KO­TOR - Sva­ko­dnev­no u ko­tor­sku lu­ku uplo­vlja­va bar je­dan me­ga-kru­zer, a če­tvrt­kom ih bu­de po tri, ko­ji osta­ju u za­li­vu što na ve­zu, što na si­dru, do po­po­dnev­nih ča­so­va. Ove se­zo­ne iz Lu­ke Ko­tor na­ja­vlju­ju uplo­vlje­nje 409 kru­ze­ra do 121.000 bru­to re­gi­star­skih to­na, a naj­ve­ći je du­ži­ne pre­ko 300 me­ta­ra. I dok se s jed­ne stra­ne hva­li­mo sto­ti­na­ma hi­lja­da po­sje­ti­la­ca i do­brom za­ra­dom od na­pla­te luč­kih uslu­ga, ma­lo se go­vo­ri o za­ga­đe­nju vo­de, de­va­sta­ci­ji mor­skog dna i uti­ca­ju kru­ze­ra na pri­rod­no i kul­tur­no okru­že­nje. Pri­li­kom ula­ska u za­liv za kru­ze­ra se vi­jo­ri gu­sti dim, ko­ji, ako ne­ma vje­tra, osta­je u za­li­vu. Čak i dok se na­la­zi u lu­ci, ka­žu eko­lo­zi, kru­zer u at­mos­fe­ru is­pu­šta sum­po­ro­ve ok­si­de, opa­sne po zdra­vlje. Sko­ro da je i ne­va­žno to što se sa ra­dar­skih an­te­na emi­tu­ju štet­na zra­če­nja, a eho­so­nar­ni mje­ra­či du­bi­na ras­tje­ru­ju ri­blja ja­ta. Što bro­do­vi ko­ri­ste i do 500 to­na mor­ske vo­de na sat za ras­hla­đi­va­nje ra­da mo­to­ra i er­kon­dišn ure­đa­ja, a za­tim tu ve­li­ku ko­li­či­nu vo­de tem­pe­ra­tu­re i do 60 ste­pe­ni iz­ba­cu­ju u mo­re. Struč­nja­ci UNE­SKO-a tvr­de da bro­do­vi ve­li­kih di­men­zi­ja na­ru­ša­va­ju ur­ba­ni pej­zaž za­šti­će­nog pod­ruč­ja, a tur­bu­len­ci­je ko­je pro­u­zro­ku­ju iza­zi­va­ju ero­zi­ju fon­da­ci­ja i zgra­da.
- Sva­ki brod iz­go­ri dnev­no po 40 to­na di­zel ni­sko sul­fur­nog go­ri­va,to je ot­pri­li­ke kao da vam 2.000 te­ških ka­mi­o­na bez pre­stan­ka iz­ba­cu­ju ugljen di­ok­sid i ta­ko pu­ta broj kru­ze­ra. Za­mi­sli­te sav taj dim ko­ji za­vr­ši u hra­ni, u vo­di i u na­šim plu­ći­ma - ka­že po­mo­rac Tri­po Jan­ko­vić iz Ko­to­ra, i do­da­je da u evrop­skim lu­ka­ma ne pri­ma­ju bro­do­ve uko­li­ko se sum­nja u nji­ho­vu is­prav­nost, a in­spek­ci­je spro­vo­de stro­ge mje­re ka­žnja­va­nja.
-Na­kon ne­sre­će kru­ze­ra „Ko­sta Kon­kor­di­ja” ita­li­jan­ske vla­sti su za­bra­ni­le bro­do­vi­ma ko­ji ima­ju pre­ko 40.000 to­na da pri­la­ze oba­li Ve­ne­ci­je, što bi i mi tre­ba­lo da ura­di­mo- sma­tra Pa­tri­ci­ja Po­brić, di­rek­tor­ka NVO „Na­ša ak­ci­ja”.
Sa­vjet­ni­ca u Sek­to­ru za za­šti­tu mo­ra od za­ga­đe­nja sa plov­nih obje­ka­ta Kse­ni­ja Ra­ko­če­vić ka­že da su za­ko­nom pred­vi­đe­ne vi­so­ke ka­zne za po­či­ni­o­ce za­ga­đe­nja. Ra­ko­če­vi­će­va na­gla­ša­va da plo­vi­la u Lu­ci Ko­tor pro­sječ­no sto­je od pet do se­dam sa­ti i ako se de­si ne­ko za­ga­đe­nje vo­de, kop­na ili va­zdu­ha, re­a­gu­ju in­spek­to­ri luč­ke ka­pe­ta­ni­je, ali si­stem ne funk­ci­o­ni­še br­zo i efi­ka­sno.
-Ako pri­ja­vim za­ga­đe­nje, ka­pe­tan tra­ži do­kaz. Ra­di­li smo pre­ko hi­lja­du an­ket­nih li­sti­ća s aspek­ta eko­lo­gi­je i bez­bjed­no­sti plo­vi­la i u pre­ko 13 od­sto slu­ča­je­va mo­ra­mo da ura­di­mo ko­rek­tiv­ne mje­re da bi­smo po­bolj­ša­li si­stem, za­to ra­di­mo na im­ple­men­ta­ci­ji in­te­gri­sa­nog mo­de­la za­šti­te - is­ti­če Pa­vle Po­po­vić iz Lu­ke Ko­tor
- Is­prav­nost bro­do­va je te­ško is­kon­tro­li­sa­ti, po­go­to­vo kad je ne­vri­je­me, pa brod ne mo­že re­gu­lar­no da is­pu­šta ba­last­ne vo­de. Za ana­li­zu tih vo­da nad­le­žan je Eko­tok­si­ko­lo­ški za­vod, ali je taj po­stu­pak ja­ko skup (par hi­lja­da eura). Ka­da bi­smo tra­ži­li ta­kvu ana­li­zu, iz­gu­bi­li bi­smo ko­mer­ci­jal­ni dan, pa nam bro­do­vi ne bi do­la­zi­li – po­ja­šnja­va Goj­ko Lje­sar, in­spek­tor u pen­zi­ji.
Me­đu­na­rod­nu kon­ven­ci­ju MAR­POL 6 ko­ja se ti­če za­ga­đe­nja mo­ra sa bro­do­va, Cr­na Go­ra je pot­pi­sa­la tek 2014. go­di­ne, či­me je od­re­di­la pra­vi­la za­šti­te, pi­ta­nje je sa­mo ko­li­ko se to po­štu­je.
-Bro­do­vi ko­ri­ste te­ška go­ri­va ko­ja emi­tu­ju 2,8 do 3 od­sto sum­por-ok­si­da ka­da plo­ve na otvo­re­nom mo­ru, a ka­da se pri­bli­že oba­li u zo­ni Otran­ta, oni pre­ba­cu­ju mo­to­re na go­ri­vo sa sma­nje­nim pro­cen­tom od 1,5 od­sto. Kon­ven­ci­ja ni­je oba­ve­za­la bro­da­ra ko­je ure­đa­je mo­ra da ko­ri­sti i ka­ko da iz­vr­ši to pre­ba­ci­va­nje. U svi­je­tu po­sto­je ure­đa­ji za mje­re­nje tog po­stot­ka, ali mi ih ne­ma­mo, te se ko­ri­sti­mo pro­ra­ču­ni­ma i vje­šta­če­nji­ma ka­da pri­mi­je­ti­mo ve­ći dim sa bro­da. Po­sred­stvom age­na­ta upo­zo­ra­va­mo bro­da­re da se pri­dr­ža­va­ju Kon­ven­ci­je. Sa­mo ako po­sto­je ozbilj­ne in­di­ci­je, re­a­gu­je­mo sla­njem za­pi­sni­ka Eko­tok­si­ko­lo­škom za­vo­du- ob­ja­šnja­va Lje­sar.
Po ri­je­či­ma Va­si­li­ja Ku­sov­ca, di­rek­to­ra Lu­ke Ko­tor, „Cr­na Go­ra ne­ma im­ple­men­te ko­ji bi u sva­kom tre­nut­ku mo­gli da is­pra­te ni­vo za­ga­đe­no­sti sa mje­ra­ma za­šti­te“.
- Kod me­ga kru­ze­ra ne po­sto­ji mo­guć­nost is­pu­sta fe­kal­nih, sa­ni­tar­nih i za­u­lja­nih vo­da u za­liv, jer no­vi bro­do­vi ima­ju mo­de­ran si­stem za pre­či­šća­va­nje iz­duv­nih ga­so­va. Ri­zik za­ga­đe­nja pred­sta­vlja­ju ma­nja plo­vi­la (je­dri­li­ce, jah­te du­ži­ne od 10 do 30 me­ta­ra do bro­do­va od 500 BRT, ko­ji ne pod­li­je­žu pi­lo­ta­ži), ko­jih je u lu­ci oko dvi­je hi­lja­de go­di­šnje. Ona ne­ma­ju si­ste­me pre­či­šća­va­nja i po­sto­ji mo­guć­nost zlo­u­po­tre­be, ka­že Ku­so­vac i do­da­je da je ote­ža­va­ju­ća okol­nost to što je ko­tor­ska ma­ri­na u cen­tru gra­da.
Bo­ka Ko­tor­ska bi, po ri­je­či­ma Ku­sov­ca, mo­gla da sli­je­di pri­mjer Bal­ti­ka, ko­ji je do­zvo­lio ula­zak sa­mo plov­nih obje­ka­ta ko­ji ima­ju pro­či­šća­va­ju­će si­ste­me, a dao gra­tis sve uslu­ge sa­ku­plja­nja fe­kal­nih vo­da, sa­mo da se ne bi za­pr­lja­lo mo­re.
- Sa­ma či­nje­ni­ca da su kru­ze­ri „po­kret­ni ma­li gra­do­vi“, upo­zo­ra­va na pri­prav­nost i neo­p­hod­nost po­sto­ja­nja ja­snih mje­ra mo­ni­to­rin­ga i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne od ne­ga­tiv­nih uti­ca­ja, od­no­sno po­sto­ja­nje po­treb­ne in­fra­struk­tu­re ko­ja bi sma­nji­la za­ga­đe­nja na ne­ki op­ti­mal­ni mi­ni­mum, če­ga na­ža­lost kod nas ne­ma - sma­tra Alek­san­dar Pe­ro­vić, di­rek­tor NVO „Ozon“, iz­ra­ža­va­ju­ći za­bri­nu­tost zbog ig­no­rant­skog od­no­sa onih in­stit­ci­ja ko­je bi tre­ba­lo da ra­de mo­ni­to­ring uti­ca­ja kru­ze­ra na ži­vot­nu sre­di­nu.
- Ima­ju­ći sve to u vi­du mi smo pre­ko na­šeg Ar­hus cen­tra po­kre­nu­li jav­ni di­ja­log o po­tre­bi do­no­še­nja za­ko­na o za­šti­ti pod­mor­ja i mor­skog dna. U pla­nu je da u sep­tem­bru or­ga­ni­zu­je­mo ve­li­ku re­gi­o­nal­nu kon­fe­ren­ci­ju gdje će za­šti­ta mo­ra bi­ti u fo­ku­su - ka­že Pe­ro­vić za „Dan”.M.D.Po­po­vić

Pre­u­zi­ma­nje i od­la­ga­nje fe­kal­nih vo­da
Di­rek­tor­ku Eko cen­tra „Del­fin” Lji­lja­nu Ra­du­no­vić, pri­lič­no za­ču­đu­je to što Lu­ka Ko­tor ne vr­ši uslu­ge pre­u­zi­ma­nja i od­la­ga­nja fe­kal­nih i sa­ni­tar­nih vo­da sa ma­njih plo­vi­la, iako je ka­na­li­za­ci­o­ni si­stem u ne­po­sred­noj bli­zi­ni lu­ke, što zna­či da je do­stu­pan i ne iz­i­sku­je ve­li­ke tro­ško­ve za pri­klju­če­nje. Sa us­po­sta­vlja­njem ove uslu­ge, po­red stru­je i vo­de, ko­ju već pru­ža, ka­že Ra­du­no­vić, Lu­ka Ko­tor bi po­di­gla svo­je stan­dar­de, mo­gla da po­ve­ća ci­je­nu uslu­ga i obez­bi­je­di za­šti­tu akva­to­ri­ja od even­tu­al­nih eko­lo­ških ak­ci­de­na­ta ka­da je u pi­ta­nju za­ga­đe­nje ot­pad­nim vo­da­ma.

Za bro­do­vi­ma do­la­ze i pro­ždr­lji­ve ri­be
Po­mo­rac Mi­ha­il Og­nje­no­vić na­po­mi­nje da se sa bro­do­va i jah­ti u mo­re iz­ba­cu­ju osta­ci hra­ne, za ko­ji­ma do­la­ze pro­ždr­lji­ve ri­be i mi­kro­or­ga­ni­zmi, mi­je­nja­ju­ći bi­o­di­ver­zi­tet bo­ko­ko­tor­skog akva­to­ri­ju­ma, o če­mu svje­do­če i is­tra­ži­va­nja In­sti­tu­ta za bi­o­lo­gi­ju mo­ra.
- Ra­ni­je smo u za­li­vu vi­đa­li sa­mo del­fi­ne, sa­da se po­ja­vlju­ju me­du­ze i mor­ski psi, a ki­to­vi su od 2011. go­di­ne do da­nas vi­đe­ni dva pu­ta – ka­že Og­nje­no­vić.