OR­LAN­DO - BER­LIN - VA­ŠING­TON - Su­pru­ga na­pa­da­ča ko­ji je ubio 49 lju­di u gej noć­nom klu­bu u Or­lan­du zna­la je za nje­go­ve pla­no­ve na­pa­da i mo­gla bi usko­ro bi­ti op­tu­že­na, re­kao je u uto­rak je­dan po­li­cij­ski iz­vor.
Iz­vor je re­kao za Roj­ters da je sa­zva­na sa­ve­zna ve­li­ka po­ro­ta i da bi mo­gla op­tu­ži­ti Nor Sal­man, su­pru­gu ubi­ce Oma­ra Ma­te­na.
„Iz­gle­da da je zna­la što se do­ga­đa”, re­kao je ame­rič­ki se­na­tor An­gus King, član oba­vje­štaj­nog od­bo­ra Se­na­ta.
Či­ni se da će ona sa­ra­đi­va­ti i da nam mo­že da­ti ne­ke va­žne in­for­ma­ci­je”, re­kao je King za CNN.
Por­tal Fox­News.com je ob­ja­vio, po­zi­va­ju­ći se na iz­vor u FBI-u, da tu­žilaštvo že­li op­tu­ži­ti Ma­te­no­vu že­nu kao sa­u­če­sni­cu po 49 ta­ča­ka za ubi­stvo i 53 tač­ke za po­ku­šaj ubi­stva kao i zbog to­ga što ni­je oba­vi­je­sti­la vla­sti o pred­sto­je­ćem na­pa­du i jer je la­ga­la sa­ve­znim agen­ti­ma. Nor Sal­man je za NBC i ABC News iz­ja­vi­la da je po­ku­ša­la od­go­vo­ri­ti mu­ža od na­pa­da. Na­o­ru­ža­ni Ma­ten, ame­rič­ki gra­đa­nin av­ga­ni­stan­skog po­ri­je­kla, otvo­rio je va­tru u no­ći na ne­dje­lju u gej klu­bu Pul­se na Flo­ri­di i pri­tom ubio 49 oso­ba i ra­nio 53. Na­kon tro­sat­ne op­sa­de in­te­r­vent­na po­li­ci­ja je upa­la u klub i ubi­la na­pa­da­ča.
Nje­mač­ka vo­di is­tra­gu o to­me da li je ban­kov­ni ra­čun, ko­ji u Di­sel­dor­fu na­vod­no pri­pa­da ocu na­pa­da­ča na gej klub u Or­lan­du, po­ve­zan sa na­pa­dom.
Nje­mač­ka Sa­ve­zna po­li­ci­ja po­tvr­di­la je iz­vje­štaj ob­ja­vljen u dnev­ni­ku „Rej­ni­še post” u ko­jem se na­vo­di da je otac na­pa­da­ča Se­dik Ma­tin, u vi­deo-snim­ku iz 2013. go­di­ne za po­li­tič­ku kam­pa­nju, ob­ja­vio ban­kov­ne de­ta­lje ra­ču­na iz Di­sel­dor­fa.
Po­li­ci­ja po­ku­ša­va da utvr­di zna­čaj ban­kov­nog ra­ču­na u ban­ci „Di­sel­dor­fer štat­špar­ka­se”, ko­ji je otvo­ren 2013. go­di­ne, a za­tvo­ren 18 mje­se­ci ka­sni­je. Na ra­čun su le­gle dvi­je upla­te od 70 i 100 eura.
Se­dik Ma­tin, ko­ji je osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka emi­gri­rao iz Av­ga­ni­sta­na u SAD, po­ja­vlju­je se u ne­ko­li­ko vi­deo-sni­ma­ka ob­ja­vlje­nih na in­ter­ne­tu. Na snim­ci­ma go­vo­ri o po­li­tič­kim pi­ta­nji­ma u Av­ga­ni­sta­nu, uklju­ču­ju­ći spor­nu gra­ni­cu sa Av­ga­ni­sta­nom i ulo­gu ta­li­ba­na. Nje­gov sin Omar Ma­tin ubio je u ne­dje­lju 49 oso­ba u na­pa­du na noć­ni klub u Or­lan­du u ame­rič­koj sa­ve­znoj dr­ža­vi Flo­ri­da.
Pred­nost Hi­lari Klin­ton u od­no­su na Do­nal­da Tram­pa u ame­rič­koj pred­sjed­nič­koj tr­ci je sma­nje­na od pro­šle sed­mi­ce, pre­ma re­zul­ta­ti­ma pr­vog is­tra­ži­va­nja jav­nog mi­šlje­nja Re­u­ters/Ip­sos pro­ve­de­nog na­kon te­ro­ri­stič­kog na­pa­da u ne­dje­lju u Or­lan­du.
Tramp, vje­ro­vat­ni re­pu­bli­kan­ski kan­di­dat na iz­bo­ri­ma 8. no­vem­bra, okri­vio je po­li­ti­ke de­mo­kra­ta za naj­go­re ma­sov­no ubi­stvo va­tre­nim oruž­jem u ame­rič­koj isto­ri­ji i po­no­vio svo­je obe­ća­nje da će za­bra­ni­ti imi­gra­ci­ju mu­sli­ma­ni­ma dok je Klin­ton upo­zo­ri­la na opa­snost od de­mo­ni­zo­va­nja ame­rič­kih mu­sli­ma­na. Is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no od pet­ka do utor­ka po­ka­za­lo je da Klin­ton vo­di is­pred Tram­pa s 11,6 bo­do­va raz­li­ke, 44,6 od­sto pre­ma 33 o­dsto, što je sma­nje­nje u od­no­su na 13 bo­do­va pred­no­sti ko­ju je ima­la to­kom pet da­na do su­bo­te.
Na­pad na Flo­ri­di, u ko­jem je na­o­ru­ža­ni mu­ška­rac ubio 49 lju­di u ho­mo­sek­su­al­nom noć­nom klu­bu i ra­nio 53 mo­gao bi ima­ti traj­ni efe­kat na pred­sjed­nič­ku tr­ku, mi­je­ša­ju­ći za­bri­nu­tost zbog imi­gra­ci­je, na­si­lje va­tre­nim oruž­jem i vjer­sku to­le­ran­ci­ju u već iona­ko eks­plo­ziv­nu i že­sto­ko ne­ga­tiv­nu kam­pa­nju. (RTS)


Tramp is­ko­ri­stio na­pad pro­tiv Klin­to­no­ve

Na­pa­dač Omar Ma­ten (29), sin av­ga­ni­stan­skih imi­gra­na­ta ro­đen u SAD, na­zvao je vla­sti to­kom na­pa­da i za­kleo se na vjer­nost mi­li­tant­noj gru­pi Islam­ska dr­ža­va. Tramp je is­ko­ri­stio na­pad ka­ko bi op­tu­žio pred­sjed­ni­ka Ba­ra­ka Oba­mu ko­ji je iz De­mo­krat­ske stran­ke da se ni­je po­za­ba­vio „ra­di­kal­nim islam­skim te­ro­ri­zmom”, da opo­me­ne ka­ko bi po­li­ti­ka Hi­la­ri Klin­ton o imi­gra­ci­ji pu­sti­la još po­ten­ci­jal­nih na­pa­da­ča u ze­mlju i da po­no­vi svoj po­ziv za pri­vre­me­ni pre­kid imi­gra­ci­je mu­sli­ma­na. U go­vo­ru u po­ne­dje­ljak Tramp je re­kao ka­ko bi pri­vre­me­no pre­ki­nuo imi­gra­ci­ju iz ze­ma­lja ko­je „ima­ju do­ka­za­nu isto­ri­ju te­ro­ri­zma” pro­tiv Sje­di­nje­nih Dr­ža­va, Evro­pe i sa­ve­znič­kih ze­ma­lja „dok u pot­pu­no­sti ne shva­ti­mo ka­ko uči­ni­ti kraj ovim pri­jet­nja­ma”.
Klin­ton, de­mo­krat­ski pred­sjed­nič­ki kan­di­dat, re­kla je da je Tram­po­va re­ak­ci­ja na na­pad uz­ne­mi­ru­ju­ća. „Pred­ra­su­da, pa­ra­no­ja i pri­stra­nost ni­su plan i ne­će za­šti­ti ni­ko­ga”, re­kla je Klin­ton u sa­op­šte­nju. Po­no­vo je is­ta­kla svo­ju po­dr­šku uskla­đe­noj voj­noj ak­ci­ji u Si­ri­ji i Ira­ku i po­zva­la na oštri­ju kon­tro­lu pro­da­je va­tre­nog oruž­ja. Pad na­klo­no­sti pre­ma Klin­to­no­voj ni­je bio sa­mo Tram­pov do­bi­tak. Udio bi­ra­ča ko­ji su re­kli da ne­će gla­sa­ti ni za jed­no­ga kan­di­da­ta u stal­nom je po­ra­stu to­kom pro­šle sed­mi­ce. Oko 22,4 od­sto po­ten­ci­jal­nih gla­sa­ča ne bi oda­bra­lo ni­jed­nog od dva kan­di­da­ta, pre­ma pe­to­dnev­nom pro­sje­ku re­zul­ta­ta u uto­rak. To je po­ve­ća­nje u od­no­su na 20,6 od­sto pri­je se­dam da­na.