RO­ŽA­JE - U or­ga­ni­za­ci­ji lo­kal­ne Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je i Fa­kul­te­ta za bi­znis i tu­ri­zam iz Bu­dve, u re­sto­ra­nu „Al­di” u Ro­ža­ja­ma ju­če je odr­ža­na ra­di­o­ni­ca o stra­te­gi­ji raz­vo­ja tu­ri­zma u ovoj op­šti­ni. Se­mi­nar je otvo­rio pot­pred­sjed­nik Op­šti­ne Ro­ža­je Mir­sad Aze­mo­vić. On je is­ta­kao da je tu­ri­zam jed­na od stra­te­ških gra­na raz­vo­ja i naglasio da se ra­di na iz­ra­di plan­ske do­ku­men­ta­ci­je za va­lo­ri­za­ci­ju Haj­le, Šte­di­ma i Ru­so­li­je.
-Uz sve na­po­re po­treb­na nam je po­dr­ška vas struč­nja­ka, Vla­de i re­sor­nog mi­ni­star­stva ka­ko bi Haj­lu po­zi­ci­o­ni­ra­li u sam vrh cr­no­gor­skog tu­ri­zma – re­kao je Aze­mo­vić. Pred­stav­nik TO Ro­ža­je Amel De­de­ić pred­sta­vio je pro­je­kat „Vre­lo Ibra”, oci­je­niv­ši da je ri­ječ o iz­u­zet­nom tu­ri­stič­kom po­ten­ci­ja­lu. Ob­ja­snio je da će na iz­vo­ri­štu ri­je­ke bi­ti iz­gra­đe­no se­dam ljet­nji­ko­va­ca, sta­za za tr­ča­nje, bi­ci­kli­stič­ka sta­za, dječ­je igra­li­šte i dru­gi sa­dr­ža­ji, či­me će, ka­ko je re­kao, bi­ti upot­pu­nje­na tu­ri­stič­ka po­nu­da gra­da.
Prof.dr Ra­de Rat­ko­vić, de­kan Fa­kul­te­ta za bi­znis i tu­ri­zam iz Bu­dve, kon­sta­to­vao je da Ro­ža­je ima ve­li­ke po­ten­ci­ja­le za raz­voj tu­ri­zma.
- Sa Tu­ri­stič­kom or­ga­ni­za­ci­jom Ro­ža­ja do­go­vo­ri­li smo da in­ten­zi­vi­ra­mo sa­rad­nju i na­pra­vi­mo spo­ra­zum. Po­sto­ji pu­no pro­je­ka­ta ko­ji su pred­vi­đe­ni u stra­te­gi­ji raz­vo­ja Ro­ža­ja. Bi­će­mo par­ne­ri u tim po­slo­vi­ma i vje­ru­jem da će do­ći do ne­kog me­đu­na­rod­nog fi­nan­si­ra­nja i pre­ko­gra­nič­ne sa­rad­nje – re­kao je Rat­ko­vić, na­ja­vlju­ju­ći odr­ža­va­nje još slič­nih ra­di­o­ni­ca i se­mi­na­ra na ovu te­mu.
-Mi­slim da ova­kvi sku­po­vi mo­gu da pot­po­mog­nu raz­voj tu­ri­zma jer ono o če­mu se pri­ča obič­no se i ostva­ri. Ro­ža­je, kao dio kla­ste­ra pet „Bje­la­si­ca-Ko­mo­vi-Pro­kle­ti­je”, ima ve­li­ke kom­pa­ra­tiv­ne pred­no­sti za raz­voj al­ter­na­tiv­nog tu­ri­zma ba­zi­ra­nog na agro tu­ri­zmu, od­no­sno in­te­gra­ci­ji ru­ral­ne po­ljo­pri­vre­de i tu­ri­zma. To je mo­del ko­ji pru­ža br­zo za­po­šlja­va­nje što je ve­li­ka po­tre­ba ovo­ga kra­ja, a ima­mo pri­hod od zdra­ve po­ljo­pri­vred­ne or­gan­ske hra­ne i od tu­ri­zma. Ovo je ve­li­ka šan­sa za Ro­ža­je i oko­li­nu - na­gla­sio je Rat­ko­vić.
On je is­ta­kao da ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti ski tu­ri­zam ali je oci­je­nio da Cr­na Go­ra ni­ka­da ni­je bi­la pre­po­zna­ta kao me­đu­na­rod­na, već kao re­gi­o­nal­na de­sti­na­ci­ja u obla­sti ski tu­ri­zma.
- S ob­zi­rom na to, mi ne smi­je­mo ne­kim in­ve­sti­ci­ja­ma upro­pa­sti lje­po­te pla­ni­na za ljet­nji tu­ri­zam ko­ji tra­je pet mje­se­ci. Dr­ža­va bi tre­ba­la da ak­tiv­no po­dr­ža­va in­ve­sti­ci­je u al­ter­na­tiv­ni tu­ri­zam ko­ji ne zah­ti­je­va ve­li­ka sred­stva već sa­mo do­bru or­ga­ni­za­ci­ju. Sje­ver u to­me ima ve­li­ku per­spek­ti­vu jer bi bio snab­dje­vač Pri­mor­ja kva­li­tet­nim or­gan­skim pro­iz­vo­di­ma i mje­sto gdje bi se ra­do do­la­zi­lo i bo­ra­vi­lo – is­ta­kao je Rat­ko­vić.
Go­vo­re­ći o po­ve­za­no­sti pla­nin­skog i pri­mor­skog tu­ri­zma doc.dr Ana Trip­ko­vić Mar­ko­vić, pro­de­kan Fa­kul­te­ta za bi­znis i tu­ri­zam u Bu­dvi, re­kla je da je naj­ve­ća oba­ve­za lo­kal­nih tu­ri­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja na sje­ve­ru, da po­nu­de tu­ri­stič­ki pro­iz­vod raz­li­čit od po­nu­de na mo­ru.
-Mo­ra se na­pra­vi­ti do­bra ve­za me­đu tu­ri­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i obo­ga­ti­ti sa pu­no in­for­ma­ci­ja, ko­je po­tom tre­ba pla­si­ra­ti u elek­tron­skoj for­mi kao je­dan od na­či­na sa­vre­me­ne po­nu­de, ko­ja mo­že sti­ći do sva­kog po­ten­ci­jal­nog tu­ri­ste. Ro­ža­je, je­ste ma­la de­sti­na­ci­ja ali sa ve­li­kim po­ten­ci­ja­li­ma i mo­guć­no­sti­ma – re­kla je Trip­ko­vić Mar­ko­vić.
O raz­vo­ju i kre­i­ra­nju no­vog tu­ri­stič­kog po­du­hva­ta i pro­iz­vo­da go­vo­rio je Mi­ško Ra­đe­no­vić, dok je Emi­na Kri­je­što­rac u ime „Mon­te­ne­gro adven­če­da” go­vo­ri­la o pla­no­vi­ma u obla­sti tu­ri­zma za ovu i na­red­nu go­di­nu.
V.Rat­ko­vić


Haj­la da osta­ne di­vlja i ne­tak­nu­ta

Tu­ri­zmo­log Dar­ko Bu­la­to­vić, di­rek­tor Eko- ka­tu­na „Vi­la Jel­ka” iz Ko­la­ši­na, re­kao je da su Ro­ža­ja­ma do­volj­na dva ski -lif­ta ko­je tre­ba va­lo­ri­zo­va­ti. On je pred­lo­žio da Haj­la osta­ne „di­vlja i ne­tak­nu­ta”, jer baš ta­kve de­sti­na­ci­je tra­ži za­pad­no tr­ži­šte.
-Haj­la pru­ža ne­slu­će­ne mo­guć­no­sti. Naj­bo­lji na­čin za otva­ra­nje Haj­le je da se u star­tu otvo­ri je­dan eko - ka­tun i eko -se­lo.Tre­ba da­ti ak­ce­nat na agro-eko tu­ri­zmu kroz po­ro­dič­ni bi­znis u pro­iz­vod­nji zdra­ve hra­ne, što je ga­ran­ci­ja za po­sti­za­nje uspje­ha – pod­vu­kao je Bu­la­to­vić, is­ti­ču­ći da bi tu­ri­zam bio prak­tič­no uni­šten, uko­li­ko se pla­ni­ra iz­grad­nja ve­li­kog ski­ja­li­šta na pro­sto­ru Haj­le.
-Pla­nin­ski tu­ri­zam ima mno­go bo­lju struk­tu­ru od Pri­mor­skog. Na pla­ni­na­ma do­mi­ni­ra­ju tu­ri­sti iz za­pad­ne Evro­pe ko­ji su želj­ni di­vlje i ne­tak­nu­te pri­ro­de, dok na primorju bo­ra­ve tu­ri­sti iz si­ro­ma­šnog re­gi­o­na i Ru­si ko­jih je sve ma­nje – kon­sta­to­vao je Bu­la­to­vić.