro­pi­si ko­je ima­mo pri­mje­nju­ju do­volj­no go­vo­ri za­klju­čak Ko­mi­te­ta za pra­va oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, ko­ji je u sko­ro sva­koj obla­sti is­ta­kao niz za­bri­nu­to­sti zbog kr­še­nja ljud­skih pra­va. Ono što mo­gu re­ći kroz lič­ni ži­vot i ak­ti­vi­zam je da in­sti­tu­ci­je si­ste­ma ne pre­u­zi­ma­ju od­go­vor­nost, jer da uzi­ma­ju one bi sa­me po­kre­ta­le po­stup­ke za za­šti­tu od dis­kri­mi­na­ci­je od in­spek­ci­ja, tu­ži­la­ca i om­bud­sma­na, a ne sa­mo po­stup­ke po­je­di­nih oso­ba sa in­va­li­di­te­tom. Od nas se oče­ku­je da mi ini­ci­ra­mo pro­mje­ne, a uvi­jek je pi­ta­nje da li će se o na­šoj ini­ci­ja­ti­vi po­zi­tiv­no od­lu­či­ti. Ima po­ma­ka, na­rav­no, ali bi tre­ba­lo da an­ga­žo­va­nost jav­nog sek­to­ra bu­de ve­ća – is­ti­če Iva­no­vić.
M.S.


NVO ra­de po­sao in­sti­tu­ci­ja

Mi­ma Iva­no­vić is­ti­če da u prak­si ima­mo si­tu­a­ci­ju da dr­ža­va oče­ku­je da njen po­sao od­ra­di ne­vla­din sek­tor.
– Or­ga­ni­za­ci­je oso­ba sa in­va­li­di­te­tom po­kre­ću po­stup­ke i bo­re se pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je, dok dr­žav­ne in­stan­ce se još če­ka­ju. Tre­ba­lo bi da oni bu­du ini­ci­ja­to­ri tih po­stu­pa­ka, jer NVO tre­nut­no u ve­li­koj mje­ri ra­de po­sao dr­ža­ve – na­vo­di Iva­no­vić.