SKO­PLjE – De­se­to­ča­sov­ni raz­go­vo­ri evro­ko­me­sra za pro­ši­re­nje Jo­ha­ne­sa Ha­na pro­šle ne­dje­lje sa li­de­ri­ma dvi­je naj­ve­će po­li­tič­ke par­ti­je u Ma­ke­do­ni­ji, o to­me ka­ko da se ri­je­ši vi­še­mje­seč­na po­li­tič­ka kri­za, re­zul­ti­ra­li su na­čel­nim do­go­vo­rom o pri­je­vre­me­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u apri­lu idu­će go­di­ne. De­ta­lji će se do­go­vo­ri­ti 10. ju­na u Bri­se­lu.
Po za­vr­šet­ku raz­go­vo­ra u Sko­plju Jo­ha­nes Han je ot­pu­to­vao u Va­šin­gotn, gdje će sa ame­rič­kim part­ne­ri­ma raz­go­va­ra­ti o pre­va­zi­la­že­nju kri­ze u Ma­ke­do­ni­ji i nje­nim re­flek­si­ja­ma na re­gi­on. Oče­ku­je se da će agen­da za ko­nač­no rje­ša­va­nje kri­ze bi­ti utvr­đe­na do 10. ju­na, ka­da je za­ka­za­na no­va run­da raz­go­vo­ra vla­sti i opo­zi­ci­je u Bri­se­lu.
Po­red evrop­ske i ame­rič­ka di­plo­ma­ti­ja pa­žlji­vo pra­ti si­tu­a­ci­ju, am­ba­sa­dor SAD u Sko­plju Džems Bej­li ne­na­ja­vlje­no je pri­su­stvo­vao raz­go­voru Ha­na sa li­de­ri­ma po­li­tič­kih par­ti­ja. Ame­ri­ka je sprem­na da u Sko­plje po­ša­lje svog iza­sla­ni­ka u slu­ča­ju da se ma­ke­don­ski li­de­ri ne do­go­vo­re u Bri­se­lu.
Dok se ci­je­la me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca tru­di da smi­ri si­tu­a­ci­ju i da pri­bli­ži sta­vo­ve su­prot­sta­vlje­nih po­li­tič­kih par­ti­ja u ci­lju pre­va­zi­la­že­nja kri­ze, vlast do­li­va ulje na va­tru. U Osnov­nom su­du u Sko­plju iz­re­če­na je jed­no­go­di­šnja ka­zna efek­tiv­nog za­tvo­ra za jed­nog od uče­sni­ka u pro­te­sti­ma is­pred Vla­de 17. ma­ja. Čla­no­vi ne­vla­di­nih i gra­đan­skih or­ga­ni­za­ci­ja ko­ji pro­te­stu­ju is­pred Vla­de već sko­ro dva­de­set da­na i tra­že ostav­ku pre­mi­je­ra Gru­ev­skog po­no­vo su or­ga­ni­zo­va­li marš uli­ca­ma Sko­plja, tra­že­ći da se po­štu­je usta­vom za­ga­ran­to­va­no pra­vo na pro­test.
Adut u ru­ka­vu za opo­zi­ci­ju je na­red­na me­dij­ska bom­ba iz pro­jek­ta „isti­na o Ma­ke­do­ni­ji” ko­ja bi mo­gla da bu­de po­ve­za­na sa „isti­nom o slu­ča­ju Mon­strum”, tj. ubi­stvo pe­to­ri­ce Ma­ke­do­na­ca kod je­ze­ra Smilj­kov­ci, ne­da­le­ko od Sko­plja, zbog če­ga su še­sto­ri­ca Al­ba­na­ca pro­ve­ste­pe­nom pre­su­dom osu­đe­ni na do­ži­vot­nu ro­bi­ju.
I do­ma­ća i me­đu­na­rod­na jav­nost stre­pe da bi ti audio-snim­ci mo­gli da do­ve­du do no­vih ten­zi­ja, ma­sov­nih i agre­siv­nih de­mon­stra­ci­ja Al­ba­na­ca, što bi mo­glo da iza­zo­ve da vlast na­pu­sti par­ti­ja Al­ba­na­ca De­mo­krat­ska uni­ja za in­te­gra­ci­je Ali Ah­me­ti­ja i da se Al­ban­ci uklju­če u sve­op­šte an­ti­vla­di­ne pro­te­ste. On­da bi Al­ban­ci, ko­ji se ni­gdje ne odva­ja­ju od ame­rič­ke za­sta­ve, in­si­sti­ra­li da vo­de­ću ulo­gu u pre­go­vo­ri­ma pre­u­zmu Ame­ri­kan­ci, što bi zna­či­lo no­vo odu­go­vla­če­nje rje­še­nja i da­lje is­cr­plji­va­nje eko­nom­ski osla­blje­ne Ma­ke­do­ni­je. To je Gru­ev­skog i u ovim mo­met­ni­ma pri­mo­ra­lo da se pri­je ne­ko­li­ko da­na za­du­ži za no­vih 50 mi­li­o­na eura ka­ko bi is­pla­tio jun­ske pen­zi­je.
Svih 16 am­ba­sa­do­ra ze­ma­lja čla­ni­ca EU u sri­je­du su, pred­vo­đe­ni evro­am­ba­sa­do­rom Aivom Ora­vom po­sje­ti­li Gru­ev­skog u ka­bi­ne­tu vla­de.
„Na­ša ključ­na po­ru­ka je bi­la da su u ovom mo­men­tu va­žni­ji in­te­re­si gra­đa­na ne­go po­li­tič­kih par­ti­ja“ iz­ja­vio je Orav.
I vla­da­ju­ća par­ti­ja i opo­zi­ci­ja ima­ju re­zer­vne va­ri­jan­te uko­li­ko nji­ho­vi za­htje­vi ne pro­đu u Bri­se­lu. Ako se ne po­stig­ne do­go­vo o pre­la­znoj vla­di, opo­zi­ci­ja osta­je na uli­ca­ma i or­ga­ni­zo­va­će još že­šće de­mon­stra­ci­je. „Na­rod će zna­ti na iz­bo­ri­ma ko­me da da gla­so­ve i za ko­ju op­ci­ju da se od­lu­či, ja ne sum­njam u to da­će VMRO-DPMNE po­no­vo u apri­lu bi­ti po­bjed­nik na iz­bo­ri­ma“, iz­ja­vio je Gru­ev­ski.
Do­go­go­di­šnji pred­sjed­nik par­la­men­ta i je­dan od naj­cje­nje­nih po­li­ti­ča­ra u Ma­ke­do­ni­ji Sto­jan An­dov za „Dan“ je iz­ja­vio: „Mo­je mi­šlje­nje je ipak da Gru­ev­ski tre­ba da ode iz Vla­de i uda­lji se od dr­žav­nih funk­ci­ja da bi se stvo­ri­la at­mos­fe­ra za rje­ša­va­nje kri­ze. Me­đu­tim, sa­mo to ni­je do­volj­no, i nje­go­vi naj­bli­ži sa­rad­ni­ci ko­ji su kre­a­to­ri ove po­li­ti­ke mo­ra­ju da do­ži­ve istu sud­bi­nu, bez to­ga ne­ma rje­še­nja.
Ame­rič­ki po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Kurt Ba­su­ner upo­zo­ra­va da je ovaj re­gi­on je­di­na ne­u­ral­gič­na tač­ka na za­pad­nom Bal­ka­nu i kao po­zi­tiv­ne pri­mje­re ko­ji su za­tvo­ri­li pro­ble­me u post­ju­go­slo­ven­skoj for­ma­ci­ji na­vo­di Cr­nu Go­ru ko­ja je pol­če­la pre­go­vo­re sa EU i na ko­rak je do NA­TO i Ko­so­vo ko­je uspe­šno pre­go­va­ra sa Sr­bi­jom.
On ka­že da ne­ma sta­bil­no­sti bez od­go­vor­no­sti, sta­tus kvo je neo­dr­ži­va si­tu­a­ci­ja, a vla­da će pri­kri­je­nim ten­zi­ja­ma na­sto­ja­ti da osta­ne na vla­sti, što mo­že da ima ozbilj­ne im­pli­ka­ci­je na re­gi­on. Ba­su­ner rje­še­nje vi­di u pre­la­znoj vla­di ko­ja će uz po­moć EU utvr­di­ti i od­go­vor­nost no­si­o­ca vla­sti za dje­la ko­ja pro­iz­i­la­ze iz sni­mlje­nog ma­te­ri­ja­la, ali će mo­ra­ti da is­pi­ta i ko je re­ži­ser kr­va­vih do­ga­đa­ja u Ku­ma­no­vu.A.Pi­sa­rev