Na Ko­so­vu po­sto­ji vi­še iza­zo­va za bez­bjed­nost i sve­u­kup­na si­tu­a­ci­ja mo­že po­sta­ti vr­lo krh­ka i ne­sta­bil­na u ci­je­lom re­gi­o­nu, uz br­zo iz­bi­ja­nje na­si­lja, upo­zo­rio je ju­če u Bri­se­lu za­po­vjed­nik KFOR-a ge­ne­ral Đo­va­ni Fun­go.
–Bez­bjed­nost Ko­so­va je po­ve­za­na sa sta­bil­no­šću i si­gur­no­šću ci­je­log pod­ruč­ja Za­pad­nog Bal­ka­na, a na Ko­so­vu se sva­ko­dnev­no su­o­ča­va­mo s iza­zo­vi­ma po­li­tič­kih i mul­ti­et­nič­kih za­teg­nu­to­sti, vjer­skog eks­tre­mi­zma, pro­ble­mi­ma iz­bje­gli­ca i mi­gra­na­ta, kao i s ru­skim uti­ca­jem – ka­zao je u Evrop­skom par­la­men­tu za­po­vjed­nik sna­ga NA­TO-a na Ko­so­vu.
On je u ras­pra­vi o bez­bjed­no­snoj si­tu­a­ci­ji na Za­pad­nom Bal­ka­nu u pod­od­bo­ru za bez­bjed­nost i od­bra­nu EP re­kao da po­sto­ji sna­žan uti­caj Ru­si­je u re­gi­o­nu, ma­da ne­ma do­ka­za o di­rekt­nom upli­ta­nju Mo­skve.
Ka­ko je do­dao, ri­ječ je su­štin­ski o po­sred­nom upli­vu, s ja­kim po­ru­ka­ma u pri­log srp­skom na­ci­o­na­li­zmu, da­va­nju po­dr­ške eli­ta­ma, „što je pro­pra­će­no mno­štvom la­žnih vi­je­sti”.
Ge­ne­ral Fun­go je na­gla­sio da po­li­tič­ke i me­đu­et­nič­ke za­teg­nu­to­sti po­ga­đa­ju sve lju­de u re­gi­o­nu, upo­zo­riv­ši da je do na­pe­to­sti me­đu et­nič­kim gru­pa­ma do­šlo po­seb­no na Ko­so­vu po­sled­njih mje­se­ci.
– A tu je ri­ječ o ra­tu zna­me­nji­ma, bit­ki bez oruž­ja, ko­ja se vr­ti oko ra­znih sim­bo­la, a što se la­ko mo­že uklo­ni­ti kad ne bi bi­lo uti­ca­ja me­di­ja. To su po­seb­no most u Mi­tro­vi­ci, „pro­pa­gand­ni voz” i slič­no, ali je to bre­me­ni­to opa­sno­šću jer la­ko mo­že do­ći do ivi­ce na­si­lja – na­veo je ko­man­dant KFOR-a.
Ita­li­jan­ski ge­ne­ral je pre­do­čio i da po bez­bjed­nost ve­o­ma za­bri­nja­va­ju­ću či­nje­ni­cu pred­sta­vlja i to da je 366 isla­mi­stič­kih bo­ra­ca s Ko­so­va oti­šlo da se bo­ri na stra­ni te­ro­ri­sta.
Ko­man­dant sna­ga NA­TO na Ko­so­vu je na­veo da vla­sti u Pri­šti­ni usvo­ji­le niz in­sti­tu­ci­o­nal­nih i za­kon­skih mje­ra s ci­ljem da se to spri­je­či, ali je i upo­zo­rio da će idu­ćih mje­se­ci je­dan broj isla­mi­stič­kih bo­ra­ca iza­ći iz za­tvo­ra i mo­ra­će da bu­du uklju­če­ni u dru­štvo, „što će pred­sta­vlja­ti pra­vi iza­zov”.
Ge­ne­ral Fun­go je pre­do­čio i da pi­ta­nje is­tra­ge i su­đe­nja za rat­ne zlo­či­ne na Ko­so­vu od 1998. do 2000. pred­sta­vlja bez­bjed­no­sni iza­zov, “što bi mo­glo pro­mi­je­ni­ti si­tu­a­ci­ju na je­sen kad to kre­ne i tu bi mo­gli na­sta­ti pro­ble­mi to­kom go­di­ne”.
– Svi ovi či­ni­o­ci, bez ika­kve sum­nje, ugro­ža­va­ju bez­bjed­nost na Ko­so­vu, na šta ja­ko uti­če i po­li­tič­ka ne­iz­vje­snost po­sli­je ko­sov­skih iz­bo­ra i pro­ble­ma di­ja­lo­ga Pri­šti­ne i Be­o­gra­da. Tu su i ve­o­ma opa­sne pri­jet­nje ve­za­ne za eks­tre­mi­zam, ta­ko­đe ko­ri­šće­nje pi­ta­nja pre­tva­ra­nja Bez­bjed­no­snih sna­ga Ko­so­va u ar­mi­ju, če­mu se od­luč­no pro­ti­vi Be­o­grad – sta­vio je do zna­nja ge­ne­ral Fun­go, uz za­klju­čak da je is­hod to­ga ne­iz­vje­stan.