Opo­zi­ci­ja je osu­di­la ju­če­ra­šnju iz­ja­vu pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je ka­zao da je Cr­na Go­ra da­nas naj­ra­zvi­je­ni­ja eko­no­mi­ja za­pad­nog Bal­ka­na.
On je to re­kao na ju­če­ra­šnjoj go­di­šnjoj pre­zen­ta­ci­ji In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nog fon­da – Pro­gra­mi fi­nan­sij­ske po­dr­ške.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, u pret­hod­nih de­set go­di­na na­pra­vlje­ni su ozbilj­ni is­ko­ra­ci na pla­nu eko­nom­skog raz­vo­ja, a eko­no­mi­ja je pro­sječ­no ra­sla po sto­pi od 3,2 od­sto, u do­broj mje­ri, ka­ko je ka­zao, za­hva­lju­ju­ći in­ten­ziv­nom pri­li­vu di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja. Đu­ka­no­vić je is­ta­kao i da je u pro­te­klu de­ce­ni­ju evi­den­ti­ran rast za­po­sle­no­sti.
– U ap­so­lut­nim ci­fra­ma ima­mo rast za­po­sle­no­sti za oko 42 hi­lja­de no­vih rad­nih mje­sta – re­kao je on i is­ta­kao pro­cje­nu Evrop­ske ko­mi­si­je da će Cr­na Go­ra ove go­di­ne bi­ti naj­e­ner­gič­ni­ja eko­no­mi­ja i da će ra­sti po sto­pi od 3,6 od­sto. On, pak, sma­tra da se mo­že i vi­še od to­ga i da će se za­hva­lju­ju­ći in­ten­zi­vi­ra­nju re­a­li­za­ci­je ne­kih krup­nih in­fra­struk­tur­nih in­ve­sti­ci­ja stvo­ri­ti uslo­vi za do­dat­no di­na­mi­zi­ra­nje eko­nom­skog ra­sta.
– Ako bi po te­ži­ni ran­gi­ra­li na­še de­fi­ci­te, či­ni nam se da je mno­go lak­ši bu­džet­ski i de­fi­cit u tr­go­vin­skoj raz­mje­ni sa ino­stran­stvom od de­fi­ci­ta pred­u­zet­nič­kog zna­nja i sa­mo­po­u­zda­nja – re­kao je Đu­ka­no­vić.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar pro­fe­sor Mi­len­ko Po­po­vić, ina­če kan­di­dat za mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de u vla­di iz­bor­nog po­vje­re­nja, ka­zao je da je od 1990. go­di­ne do 2013. go­di­ne sto­pa ra­sta u Cr­noj Go­ri bi­la je 0,46 od­sto u stal­nim ci­je­na­ma, što je, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ka­ta­stro­fa.
– Ali ta­kva ka­ta­stro­fa za­i­sta či­ni Cr­nu Go­ru jed­nom od naj­bo­ljih u re­gi­o­nu i je­di­no je Al­ba­ni­ja bo­lja, ali to je sa­mo za­to što su cio re­gi­on i is­toč­na Ero­pa u ka­ta­stro­fal­noj si­tu­a­ci­ji. U pe­ri­o­du od 2000. do 2013. sto­pa ra­sta je bi­la 3,07 od­sto, a ta sto­pa ra­sta ga­ran­tu­je udvo­stru­če­nje BDP-a za ne­kih 24 go­di­ne, ona je so­lid­na i u tom smi­slu Cr­na Go­ra je naj­bo­lja u re­gi­o­nu, po­sli­je Al­ba­ni­je, ali to ni­je ni­ma­lo im­pre­siv­no, s ob­zi­rom na to da smo mi ze­mlja ko­ja se na­la­zi da­le­ko od raz­vi­je­nih ze­ma­lja i da bi­smo, ima­ju­ći tu či­nje­ni­cu u vi­du, mo­ra­li da ima­mo ja­ku kon­ver­gen­ci­ju, ja­ke sto­pe ra­sta, ko­je nam omo­gu­ća­va­ju da se što pri­je pri­bli­ži­mo raz­vi­je­ni­jim ze­mlja­ma. Ta sto­pa ra­sta ne ga­ran­tu­je bog zna ka­kvu kon­ver­gen­ci­ju, jer je sto­pa ra­sta u ze­mlja­ma Evro­pe i SAD od dva do tri od­sto – re­kao je on.
Pre­ma ri­je­či­ma Po­po­vi­ća, od 2008. do 2013. go­di­ne sto­pa ra­sta je bi­la sa­mo 0,09 od­sto, što zna­či da je Cr­na Go­ra, ma­da u ma­njoj mje­ri, kao i dru­ge ze­mlje svi­je­ta ušla u ta­ko­zva­nu se­ku­lar­nu stag­na­ci­ju, od­no­sno du­go­roč­ni spo­ri rast.
– Šta zna­či po­re­đe­nje sa re­gi­o­nom ko­ji je u du­bo­koj eko­nom­skoj ka­ta­stro­fi? Be­smi­sle­no je hva­li­ti se ti­me. Sa dru­ge stra­ne, je­di­no oprav­da­nje ko­je mo­že da bu­de za to je­ste da je dio te ka­ta­stro­fe dio re­gi­o­nal­ne sud­bi­ne – re­kao je on.
Pre­ma mi­šlje­nju Po­po­vi­ća, ka­da se uzme mo­del ra­sta Cr­ne Go­re, on je za­sno­van na di­rekt­nim stra­nim in­ve­sti­ci­ja­ma, što je, ka­ko je po­ja­snio, sta­nje ko­je „li­či na sta­nje nar­ko­ma­na – dok ima ko­ka­i­na bi­će i ne­kog uz­bu­đe­nja, a kad to pre­sta­ne, do­la­zi do stra­ho­vi­tih pa­do­va”.
– Upra­vo je za­to vi­sok jav­ni dug ko­ji Cr­na Go­ra ima ja­ko opa­san, jer ne­ki ma­li pa­do­vi u SDI mo­gu da nas iz­lo­že ne­zgod­nim si­tu­a­ci­ja­ma, mo­gu­će i dra­stič­nom pa­du kre­dit­nog rej­tin­ga, što bi bi­lo ka­ta­stro­fal­no jer ni­gdje ne bi­smo mo­gli da na­đe­mo po­volj­na sred­stva za va­đe­nje iz te si­tu­a­ci­je – re­kao je on.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mi­loš Ko­na­tar ka­zao je da po­da­ci de­man­tu­ju pre­mi­je­ra, te da je pro­blem što je u pro­te­klih 10 go­di­na za­du­že­nje Cr­ne Go­re po­ve­ća­no.
– Cr­na Go­ra je 2006. go­di­ne bi­la za­du­že­na 500 mi­li­o­na eura, a da­nas 2,15 mi­li­jar­di. BDP se u ap­so­lut­nim vri­jed­no­sti­ma po­ve­ćao 1,3 mi­li­jar­de eura, što zna­či da smo se mi vi­še za­du­ži­li u pro­te­klih 10 go­di­na, ne­go što je rast BDP-a. Naš BDP od 2006. go­di­ne do da­nas po­ras­tao je za 60 od­sto, dok je za­du­že­nost po­ra­sla za pre­ko 400 po­sto. Tr­go­vin­ski bi­lans je u ovom tre­nut­ku u mi­nu­su mi­li­jar­du eura, a za­bri­nja­va­ju­će je, ta­ko­đe, i to što je na da­na­šnji dan ne­za­po­sle­nih za 10 hi­lja­da vi­še ne­go 2006. go­di­ne – re­kao je on.
J.V.


Jaz između bogatih i siromašnih

Ko­na­tar sma­tra da je je­di­ni li­jek za Cr­nu Go­ru od­la­zak pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća.
– Pro­blem je i to što je u pro­te­klih 10 go­di­na po­ve­ćan jaz iz­me­đu bo­ga­tih i si­ro­ma­šnih. Sva­kim da­nom gu­bi­mo sred­nju kla­su, lju­di su obes­pra­vlje­ni, gu­bit­ni­ci su tran­zi­ci­je i eko­nom­ske po­li­ti­ke vla­de pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća – re­kao je on is­ti­ču­ći da su Cr­noj Go­ri neo­p­hod­ne eko­nom­ske re­for­me da bi u na­red­nom pe­ri­o­du ostva­ri­la rast.
Na­gla­sio je i da je sva­ki tre­ći euro u bu­dže­tu iz po­zajm­lje­nih sred­stva, a da, upr­kos to­li­kom za­du­že­nju, ni­je na­pra­vljen ni me­tar auto­pu­ta.