KO­TOR - Ti­tu­lu po­bjed­ni­ka u ga­đa­nju ko­ko­ta u Pe­ra­stu ju­če je osvo­jio An­dro Ra­du­lo­vić iz Pe­ra­sta, ko­ji je di­rek­tor Mu­ze­ja gra­da Pe­ra­sta. On je na uda­lje­no­sti od oko 100 me­ta­ra, hi­cem iz pu­ške sa­ o­ba­le po­go­dio pi­je­tla na bo­vi. Osvo­ji­o­je i ve­ze­ni pe­škir-šu­ga­man, a za­tim sa pi­je­tlom u ru­ka­ma i u prat­nji Grad­ske mu­zi­ke Ko­tor pro­še­tao pri­o­bal­nom uli­com Pe­ra­sta.
- Ve­li­ka mi je čast što sam osvo­jio ovu ti­tu­lu, vri­je­me je bi­lo da se len­ta vra­ti u Pe­rast - iz­ja­vio je Ra­du­lo­vić za Dan, alu­di­ra­ju­ći na či­nje­ni­cu da su par go­di­na una­zad len­tu osva­ja­li Ru­si.
U ga­đa­nju ko­ko­ta uče­tvo­va­lo je oko 30 mo­ma­ka iz Pe­ra­sta i Ru­si­je. Ra­du­lo­vić je na kra­ju sve uče­sni­ke i po­sje­ti­o­ce ma­ni­fe­sta­ci­je u ba­šti svog re­sto­ra­na „Đar­din” ča­a­stio vi­nom ko­je je kao po­bjed­nik do­bio od Dru­štva pri­ja­te­lja gra­da Pe­ra­sta ko­je je or­ga­ni­za­tor ma­ni­fe­sta­a­ci­je.
U spo­men po­bje­de nad Osman­li­ja­ma 1654. go­di­ne, a u čast Bla­že­ne Dje­vi­ce Ma­ri­je, Pe­ra­šta­ni su ju­če pro­sla­vi­li za­vjet­ni dan ni­zom sve­tih mi­sa u žup­noj cr­kvi Sv. Ni­ko­le.
U po­po­dnev­nim ča­so­vi­ma na tr­gu is­pred cr­kve odr­ža­na je smo­tru od­re­da Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce 809 sa po­dru­žni­ca­ma Ko­tor, Ti­vat i Her­ceg No­vi. Smo­tru je iz­vr­šio vi­ce­ad­mi­ral Ili­ja Ra­do­vić. Pred­vo­đe­ni ko­lo­vo­đom Gra­ci­jom Ška­na­tom, u rit­mu or­ke­stra Grad­ske mu­zi­ke, 41 mor­nar od­i­grao je Ko­lo Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, ko­je je za­te­zao Ni­ko Ber­gam (zad­nji u ni­zu). Igru mor­na­ra za­in­te­re­so­va­no su pra­ti­li broj­ni tu­ri­sti, ko­ji su is­ko­ri­sti­li pri­li­ku da se fo­to­gra­fi­šu sa nji­ma, ali i sa čla­ni­ca­ma et­no gru­pe odje­ve­ne u Bo­kelj­sku no­šnju.
Po­red Pe­ra­sta su ta­da is­plo­vlja­va­li kru­ze­ri ko­ji su ju­če bi­li na si­dru u Lu­ci Ko­tor i si­re­na­ma po­zdra­vlja­li ci­je­li za­liv. Po­red ula­za u cr­kvu po­sje­ti­o­ci su mo­gli da vi­de sa­blju i dže­fer­dar Meh­med pa­še Ri­zva­na­gi­ća, da bi za­tim ušli u cr­kvu, gdje je odr­ža­na sve­ča­na sve­ta mi­sa. Vjer­ni­ci su uz pro­po­vjed don Ro­ber­ta Ton­sa­ti­ja svo­je mo­li­tve upu­ti­li Go­spi is­pred ve­li­ke za­vjet­ne plo­če i iko­ne oko­va­ne sre­brom, ko­ju je 1452. go­di­ne na­sli­kao is­tak­nu­ti re­ne­san­sni sli­kar Lo­vro Do­bri­če­vić. Pro­vla­če­ći se na ula­zu is­pod po­sto­lja sa sli­kom, oni su mo­li­li svo­ju za­štit­ni­cu za zdra­vlje i bla­go­sta­nje. Na kra­ju mi­se vjer­ni na­rod je uzi­mao po cvi­jet iz ve­lik­kog osve­će­nog bu­ke­ta, sa­sta­vlje­nog od 150 bi­je­lih, cr­ve­nih i ro­zih ru­ža i ka­ran­fi­la. Ti cvje­to­vi pred­sta­vlja­ju 150 mo­li­tvi „Zdra­vo Ma­ri­jo“, ko­je se go­vo­re u mo­li­tvi na­zva­noj „Ru­ža­ri“ ili „Sve­ta kru­ni­ca“. Vjer­ni­ci su bla­go­slo­vlje­no cvi­je­će po­ni­je­li svo­jim do­mo­vi­ma.
Po­zi­va­ju­ći se na ar­hiv­ske iz­vo­re, don Ro­bert je opi­sao do­ga­đaj ka­da su se 15. ma­ja 1654.go­di­ne Tur­ci­pre­dvo­đe­ni Meh­med agom Ri­zva­na­gi­ćem po­če­li da se spu­šta­ju sa br­da uz ve­li­ku ha­la­bu­ku i bub­nje­ve.Za opa­sa­či­ma su no­si­li ko­no­pe, ka­ko bi uhva­ti­li ro­blje i od­vu­kli ga sa so­bom. Iz­gor­je­lo je 30-ak ku­ća, a sve se do­go­di­lo, ka­že don Ro­bert, na pe­tak, kao da­nas, „dan po­go­dan za bit­ku“.
- Tu­ra­ka je bi­lo pet do šest hi­lja­da, bi­li su da­le­ko nad­moć­ni­ji od ša­či­ce Pe­ra­šta­na i po svim pra­vi­li­ma rat­ne tak­ti­ke i umi­je­ća, ni­ka­kvog ze­malj­skog na­či­na ni­je bi­lo da se ta ša­či­ca od­bra­ni od te go­le­me voj­ske. Pe­ra­šta­ni su po­bi­je­di­li ne sna­gom, ne­go vje­rom.
Po­bje­da Pe­ra­šta­na zna­čaj­na je ne sa­mo za Pe­rast, ne­go za cvi­je­lu Bo­ku,jer da su osva­ja­či ta­da pre­vla­da­li mi da­nas ov­dje si­gur­no ne bi­smo gle­da­li ni cr­kve­ni ni ove lje­po­te, ni­ti bi­smo se di­či­li hri­šćan­skom vje­rom i sve­tim ime­nom- re­kao ej don Ton­san­ti.
On je is­ta­kao da po­seb­no mla­di na­ra­šta­ji ne tre­ba da za­bo­ra­ve da je „Bož­jom de­sni­com“ iz­vo­je­va­na ova po­bje­da.
-Dra­ga bra­ćo i se­stre, ovaj nas spo­men­dan na­še­ga kra­ja oba­ve­zu­je u pr­vom re­du na za­hva­lu Bo­gu, što se pro­sla­vio u svo­jim dje­li­ma, na za­go­vor Bla­že­ne Dje­vi­ce Ma­ri­je, što je ču­la pro­šnje, a nas oba­ve­zu­je da se pro­pi­ta­mo mi sa­mi kao vjer­ni­ci gdje sto­ji­mo, u što upi­re­mo na­še oči, če­mu da­je­mo na­še po­vje­re­nje, ka­ko se su­o­ča­va­mo sa ne­pri­ja­te­lji­ma vje­re - po­ru­čio je don Ton­sa­ti.
U Dru­štvu pri­ja­te­lja gra­da Pe­ra­sta i da­lje raz­mi­šlja­ju o za­mje­ni me­te ži­vo­ga pe­tla pla­stič­nim ili ke­ra­mič­kim, ali i da­lje ne či­ne ni­šta po tom pi­ta­nju, iako po­vo­dom ubi­ja­nja pi­je­tla re­a­gu­ju čla­no­vi Dru­štva za za­šti­tu ži­vo­ti­nja.

M.D.Po­po­vić


Sve­ta Bo­go­ro­di­ca za­štit­ni­ca gra­da

- Pe­ra­šta­ni su pro­ni­je­li sli­ku Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce ko­ja se po­štu­je i ko­ja je u nje­zi­nu čast iz­gra­đe­nu u cr­kvi njoj po­sve­će­noj. Pre­ni­je­li su je u grad, na­pra­vi­li su pro­ce­si­ju i od­lo­ži­li je u cr­kvu Sv. Kri­ža. Za­tim su od­bra­nu po­vje­ri­li upra­vo njoj: „Pod obra­nu se tvo­ju utje­če­mo,Sve­ta Bo­go­ro­di­ce“, na­šoj Ne­be­skoj maj­ci. A ona taj va­paj ni­je pre­zre­la, ne­go ga je usli­ši­la. Da­nas se sku­plja­mo da bi tu ču­de­snu po­bje­du pro­sla­vi­li sla­ve­ći Bo­ga i Bo­go­ro­di­cu, po či­jem se za­go­vo­ru spa­sio ovaj grad - na­gla­sio je don Ton­sa­ti.
M.D.Po­po­vić