Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Sr­bi­je ju­če je u šo­ping mo­lu Del­ta si­ti, u okvi­ru pro­mo­ci­je tu­ri­zma Sr­bi­je na re­gi­o­nal­nim tr­ži­šti­ma i kam­pa­nje „Da­ni Sr­bi­je – Vi­di Sr­bi­ju” pre­dsta­vi­la šta sve nu­di tu­ri­sti­ma to­kom ljet­nje tu­ri­stič­ke se­zo­ne. Po­red Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Sr­bi­je, po­nu­du su pred­sta­vi­le i tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Be­o­gra­da i Iva­nji­ce.
Sr­bi­ja u tu­ri­stič­koj po­nu­di ima mno­go li­je­pih mje­sta. Me­đu­tim, pe­čat Sr­bi­je su pet bren­do­va ko­je su ju­če pred­sta­vi­li Pod­go­ri­ča­ni­ma. Svi su ču­li za Eg­zit u No­vom Sa­du, Sa­bor tru­ba­ča u Gu­či, ču­ve­ni džez fe­sti­val u Ni­šu, Bir fest fe­sti­val pi­va i do­bre mu­zi­ke u Be­o­gra­du, i na kra­ju Nu­ši­ći­ja­du u Iva­nji­ci. Upra­vo te ma­ni­fe­sta­ci­je glav­ne su pre­po­ru­ke Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Sr­bi­je ko­ji­ma že­le da pri­vu­ku i tu­ri­ste iz Cr­ne Go­re. Glav­na atrak­ci­ja bio je „Nu­šić” ko­ji se sli­kao i raz­go­va­rao sa po­sje­ti­o­ci­ma. U mu­zič­kom di­je­lu pro­gra­ma na­stu­pi­la je gru­pa „Bi­ber”, a štan­do­ve su ima­li i Na­ci­o­nal­na aso­ci­ja­ci­ja „Na­še ru­ke” ko­ja se pred­sta­vi­la ani­ma­tor­skim ra­di­o­ni­ca­ma tra­di­ci­o­nal­nih za­na­ta- opan­čar­stvo, ka­li­gra­fi­ju, tka­nje i pe­ca­nje za dje­cu. TOS tu­ri­stič­ku po­nu­du pred­sta­vi­la je i u Bu­gar­skoj, Ru­mu­ni­ji, Slo­ve­ni­ji, Re­pu­bli­ci Srp­skoj i ju­če Cr­noj Go­ri.
Di­rek­tor Tu­ri­stič­ke or­ga­niz­aci­je Sr­bi­je Ma­ri­ja La­bo­vić ka­za­la je da je za njih ova ma­ni­fest­a­ci­ja po­seb­no zna­čaj­na jer su tu­ri­sti iz Cr­ne Go­re du­go go­di­na me­đu pet naj­broj­ni­jih u Sr­bi­ji. Ona je po­zva­la tu­ri­ste da po­sje­te sve tu­ri­stič­ke ma­ni­fe­sta­ci­je ko­je nu­de.
-Sr­bi­ja je cje­lo­go­di­šnja de­sti­na­ci­ja i mi će­mo je da­nas pred­sta­vi­ti. Do­ve­li smo i Na­ci­o­nal­nu aso­ci­ja­ci­ju „Na­še ru­ke” ko­ja pred­sta­vlja sta­re za­na­te, mu­zič­ku et­no gru­pu Bi­ber, a ima­mo i na­grad­nu igru gdje je glav­na na­gra­da vi­kend u No­vom Sa­du. Naš slo­gan je „Vi­di Sr­bi­ju jer je sa­vr­šen od­mor na do­hvat ru­ke”. Va­ma i je­ste Sr­bi­ja na do­hvat ru­ke, a mo­že da po­nu­di sa­vr­šen od­mor za­to vas po­zi­va­mo da do­đe­te i uži­va­te – po­ru­či­la je La­bo­vić.
Glu­mac Po­zo­ri­šta na Te­ra­zi­ja­ma Mi­lan Mi­lo­sa­vlje­vić ju­če je bio u ulo­zi Nu­ši­ća. Po­red nje­ga po­seb­nu pa­žnju pri­vu­kle su dje­voj­ke odje­ve­ne u ko­sti­mi­ma s po­čet­ka 20. vi­je­ka. Na taj na­čin oni su po­ka­za­li ka­ko Iva­nji­ca iz­gle­da sva­ke go­di­ne u po­sled­njoj sed­mi­ci av­gu­sta ka­da se or­ga­ni­zu­je „Nu­ši­ći­ja­da”. Gra­dom pro­la­ze tu­ri­sti i mje­šta­ni odje­ve­ni u ko­sti­mi­ma iz 20. vi­je­ka, re­sto­ra­ni ra­de non-stop faj­ron­ta ne­ma, da­je se ve­li­ki broj po­zo­ri­šnih pred­sta­va, edu­ka­tiv­nih ra­di­o­ni­ca, mu­zič­kih ma­ni­fest­a­ci­ja i još mno­go to­ga. Mi­lo­sa­vlje­vić je ka­zao da ko­sti­mi­ma po­ku­ša­va­ju da vra­te ona sta­ra do­bra vre­me­na s po­čet­ka 20. vi­je­ka ka­da je Iva­nji­ca bi­la pra­va va­roš.
-Ka­da se bo­e­mi­sa­lo, uži­va­lo u do­broj mu­zi­ci i hra­ni. To je ide­ja TO Iva­nji­ca. Ako kre­ne­mo ma­lo u isto­ri­ju pr­va Nu­ši­ći­ja­da je odr­ža­na 1967. go­di­ne na ini­ci­ja­ti­vu ču­ve­ne re­di­telj­ke Zo­je Jo­va­no­vić ko­ja je za­po­če­la ju­go­slo­ven­ski film­ski fe­sti­val. Taj fe­sti­val je ži­vio če­ti­ri go­di­ne i iz ne­po­zna­tih raz­lo­ga je uki­nut. Na ini­ci­ja­ti­vu gru­pe gra­đa­na 2010. go­di­ne sa 5.000 pot­pi­sa mje­šta­na vra­će­na je ta Nu­ši­ći­ja­da, a kre­nu­lo je pod ve­li­kom pom­pom. Me­ne su iza­bra­li da bu­dem pr­vi čo­vjek gra­da. Či­tav fe­sti­val po­či­nje fud­bal­skom utak­mi­com, a on­da me­ne do­če­ku­ju i tu od gra­do­na­čel­ni­ka Iva­nji­ce do­bi­jam klju­če­ve gra­da i pre­u­zi­mam vlast. Na­rav­no Nu­ši­će­vu vlast ko­ja se ogle­da u to­me da se re­sto­ra­ni ne za­tva­ra­ju-ne­ma faj­ron­ta, po­zo­riš­ne pred­sta­ve su otvo­re­ne za sve, ve­li­ki broj mu­zič­kih de­ša­va­nja, pre­ko 1.000 po­sje­ti­la­ca odje­ve­no je u ko­sti­mi­ma s po­čet­ka 20. vi­je­ka... Iva­nić­ka Nu­ši­ći­ja­da je po­sta­la brend ko­ji je ne­ko­li­ko pu­ta na­gra­đen – ka­že Mi­lo­sa­vlje­vić.
Mi­lo­je Osto­jić, iz TO Iva­nji­ca, is­ti­če da će u okvi­ru pro­mo­ci­je obi­ći Grč­ku i Ma­đar­sku ka­ko bi pred­sta­vi­li Nu­ši­ći­ja­du ko­ja je jed­na od pet naj­bo­ljih fe­sti­va­la. Ove go­di­ne ona se or­ga­ni­zu­je od 24. do 27. av­gu­sta. Po­red pred­sta­va, kon­ce­ra­ta, ka­ko je ka­zao Osto­jić ima­ju i 182 vo­lon­te­ra ko­ji po­ma­žu or­ga­ni­za­ci­ju jer na taj na­čin nje­gu­ju dru­ge vri­jed­no­sti. On is­ti­če da ci­je­li grad ži­vi i ra­di 365 da­na da bi se na­pra­vi­la Nu­ši­ći­ja­da.
-Po­red to­ga Iva­nji­ca je za­čet­ni­ca se­o­skog tu­ri­zma. Ima­mo vr­hun­ske apart­ma­ne, zna­čaj­ne pla­ni­ne Go­li­ja, Ja­vor, i Mu­čanj, a raz­vi­jen je i kon­gre­sni tu­ri­zam, omla­din­ski, re­kre­a­tiv­ni. Iva­nji­ca ima Za­vod za re­ha­bi­li­ta­ci­ju i zo­vu je „fa­bri­ka cr­ve­nih krv­nih zr­na­ca”. I tim po­vo­dom se mo­že do­ći kod nas. Va­zdu­šnom ba­njom je pro­gla­še­na dva pu­ta. U Iva­nji­cu se do­la­zi da se vi­di, a on­da se svi vra­ća­ju – sma­tra Osto­jić.
Ne­ko­li­ko ma­ni­fe­sta­ci­ja od ko­jih je naj­zna­čaj­ni­ji Bir fest pred­sta­vi­la je TO Be­o­gra­da. Je­le­na Stan­ko­vić, ka­že da se go­sti iz Cr­ne Go­re uvi­jek vra­ća­ju u Be­o­grad, te da ima­ju oba­ve­zu da im uvi­jek po­nu­de ne­što vi­še. Ove go­di­ne pri­pre­mi­li su ne­ke no­ve ma­nifsta­ci­je.
-Or­ga­ni­zo­va­će­mo i no­vi pro­gram u Ska­dar­li­ji ko­ji će za­ba­vlja­ti po­sje­ti­o­ce naj­po­pu­lar­ni­je bo­em­ske uli­ce u gra­du, a i ma­ni­fe­sta­ci­je na Top­či­de­ru. Pri­pre­mi­li smo i kar­ne­val bro­do­va ko­jim za­tva­ra­mo ljet­nju se­zo­nu, a on­da i naj­ve­ći fe­sti­val Bir fest. Spe­ci­fi­čan je jer je ulaz bes­pla­tan i oče­ku­je­mo ve­li­ki broj po­sje­ti­la­ca. Tu je i ne­za­o­bi­la­zna Ada Ci­gan­li­ja. Go­sti iz Cr­ne Go­re ima­ju svo­je mo­re, a mi Adu Ci­gan­li­ju – ka­že Stan­ko­vić.
Tka­njem se go­di­na­ma ba­vi Ja­vor­ka Ta­sić, iz Ni­ša. Ona je član Udru­že­nje „Na­še ru­ke”. Ju­če je tka­la sta­ri mo­tiv ali na no­vom raz­bo­ju.
-Tru­di­mo se da za­dr­ži­mo tra­di­ci­ju, da zna­ju na­ša dje­ca ka­ko se ne­ka­da ra­di­lo. Te­žak je­ste po­sao jer je pre­ci­zan, sit­no se ni­že jed­no na dru­go. Ra­di se sje­de­ći po de­set sa­ti. Re­ci­mo ći­lim od pet-šest me­ta­ra ko­je sam ra­di­la kao dje­voj­či­ca sa maj­kom mi­ni­mum mje­sec da­na tra­je. Ovim se ba­vim od osnov­ne ško­le, a zna­nje su mi pre­ni­je­le ma­ma i ba­ka. Ra­dim vez, ple­te­nje, na­rod­ne no­šnje. Ne bih mo­gla da iz­dvo­jim neš­to što mi je bi­lo naj­te­že što sam ra­di­la. Sve što se sa lju­ba­vlju ra­di ni­je te­ško. Po­ku­ša­vam na unu­ku da pre­ne­sem svo­je zna­nje jer je to in­te­re­su­je – ka­že Ta­sić. A.DA­BA­NO­VIĆ


Čo­vje­ku vi­di opa­nak, pa ga pu­sti u ku­ću

Ju­če su po­sje­ti­o­ci Del­te ima­li pri­li­ku da vi­de ka­ko se ple­te opa­nak. To im je po­ka­zao De­jan Ma­sa­vlje­vić iz Na­ci­o­nal­ne aso­ci­ja­ci­je sta­ri umjet­nič­ki za­na­ti Sr­bi­je. On je po­sje­ti­o­ci­ma ob­ja­snio i ka­ko se ra­de opan­ci.
-Opa­nak se ra­di od tri vr­ste ko­že, te­le­ća na džo­nu, sa stra­ne ši­ven­ce svinj­ska, pre­met i pre­plet od ko­zje ko­že. Za par opa­na­ka pra­vim maj­sto­ri­ma je po­tre­ban dan ili dan ipo za iz­ra­du. Ra­ni­je je tre­ba­lo i do ne­dje­lju da­na na opan­ci­ma ko­ji su ima­li pre­ko 100 pre­ple­ta. Po­sto­ji raz­li­ka u opan­ci­ma, a to je u pre­me­tu i pre­ple­tu, ali i ob­li­ku. Po­sto­je cr­no­gor­ski opan­ci, na­ši opan­ci, vla­ški, her­ce­go­vač­ki, bu­gar­ski, mi pra­vi­mo raz­li­ku i lju­di ko­ji se ba­ve fol­klo­rom. Uvi­jek se vi­di raz­li­ka. Ra­ni­je je bi­lo po­gle­daj čo­vje­ka u opa­nak pa ga pu­sti u ku­ću. Ta­da znaš iz ko­jeg kra­ja do­la­zi, po­seb­no zbog šilj­ka­na – ob­ja­šnja­va Ma­sa­vlje­vić.


Lju­bav­ne po­ru­ke is­pi­sa­ne pe­rom

Ve­li­ki broj gra­đa­na oku­pio se ju­če oko lju­ba­zne Da­ni­ce Ve­se­li­no­vić iz Be­o­gra­da ko­ja je na sta­rim raz­gled­ni­ca­ma sa motivima Be­o­gra­da is­pi­si­va­la pe­rom raz­ne po­ru­ke. Gra­đa­ni su bi­li odu­še­vlje­ni, a ona je sa ve­li­kim str­plje­njem i osmi­je­hom svi­ma iz­la­zi­la u su­sret i is­pi­si­va­la naj­kre­a­tiv­ni­je lju­bav­ne po­ru­ke.
-Da­nas pred­sta­vljam tra­di­ci­o­nal­no pi­smo, od­no­sno ono ka­ko se to ne­ka­da pi­sa­lo pe­rom, tr­skom. Lju­di sve ma­nje ko­ri­ste i olov­ku za pi­sa­nje, jer su ra­ču­na­ri uze­li pri­mat. Li­je­pa je pri­li­ka da se da­nas vi­di ka­ko se to ne­ka­da ra­di­lo. Lju­di su se uda­lji­li od olov­ke i pe­ra i uop­šte od pi­sa­nja na pa­pi­ru – ka­za­la je Ve­se­li­no­vić.