DA­NI­LOV­GRAD - Spu­ška tvr­đa­va jed­na je od isto­rij­skih i tu­ri­stič­kih zna­me­ni­to­sti Da­ni­lov­gra­da, ali da ne­ma mla­dih do­bre vo­lje iz Pla­ni­nar­skog sport­skog dru­štva „Pre­kor­ni­ca“ ona bi bi­la za­pu­šte­na, ob­ra­sla u ko­rov i car­stvo zmi­ja. Od ko­ro­va i zmi­ja spu­šku tvr­đa­vu ju­če su ote­li Ni­ko­la i Mar­ko Ći­po­vić, Zo­ran Ra­du­lo­vić i Je­le­na Mar­ti­no­vić. Oni su ra­no uju­tru na­o­ru­ža­ni ko­si­je­rom, ko­sa­ma i pri­je sve­ga do­brom vo­ljom, kre­nu­li od pod­nož­ja i oči­sti­li sta­zu do tvr­đa­ve du­ge oko 1.200 me­ta­ra. Po­mo­gao im je i Dra­gan Pa­vi­će­vić, rad­nik da­ni­lov­grad­skog Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća. Uz nje­gov tri­mer lak­še su pa­da­li sno­po­vi ko­ro­va i za par sa­ti sta­za je bi­la pro­hod­na. Uz ma­lo na­po­ra sa­da se za dva­de­se­tak mi­nu­ta mo­že do­ći do tvr­đa­ve. A sa vr­ha ši­ri se po­gled na Bje­lo­pa­vlić­ku rav­ni­cu, u da­lji­ni se na­zi­re Ostrog, a Ga­rač sa­mo što se ru­kom ne do­dir­ne. U iz­ma­gli­ci mo­že se na­slu­ti­ti Ska­dar­sko je­ze­ro, a Spuž i Ze­ta su kao na dla­nu. Uko­li­ko ne­ko ima di­le­mu ko­li­ko u Spu­žu ima do­ma­ćin­sta­va ne­ka se pop­ne na tvr­đa­vu i br­zo će ih pre­bro­ja­ti.
Oko 300 me­ta­ra pje­šač­ke sta­ze pri sa­mom vr­hu je još uvi­jek po­plo­ča­no i po njoj se mo­že na­slu­ti­ti ko­li­ko su Tur­ci pri­je sko­ro če­ti­ri vi­je­ka vo­di­li bri­gu o ovom utvr­đe­nju sa ko­jeg su kon­tro­li­sa­li ka­ra­van­ske i osta­le pu­te­ve kroz Cr­nu Go­ru. Na sa­mom ula­zu u tvr­đa­vu do­če­ka vas ulaz sa pra­vil­no iz­va­ja­nim lu­ko­vi­ma ko­ji su do­bro oču­va­ni i po ko­ji­ma se mo­že na­slu­ti­ti ko­li­ko je mo­nu­men­tal­no bi­lo ovo utvr­đe­nje. A na oko 1.000 kva­dra­ta, na vr­hu, do­mi­ni­ra­ju broj­ni osta­ci be­de­ma. Po­seb­no se iz­dva­ja­ju pu­škar­ni­ce. Ni­šta ma­nje za­ni­mlji­vi ni­je­su ni ula­zi u unu­tra­šnjost tvr­đa­ve. Htje­li smo da je raz­gle­da­mo, ali na ula­zu se is­pri­je­či­lo ne­ko­li­ko zmi­ja tan­kog sta­sa i neo­bič­ne bra­on bo­je. Kao da su ne­ki stra­ža­ri i kao da ne­što ču­va­ju, pa ni­je­smo htje­li da ih lju­ti­mo, a one ne­na­vi­kle na po­sje­ti­o­ce ni­je­su htje­le sa­me da se po­mje­re. Ipak, i po ula­zu se mo­že na­slu­ti­ti da utro­ba tvr­đa­ve skri­va broj­ne hod­ni­ke i oda­je. Ve­ći­na je za­tr­pa­na, ali uz ma­lo tru­da la­ko bi se to mo­glo pro­či­sti­ti.
-Ure­di­li smo sta­zu do tvr­đa­ve, a na­kon to­ga će­mo je mar­ki­ra­ti ka­ko bi se na­mjer­ni­ci lak­še sna­šli i br­že do­šli do vr­ha. Ne­će­mo se za­u­sta­vi­ti sa­mo na to­me, već će­mo na­red­ne ne­dje­lje po­sta­vi­ti in­fo-ta­ble, što bi bio kraj na­še ak­ci­je ure­đe­nja spu­ške tvr­đa­ve - ka­že Ni­ko­la Ći­po­vić, i do­da­je da je či­šće­nje tvr­đa­ve or­ga­ni­zo­va­no po­vo­dom Svjet­skog da­na za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, a nji­ho­vu ide­ju po­dr­ža­la je Op­šti­na Da­ni­lov­grad i Ko­mu­nal­no pred­u­ze­će. Ći­po­vić na­gla­ša­va da na tvr­đa­vi ima još do­sta po­sla, jer je ona već go­di­na­ma pre­pu­šte­na za­bo­ra­vu.
- Sta­za je bi­la sko­ro ne­vi­dlji­va pa bi je slu­čaj­ni na­mjer­nik te­ško pro­na­šao. Da­nas smo sve to do­ne­kle upri­sto­ji­li, pa već sju­tra uko­li­ko je ne­ko­me do šet­nje i li­je­pog po­gle­da mo­že la­ko da se pop­ne do tvr­đa­ve. Uko­li­ko us­pi­je­mo da pri­ku­pi­mo nov­ca bi­lo bi do­bro da se oko tvr­đa­ve po­sta­vi ogra­da, ali i in­sta­li­ra osvje­tlje­nje ka­ko bi se i no­ću mo­glo pje­ša­či­ti do vr­ha. Od ure­đe­nja tvr­đa­ve ve­li­ke ko­ri­sti ne bi imao sa­mo Spuž, već i Cr­na Go­ra. U svi­je­tu svi gra­do­vi ko­ji ima­ju utvr­đe­nja raz­vi­ja­ju ozbilj­nu tu­ri­stič­ku po­li­ti­ku, jer mno­gi že­le da vi­de šta je ne­ka­da bi­lo. Da­ni­lov­grad po­red ma­na­sti­ra Ostro­ga i Ždre­ba­o­ni­ka ima i ovu tvr­đa­vu i ona bi se mo­gla is­ko­ri­sti­ti za tu­ri­stič­ku pro­mo­ci­ju Bje­lo­pa­vli­ća - sma­tra Ći­po­vić.
Zo­ran Ra­du­lo­vić na­gla­ša­va da su ura­di­li ko­ri­snu stvar i da su iz­la­skom na spu­šku tvr­đa­vu skre­nu­li pa­žnju jav­no­sti da se utvr­đe­nje ne smi­je pre­pu­sti­ti (ne)mi­lo­sti vre­me­na. On sma­tra da omla­di­na tre­ba mno­go vi­še da uče­stvu­je u ova­kvim ak­ci­ja­ma ka­ko bi pra­vil­no pri­hva­ti­li pri­ro­du i oko­li­nu i uči­ni­li što mo­gu da je za­šti­te.
-Mla­di su oku­pi­ra­ni kom­pju­te­ri­ma, ne mi­ču se sa fej­sbu­ka i ni­ka­ko da bo­ra­ve u pri­ro­di i ne­što i od nje na­u­če. Ova tvr­đa­va i po­gled ko­ji se odav­de pru­ža je bo­gom­dan za je­dan pri­rod­no-isto­rij­ski čas o Bje­lo­pa­vli­ći­ma, okol­nim br­di­ma, po­put Pre­kor­ni­ce, Vu­ko­ti­ce, Ka­pe Mo­rač­ke... Valj­da će se i to pro­mi­je­ni­ti i na­dam se da će ubr­zo do­ći vri­je­me da vi­še ci­je­ni­mo oko­li­nu i da će­mo što če­šće iz­la­zi­ti do spu­ške tvr­đa­ve - su­ge­ri­še Ra­du­lo­vić. I.M.

Ak­ci­ja­ši u ka­fi­ći­ma
Iako su Ni­ko­la Ći­po­vić i osta­li iz „Pre­kor­ni­ce“ na dru­štve­nim mre­ža­ma po­zi­va­li mla­de da im se pri­dru­že u ovoj ak­ci­ji, a i „Dan“ je ob­ja­vio tekst o to­me, ju­če se da­ni­lov­grad­skim pla­ni­na­ri­ma ni­ko ni­je pri­dru­žio. Iako su u Spu­žu ba­šte ka­fi­ća bi­le pu­ne mla­dih ni­ko od njih ni­je od­lu­čio da po­dr­ži ak­ci­ju ure­đe­nja tvr­đa­ve i pri­dru­ži se čla­no­vi­me „Pre­kor­ni­ce“.
-Mi­slio sam da će nam se pri­dru­ži­ti mje­šta­ni Spu­ža, ali oni kao da ne vi­de ono što mi vi­di­mo u spu­škoj tvr­đa­vi. Bi­lo bi ljep­še da nas je da­nas mno­go vi­še, jer bi ura­di­li mno­go vi­še, ali ta­kva su vre­me­na... Valj­da je ak­ci­ja­ši­ma lak­še sje­dje­ti u ka­fi­ću ne­go ne­što ko­ri­sno ura­di­ti za se­be i oko­li­nu - za­klju­ču­je Ći­po­vić.

Pra­ši­na na pla­no­vi­ma
Ure­đe­nje spu­ške tvr­đa­ve i nje­na tu­ri­stič­ka vri­jed­nost pri­je ne­ko­li­ko go­di­na na­šla se i u pro­gra­mu ra­da lo­kal­ne tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je u Da­ni­lov­gra­du. Na pa­pi­ru su na­ja­vlji­va­ne no­ve sta­ze, in­fo­ta­ble, ar­he­o­lo­ška i osta­la is­tra­ži­va­nja, ali sve je na to­me i osta­lo. Va­lja se na­da­ti da će ju­če­ra­šnja do­bra vo­lja pla­ni­na­ra ne­kog opo­me­nu­ti da je vri­je­me da se sa pla­no­va ski­ne pra­ši­na i da poč­ne ozbilj­no ure­đe­nje zna­me­ni­te spu­ške tvr­đa­ve.