U pro­ce­su pe­če­nja ra­ki­je uvi­jek je naj­in­te­re­san­ti­ja de­gu­sta­ci­ja fi­nal­nog pro­iz­vo­da. Sva­ki do­ma­ćin ko­ji ima svoj vi­no­grad i ka­zan zna da se u dru­štvu pra­vi naj­bo­lja ra­ki­ja. Za vi­kend je na ima­nju Ra­do­va­na Nik­če­vi­ća, iz Vra­nja, oko ka­za­na za pe­če­nje bi­la do­bra eki­pa pri­ja­te­lja, rod­bi­ne, ku­mo­va i kom­ši­ja ko­ji su se smje­nji­va­li. Dva da­na i noć tra­ja­lo je pe­če­nje 2,5 to­ne tro­pa i na kra­ju do­bi­je­no 300 li­ta­ra ra­ki­je. Ka­ko ka­že, za do­bru ra­ki­ju ne­ma taj­ne, sve je u jed­no­stav­no­sti – ko­li­či­na še­će­ra u gro­žđu, do­bar ka­zan, hlad­na vo­da, kva­li­te­tan trop, li­je­po vri­je­me.
- U ka­zan sta­ne oko 100 ki­lo­gra­ma tro­pa i do­bi­je se oko 15 li­ta­ra ra­ki­je. Imao sam oko 20 ka­za­na što je oko 300 li­ta­ra ra­ki­je. Moj si­stem ra­da je dru­ga­či­ji, imam vi­no­grad i kad pro­da­jem ra­ki­ju, ja za­pra­vo pro­da­jem svo­je gro­žđe, sav trud oko nje­ga od bra­nja, ču­va­nja, pra­vlje­nja i mi­je­ša­nja tro­pa, pe­če­nja, do fi­nal­nog pro­iz­vo­da. To sve ko­šta 70 cen­ti po ki­lo­gra­mu, po­sle kom­ši­je ili ko je već na­ru­čio smo do­đe po to i no­si. To za­i­sta ne­ma ni­gdje ali to je moj me­rak ko­ji te­ško da se mo­že pla­ti­ti. To je for­mir­na ci­je­na bu­kval­no sa­mo za gro­žđe, sve osta­lo ide uz nje­ga - ka­že Nik­če­vić.
Ka­ko je na­gla­sio, sva­ki seg­ment od bra­nja gro­žđa do do­bi­ja­nja ra­ki­je je pod­jed­na­ko bi­tan.
- Kva­li­tet od­no­sno slat­ko­ća gro­žđa je ja­ko bit­na i tre­ba da ima 21 od­sto še­će­ra u se­bi, ako ima ma­nje 16, 17 ili 18, do­zvo­lje­no je do­da­va­nje tri ki­lo­gra­ma še­će­ra na 100 ki­lo­gra­ma. Ako se pe­če sa ma­njom slat­ko­ćom, to on­da ni­je kva­li­tet­na ra­ki­ja i to se osje­ti. Dosta lju­di ima loš rod na pri­mjer, bu­de lo­ša go­din pa gro­žđe bu­de po­la tru­lo po­la ne­do­volj­no slat­ko pa se tru­de na sve na­či­ne da to za­ka­mu­flir­aju, sta­vlja­ju u trop pri­li­kom pe­če­nja gla­vi­cu cr­nog lu­ka, du­nju, so ili šta već da taj šmek i aro­mu ubi­ju ma­lo ali to nikad ni­je do­bar na­čin. Bo­lje ima­ti i ma­nji vi­no­grad o ko­me mo­že­te bri­nu­ti ne­go ve­ći pa ra­di­ti sve po­vr­šno - pri­ča Nik­če­vić.
Mi­je­ša­nje tro­pa je ta­ko­đe bit­na stav­ka za do­bru ra­ki­ju.
- Od ber­be do pe­če­nja tre­ba da pro­đe 20 do 21 dan. Tre­ba zna­ti da što se vi­še mi­je­ša trop kva­li­tet­ni­ja je ra­ki­ja. U pr­vih ne­dje­lju da­na i po de­set pu­ta dnev­no mi­je­šam trop, na­kon ne­dje­lju da­na ka­ko pa­da in­te­zi­tet vre­nja, ma­nje se i mi­je­ša, mo­žda oko pet pu­ta dnev­no. U sva­kom slu­ča­ju, osje­ti se i vi­di od­mah ako ne­što sa tro­pom ni­je u re­du - pri­ča Nik­če­vić.
Ka­ko ka­že, za je­dan ka­zan po­treb­no je par sati pe­če­nja.
- No­ću tre­ba du­že jer je noć uvi­jek hlad­ni­ja, ali da­nju, još kad je li­je­po vri­je­me to ide br­že. Ova go­di­na je za gro­žđe bi­la ide­al­na, odav­no ni­je ta­kva i vje­ru­jem da će bi­ti do­brog i vi­na i ra­ki­je po do­ma­ćin­stvi­ma - po­ru­čio je Nik­če­vić.S.R.