Svje­do­ci smo, po­sled­njih da­na, sud­skih i tu­ži­lač­kih od­lu­ka po ko­ji­ma su funk­ci­o­ne­ri De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) op­tu­že­ni za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja oslo­bo­đe­ni kri­vi­ce ili osu­đe­ni na ma­le ka­zne za te­ška kri­vič­na dje­la. Ta­ko su sud i tu­ži­la­štvo, u dva pred­me­ta, oslo­bo­di­li Ne­boj­šu Ra­do­ji­či­ća, biv­šeg gra­do­na­čel­ni­ka Nik­ši­ća, dok je nje­gov ko­le­ga iz Ba­ra, Žar­ko Pa­vi­će­vić, osu­đen na go­di­nu za­tvo­ra zbog šte­te od 1,7 mi­li­o­na eura. S dru­ge stra­ne, svje­do­ci smo da su su­do­vi za raz­boj­ni­štvo do­no­si­li pre­su­de mno­go ve­će od ka­zni ko­je su iz­re­kli jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma. Ta­ko je, pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, su­di­ja pod­go­rič­kog Osnov­nog su­da Je­le­na Pe­ro­vić Ko­va­če­vić osu­di­la Bra­ni­sla­va Đu­ro­vi­ća na go­di­nu i tri mje­se­ca za­tvo­ra zbog te­ške kra­đe po­či­nje­ne na ra­čun Ga­bri­je­le Đu­ka­no­vić, ina­če su­pru­ge Aca Đu­ka­no­vi­ća. On se te­re­tio da je sa klu­pe u Ka­ra­đor­đe­vom par­ku ukrao žen­sku ta­šnu, u ko­joj su bi­le stva­ri u vri­jed­no­sti pre­ko 3.000 eura. Dra­sti­čan je pri­mjer Be­ran­ca Vu­ja­di­na Do­bra­ši­no­vi­ća, ko­ji je osu­đen na če­ti­ri go­di­ne ro­bi­je za­to što je, na ne­za­ko­nit na­čin, eks­plo­a­ti­sao vla­sti­tu šu­mu.
Prav­ni za­stup­nik MANS-a i advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić is­ti­če da ka­zne­na po­li­ti­ka su­do­va, uklju­ču­ju­ći i ne­dav­no do­ne­se­ne od­lu­ke, po­ka­zu­je da na­še pra­vo­su­đe ne ra­di na su­zbi­ja­nju kri­vič­nih dje­la, pr­ven­stve­no ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou.
– Šta­vi­še, mo­že se za­klju­či­ti da ova­kve ka­zne, kao i one ko­je su iz­re­če­ne po­sli­je usva­ja­nja spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce za ko­rup­ci­ju na vi­so­kom ni­vou, vi­še dje­lu­ju pod­sti­caj­no i si­gur­no je da ne mo­gu uti­ca­ti na bi­lo ko­ga da ta­kva kri­vič­na dje­la ne vr­ši, ako mu se za to uka­že pri­li­ka. Da je ta­kav za­klju­čak osno­van po­ka­zu­ju i od­lu­ke su­do­va u ne­kim dru­gim pred­me­ti­ma u ko­ji­ma ni­je­su bi­li op­tu­že­ni vi­so­ki funk­ci­o­ne­ri vla­da­ju­će par­ti­je. Iz­me­đu osta­log, po­tvr­đu­je slu­čaj Bra­ni­sla­va Đu­ro­vi­ća ko­ji je do­bio 1,3 mje­se­ca za kra­đu ta­šne, ali i slu­čaj Vu­ja­di­na Do­bra­ši­no­vi­ća, ko­ji je pri­je par go­di­na sa svo­jom po­ro­di­com štraj­ko­vao i tra­žio mi­lost pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve za­to što je do­bio če­ti­ri go­di­ne za­tvo­ra jer je ne­za­ko­ni­to sje­kao dr­va iz svo­je šu­me ka­ko bi pre­hra­nio po­ro­di­cu. Ta­ko pro­iz­i­la­zi da jav­ni fun­ki­o­ne­ri mo­gu iz dr­žav­ne ka­se da pljač­ka­ju mi­li­o­ne i da za to do­bi­ja­ju smi­je­šne ka­zne, ko­je im se na­knad­no uma­nju­ju po ra­znim osno­va­ma – na­vo­di Ra­du­lo­vić.
Funk­ci­o­ner De­mo­krat­skog fron­ta Ni­ko­la Jo­va­no­vić is­ti­če da oslo­ba­đa­nje od kri­vi­ce biv­šeg gra­do­na­čel­ni­ka Nik­ši­ća Ne­boj­še Ra­do­ji­či­ća ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje, ima­ju­ći u vi­du da re­žim u Cr­noj Go­ri već vi­še go­di­na fin­gi­ra bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
– Zbog otva­ra­nja po­gla­vlja 23 i 24 u pri­stup­nom pro­ce­su bi­lo je po­treb­no da se pro­ce­su­i­ra od­re­đe­ni broj li­ca iz ka­te­go­ri­je „krup­ni­ih ri­ba” ka­ko bi se EU po­slao sig­nal da po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja, pra­vo­sud­no i in­sti­tu­ci­o­nal­no dje­lo­va­nje u su­zbi­ja­nju ne­za­ko­ni­tih rad­nji jav­nih funk­ci­o­ne­ra. Za tu po­tre­bu is­ko­ri­šće­ni su biv­ši gra­do­na­čel­ni­ci Bu­dve, Ba­ra i Nik­ši­ća, kao i od­re­đe­ni broj li­ca ko­ja su sa nji­ma po­ve­za­na, i sud­bi­nu svih tih sud­skih pro­ce­sa ne tre­ba ana­li­zi­ra­ti odvo­je­no. Svi oni su na­ni­je­li vi­še­mi­li­on­sku šte­tu bu­dže­tu, a od svo­jih pro­tiv­prav­nih rad­nji su ste­kli enorm­ne ko­li­či­ne nov­ca i ne­za­ko­ni­to se obo­ga­ti­li. Čak i u slu­ča­je­vi­ma ka­da do­đe do osu­đu­ju­ćih pre­su­da, iz­re­če­ne ka­zne ni­su ade­kvat­ne pri­či­nje­noj šte­ti po jav­ni in­te­res. Slu­čaj Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća i čla­no­va nje­go­ve po­ro­di­ce, ko­ji su sklo­pi­li spo­ra­zu­me o pri­zna­nju kri­vi­ce, dra­sti­čan je pri­mjer ka­ko je ovaj pro­ces zlo­u­po­tri­je­bljen, ka­zao je on.
Sva po­me­nu­ta li­ca kao funk­ci­o­ne­ri DPS-a bi­li su kri­vič­no go­nje­ni jer su vr­ši­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja.
– Kri­vič­ni za­ko­nik pro­pi­su­je da uko­li­ko je vri­jed­nost pro­tiv­prav­no pri­ba­vlje­ne imo­vin­ske ko­ri­sti na­sta­la kao po­sle­di­ca zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pre­la­zi iz­nos od 3.000 eura, uči­ni­lac će se ka­zni­ti ka­znom za­tvo­ra od jed­ne do osam go­di­na, a ako pre­la­zi iz­nos od 30.000, od dvi­je do 12 go­di­na. Jav­nost ne­ka sa­ma su­di ko­li­ko su iz­re­če­ne ka­zne u ovim pro­ce­si­ma prav­no ute­me­lje­ne i ko­li­ko su pra­ved­ne – na­vo­di Jo­va­no­vić.D.Ž.


Od­u­ze­ti ne­le­gal­no ste­če­nu imo­vi­nu

Jo­va­no­vić skre­će pa­žnju na cen­tral­no pi­ta­nje u svim ovim pro­ce­si­ma, a to je neo­du­zi­ma­nje imo­vin­ske ko­ri­sti ko­ja je pri­ba­vlje­na pro­tiv­prav­nim dje­lom.
– Kraj­nji cilj sank­ci­o­ni­sa­nja po­či­ni­o­ca kri­vič­nih dje­la pro­tiv slu­žbe­ne du­žno­sti je­ste upra­vo od­u­zi­ma­nje ne­le­gal­no ste­če­ne imo­vi­ne, jer ni­ko ne bi tre­ba­lo da za­dr­ži ono što je pro­tiv­za­ko­ni­to ste­kao. Uko­li­ko ne­ma­mo is­pu­njen taj kraj­ni efe­kat u po­stup­ci­ma iz seg­men­ta ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, on­da ne mo­že­mo da go­vo­ri­mo o stvar­noj bor­bi na nji­ho­vom su­zbi­ja­nju. Kon­sta­tu­jem da ne po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja da do­đe do ob­ra­ču­na sa ko­rup­ci­jom i or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom iz pro­sto lo­gič­kog raz­lo­ga. Oni ko­ji su ro­do­na­čel­ni­ci ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la u Cr­noj Go­ri ne mo­gu da bu­du ti ko­ji će se sa ovim po­ša­sti­ma ob­ra­ču­na­ti. Za to je po­treb­no da do­đe do istin­skih, de­mo­krat­skih i si­stem­skih pro­mje­na, na­kon če­ga bi pr­va, de­mo­krat­ski iza­bra­na vlast ima­la pri­li­ku da se uhva­ti u ko­štac sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom. Na ovaj na­čin se po­ku­ša­va­ju za­ma­za­ti oči me­đu­na­rod­noj i do­ma­ćoj jav­no­sti da je Cr­na Go­ra prav­na dr­ža­va, dok ova­kvi slu­ča­je­vi ne­dvo­smi­sle­no do­vo­de do za­ključ­ka da je po­li­tič­ka eli­ta van prav­nog si­ste­ma i da se pra­vo­sud­ne in­sti­tu­ci­je zlo­u­po­tre­blja­va­ju u po­li­tič­ke svr­he – sma­tra on.