Di­plo­mi­ra­ni ma­šin­ski in­že­njer Mi­lo­rad Vu­ko­tić sma­tra da su kod iz­grad­nje mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na spor­na teh­no­lo­ška rje­še­nja ko­ja tre­ba da se ko­ri­ste.
On je is­ta­kao da cilj mo­ra da bu­de oču­va­nje pri­ro­de, te da je sto­ga za cr­no­gor­ske vo­do­to­ke ide­al­na Ar­hi­me­do­va hi­dro­di­na­mič­ka pu­žna tur­bi­na, ko­ja je pri­mje­nji­va na ri­je­ka­ma sa pro­mjen­lji­vim pro­to­ci­ma i ma­lim ko­ri­snim pa­dom od jed­nog do 10 me­ta­ra i pro­ti­caj vo­de od 0,1 do 10 ku­bi­ka vo­de u se­kun­di i ugla po­sta­vlja­nja tur­bi­ne 22 do 36 ste­pe­ni.
– Ko­ri­šte­njem Ar­hi­me­do­ve tur­bi­ne kon­ce­si­o­na­ri bi bo­lje is­ko­ri­sti­li po­ten­ci­jal ri­je­ke. To je i za­kon­ska oba­ve­za, a pri­tom ne re­me­ti eko­lo­šku rav­no­te­žu – na­veo je Vu­ko­tić.
Pred­no­sti Ar­hi­me­do­ve hi­dro­di­na­mič­ke pu­žne tur­bi­ne u od­no­su na tra­di­ci­o­nal­ne tur­bi­ne su, ka­ko je na­veo, znat­no ma­nji tro­ško­vi gra­đe­vin­skih ra­do­va, ni­ža ci­je­na opre­me za 30 do 40 od­sto, mo­guć­nost ko­ri­šće­nja ma­lih pa­do­va od jed­nog me­tra, jed­no­stav­na kon­struk­ci­ja, dug vi­jek tur­bi­ne, po­u­zda­nost u ra­du, vi­so­ki ko­e­fi­ci­jent ko­ri­snog ra­da u ši­ro­kom obi­mu pro­ti­ca­nja, ali i jed­no­stav­no i jef­ti­no odr­ža­va­nje.
Ta­ko­đe, to teh­no­lo­ško rje­še­nje, ka­ko je na­veo Vu­ko­tić, ne zah­ti­je­va sku­pe vo­do­za­hva­te i ima ši­ro­ko po­lje pri­mje­ne (ni­ske bra­ne, sla­po­vi, mli­no­vi). Na­gla­sio je da je to rje­še­nje eko­lo­ški pri­hva­tlji­vo, jer ne ošte­ću­je flo­ru, ne mi­je­nja kli­mat­ske uslo­ve, ni­je pre­pre­ka za spor­to­ve na vo­di, ni­ti ugro­ža­va ri­blji fond. Tur­bi­na, ka­ko je na­veo, mo­že da se po­sta­vi i u na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma, tu­ri­stič­kim na­se­lji­ma, gra­do­vi­ma, se­li­ma, vo­da se pro­la­skom kroz tur­bi­ne obo­ga­ću­je ki­se­o­ni­kom i ta­ko stva­ra po­god­nost za uz­goj ri­be.
– Ar­hi­me­do­va hi­dro­di­na­mič­ka pu­žna tur­bi­na je, po­sli­je če­ti­ri go­di­ne is­tra­ži­va­nja i te­sti­ra­nja, 1997. go­di­ne in­sta­li­ra­na i sta­vlje­na u funk­ci­ju pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je. Tre­nut­no se 13 mi­li­o­na do­ma­ćin­sta­va ši­rom Evro­pe snab­di­je­va elek­trič­nom ener­gi­jom pro­iz­ve­de­nom na taj na­čin, pri če­mu je oko­li­na ras­te­re­će­na za 29 mi­li­o­na to­na CO2 – na­veo je Vu­ko­tić.
On je pod­sje­tio da je pr­ve tek­sto­ve o tim mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na­ma ob­ja­vio kra­jem 2014. go­di­ne, u ma­ju 2015. je or­ga­ni­zo­vao pro­mo­ci­ju u Pri­vred­noj ko­mo­ri, taj kon­cept je pred­sta­vio i na saj­mu ener­ge­ti­ke u Bu­dvi, ali taj kon­cept ni­je ušao u na­crt raz­vo­ja Cr­ne Go­re.
Vu­ko­tić pi­ta iz kog raz­lo­ga in­ve­sti­to­ri ne tra­že od svo­jih pro­jek­ta­na­ta da pro­jek­tu­ju i dru­ge ti­po­ve MHE, osim kla­sič­nih, a na­gla­sio je i da je va­žno da se in­sti­tu­ci­je ko­je se ba­ve iz­da­va­njem ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kih uslo­va za MHE edu­ku­ju u tom prav­cu.
– Do­ka­za­no je da je efi­ka­sni­ja i jef­ti­ni­ja al­ter­na­ti­va, pri­je se vra­te ulo­že­na sred­stva, po­seb­no što ko­ri­sti ma­le pa­do­ve od jed­nog do 10 me­ta­ra, što omo­gu­ća­va kon­ce­si­o­na­ri­ma da duž vo­do­to­ka ko­ji­ma ras­po­la­žu po­sta­ve vi­še Ar­hi­me­do­vih pu­žnih tur­bi­na i ta­ko pro­iz­ve­du vi­še ki­lo­va­ta elek­trič­ne ener­gi­je i za­ra­de vi­še. Ta­ko­đe, na ovaj na­čin bi se iz­bje­glo ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na – po­ru­čio je Vu­ko­tić.
Vu­ko­tić je is­ta­kao i da je ta tur­bi­na ko­ri­sna i za uda­lje­na se­la gdje je na­pon slab, ili uop­šte ne­ma na­pa­ja­nja elek­trič­nom ener­gi­jom, jer pro­iz­vo­di na­pon od 220 vol­ti na du­ži­ni do 700 me­ta­ra mo­že da se ko­ri­sti bez tran­sfor­ma­to­ra.J.V.