RI­GA – Ve­te­ra­ni iz Le­to­ni­je ko­ji su se u Dru­gom svjet­skom ra­tu bo­ri­li na stra­ni na­ci­stič­ke Nje­mač­ke pro­tiv So­vje­ta odr­ža­li su ju­če kon­tro­verz­nu pa­ra­du u Ri­gi po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja go­di­šnji­ce jed­ne bit­ke iz 1944. go­di­ne.
Oko 1.500 lju­di uče­stvo­va­lo je u pa­ra­di u Sta­rom gra­du u Ri­gi, uz pri­su­stvo ve­li­kog bro­ja po­li­ca­ja­ca, iz­ja­vio je za­mje­nik še­fa po­li­ci­je Ar­tis Vels.
An­ti­fa­ši­stič­ke gru­pe tre­ba da odr­že svo­je de­mon­stra­ci­je po­sli­je za­vr­šet­ka pa­ra­de, u skla­du sa do­go­vo­rom ko­ji su nji­ho­vi pred­stav­ni­ci po­sti­gli sa po­li­ci­jom, pre­no­si AFP.
Ve­te­ra­ni Le­ton­ske le­gi­je odr­ža­va­li su pa­ra­du u Ri­gi sva­kog 16. mar­ta od okon­ča­nja so­vjet­ske vla­da­vi­ne 1991. Na taj dan se obi­lje­ža­va ne­u­spje­la bit­ka iz 1944. go­di­ne pro­tiv so­vjet­ske Cr­ve­ne ar­mi­je, što je omo­gu­ći­lo sko­ro po­la vi­je­ka so­vjet­ske oku­pa­ci­je Le­to­ni­je.
Je­vrej­ske or­ga­ni­za­ci­je, Mo­skva i ve­li­ka ru­ska za­jed­ni­ca u Le­to­ni­ji, ko­ja či­ne če­tvr­ti­nu od dva mi­li­o­na sta­nov­ni­ka te ze­mlje, sma­tra­ju ovu pa­ra­du ve­li­ča­njem na­ci­zma za­to što je tom le­gi­jom, ko­ja je osno­va­na 1943. go­di­ne, ko­man­do­vao nje­mač­ki Va­fen SS (bor­be­ni SS od­red).
Efra­im Zu­rof iz cen­tra „Si­mon Vi­zen­tal” re­kao je da je pa­ra­da jed­na ve­li­ka laž i iz­vr­ta­nje isto­ri­je.
–U Le­ton­skoj le­gi­ji je bi­lo lju­di ko­ji su uče­stvo­va­li u ma­sov­nom ubi­ja­nju Je­vre­ja. I oni su he­ro­ji no­ve Le­to­ni­je – za­pi­tao se Zu­rof.
Me­đu­tim, ve­te­ra­ni tvr­de da su po­ku­ša­va­li da od­bra­ne svo­ju ma­lu do­mo­vi­nu od so­vjet­ske oku­pa­ci­je.
–Čla­no­vi Le­gi­je ni­su htje­li po­vra­tak so­vjet­ske oku­pa­ci­je i sma­tra­li su da či­ne is­prav­nu stvar – re­kao je 81-go­di­šnji Ja­nis Lu­sis i do­dao da je i nje­gov brat bio član le­gi­je.
U le­gi­ji je bi­lo oko 140.000 Le­to­na­ca, a tre­ći­na njih je stra­da­la u bor­bi ili u so­vjet­skom za­ro­blje­ni­štvu.
Du­gih 130.000 Le­to­na­ca bi­li su na stra­ni So­vje­ta i sko­ro če­tvr­ti­na njih je po­gi­nu­la, uglav­nom u su­ko­bi­na sa su­na­rod­ni­ci­ma iz le­gi­je.
Mo­skva je za­u­ze­la Le­to­ni­ju pre­ma spo­ra­zu­mu sa Ber­li­nom iz 1939. go­di­ne, a ka­sni­je je de­por­to­va­la 15.000 Le­to­na­ca u Si­bir.
Nje­mač­ka je pro­tje­ra­la Cr­ve­nu ar­mi­ju ka­da je po­ga­zi­la spo­ra­zum i iz­vr­ši­la in­va­zi­ju na So­vjet­ski sa­vez 1941. go­di­ne.
Ne­ki Le­ton­ci su po­zdra­vi­li na­ci­ste kao oslo­bo­di­o­ce, ali su oni za­ve­li svo­ju vr­stu te­ro­ra i uz po­moć do­ma­ćih ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sta ubi­li 70.000 od ukup­no 85.000 Je­vre­ja ko­ji su ži­vje­li u toj ze­mlji.
So­vje­ti su po­no­vo za­u­ze­li Ri­gu u ok­to­bru 1944. i osta­li su tu do ras­pa­da ko­mu­ni­stič­kog So­vjet­skog sa­ve­za 1991.go­di­ne.
(Tan­jug)