BE­RA­NE – Po­vo­dom pra­zni­ka ro­đe­nja Isu­sa Hri­sta, epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je upri­li­čio je tra­di­ci­o­nal­ni Bo­žić­ni pri­jem u ma­na­sti­ru Đur­đe­vi Stu­po­vi. Pri­jemu su, po­red sve­šten­stva, pri­su­stvo­va­li lič­no­sti iz pri­vred­nog i jav­nog ži­vo­ta Be­ra­na, Bi­je­log Po­lja, An­dri­je­vi­ce, Pla­va, Moj­kov­ca i dru­gih op­šti­na sje­ver­nog di­je­la Cr­ne Go­re, broj­ni go­sti, kao i pred­sjed­ni­ci cr­kve­nih op­šti­na i cr­kve­nih od­bo­ra. Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je ka­zao da je Bo­go­mla­de­nac Isus Hri­stos svo­jim ro­đe­njem do­nio ovom svi­je­tu svje­tlost i mir Bož­ji, ra­dost, slo­gu, lju­bav me­đu bra­ćom, ka­ko bi se lju­di iz­di­gli iz­nad svo­jih sla­bo­sti i ma­na.
- Tu smo da na ovaj ra­do­sni pra­znik, Bo­žić opro­sti­mo jed­ni dru­gi­ma, da za­tra­ži­mo opro­štaj jed­ni od dru­gih, da se uz­dig­ne­mo iz­nad sva­ko­dne­vi­ce na­še, da jed­ni dru­ge lju­bi­mo istin­skom, hri­šćan­skom lju­ba­vlju i da, na ta­kav na­čin, u jed­no­du­šno­sti, u mi­ru Bož­jem sa bli­žnji­ma pro­sla­vlja­mo ono­ga ko­ji je do­nio mir ci­je­lom svi­je­tu, ra­dost, svje­tlost i no­vi ži­vot – na­gla­sio je Jo­a­ni­ki­je.
On je ka­zao da Bo­žić pod­sje­ća na na­šu ve­li­ku i sve­tu du­žnost po­što­va­nja žr­tve na­ših pre­da­ka, ko­ji su pri­je sto go­di­na na Moj­kov­cu bra­ni­li otadž­bi­nu, po­la­žu­ći svo­je ži­vo­te za „krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu“.
- Tre­ba vi­dje­ti na ko­ji na­čin je Jan­ko Vu­ko­tić, uoči od­sud­ne bit­ke, če­sti­tao ju­na­ci­ma Bo­žić i bad­nja­ke, ko­je po sta­rom srp­skom obi­ča­ju na­la­že­mo u čast i u sla­vu Hri­sta Spa­si­te­lja. Iz nje­go­vih ri­je­či ja­sno je ka­kva je ide­ja vo­di­la na­še pret­ke, ko­jom si­lom su bi­li na­dah­nu­ti i ot­ku­da ta vi­te­ška hra­brost, ju­na­štvo i preg­nu­će da se su­pro­tsta­ve nad­moć­ni­jem ne­pri­ja­te­lju. To je, u stva­ri, ista ona sna­ga, ista ona si­la kr­sna, ko­ja nas je sna­ži­la od Ko­so­va, pa sve do Moj­kov­ca, a na­dam se i do da­nas i ubu­du­će, ako Bog da – na­veo je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki.
On je pod­sje­tio da su u Be­ra­na­ma i po­sli­je Moj­ko­vač­ke bit­ke vo­đe­ne kr­va­ve bor­be.
- Ovo je pri­li­ka da na­ro­či­to spo­me­ne­mo da su ov­dje u Be­ra­na­ma, vo­đe­ne kr­va­ve bor­be i po­sli­je Moj­kov­ca, sve do onog tra­gič­nog mo­men­ta ka­da je knjaz Ni­ko­la na­re­dio da se pot­pi­še pre­da­ja oruž­ja. Ov­dje je ve­li­ki voj­vo­da i ju­nak, le­gen­dar­ni La­kić Voj­vo­dić, za­jed­no sa Jan­kom Vu­ko­ti­ćem, pru­žao po­sled­nju od­bra­nu Be­ra­na, iako ni­je mo­gao us­pje­ti da od­bra­ni ovaj grad, ali je od­bra­nio čast i sla­vu ovog gra­da i svog na­ro­da. Ni­je slu­čaj­no knjaz Ni­ko­la če­sti­tao Va­so­je­vi­ći­ma, na­ro­či­to voj­vo­di La­ki­ću po­zdra­vom: „Iz­dr­ži ju­nač­ki so­ju Va­sov, ve­li­ka srp­ska po­ro­di­co, da se hva­liš i po­no­siš me­đu mo­rem i Du­na­vom, dok je Sr­ba i dok je ju­na­ka. Idr­ži­te naj­ljep­ši mo­ji si­no­vi“ - is­ta­kao je Jo­a­ni­ki­je, upu­ću­ju­ći za­hval­nost ru­ko­vod­stvu Op­šti­ne Be­ra­ne za po­moć i po­dr­šku ko­ji pru­ža­ju Epar­hi­ji bu­di­mljan­sko-nik­šić­koj. On se ujed­no za­hva­lio svi­ma ko­ji da­ju do­pri­nos iz­grad­nji Sa­bor­nog hra­ma Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog ko­ji se gra­di u cen­tru Be­ra­na.D.J.