- Autor: Dragan Popović

Kad su mi prije tridesetak i više godina, onako očinski, sugerisali da se nikako ne povodim uticajima agresivno ili kampanjski plasiranih medijskih sadržaja, pa makar se zbog toga sprdali sa mnom, nisam bio sklon da odmah prihvatim taj savjet. Govorili su mi da moram da prepoznam „navlakuše” i da izbjegavam svrstavanja „na brzaka”, u situacijama kad se medijski nameću dva, ili koji izbor više.

Što bi se reklo, čim vidiš da ti nešto preko medija naturaju tako da ne možeš da ga se otreseš, da te gnjave do besvijesti, da jednostavno moraš to da primijetiš, da te vuku kao ovcu na neku stranu, znaj da je neka predstava u pitanju, neka prevara ili, najblaže rečeno, postupak skretanja pažnje sa nečeg mnogo bitnijeg.

Najprije zato, što čitava ova halabuka oko neke Superlige, sa mnogo para koje se tu pominju, sa nametnutim dilemama oko spasa ili uništenja fudbala, oko simuliranog rata između najjačih organizacija… neodoljivo podsjeća na način plasiranja medijskog sadržaja na koji su me stariji upozoravali, opominjući da na taj „asortiman“ ne nasjedam.

Pa, pogledajte, sve asocira na režiju. Kad malo bolje razmislimo, mnogo toga liči na probne balone, ili predstavu koja bi trebalo da maskira stvarne događaje koji se vrte iza medijski izvitoperene scene.

A, onda i zato, što godinama naslućujem dramu kad je ova Superliga u pitanju. Krenulo je prije desetak godina, najprije diskretno, a u poslednje vrijeme toliko grubo, da je moralo da privuče pažnju. I dramatično je predstavljeno, zar ne? Dva dana, ko živ ko mrtav. Što se mene tiče, pretjerali su.

Zaista, ne bih da vas mučim detaljima koji „pokrivaju“ uvod u predstavu, ali su se zaplet, kulminacija i rasplet desili u roku od nekoliko dana, što svakako spada u kuriozitete.

Obično su ovakvi „aranžmani“ trajali po nekoliko mjeseci, nerijetko i godinu dana, dok sve strane ne pozavršavaju tzv. administrativno-pravne poslove, a suštinski, dok se konkretno ne dogovore kome šta u podjeli plijena pripada.

Pazite ovo!

UEFA i FIFA su najprije kao u zavadi, kad je uopšte počela priča o Superligi. Pa, kao nisu, dok su trajali pregovori o ingerencijama nad tom ligom, ili u prevodu, dok su trajali pregovori o tome kome će koliki dio kolača od ogromne sume para koja se sliva u fudbal da pripadne. A, onda su, odjednom, navodno štiteći interes evropskog i svjetskog fudbala, postali saveznici pronašavši zajedničkog neprijatelja – američkog investitora i idejnog tvorca neke Superlige, koja će uništiti najprije evropski klupski fudbal, a za njim i fudbal uopšte. Sjetili se, kao!

Dakle, predstava.

Bila bi ovo jedna od verzija tumačenja medijske pompe, jedno od mnogih razmišljanja koje u svemu što se odigralo u nekoliko dana vidi fingirane, sukobe i dogovorene predloge. Mislim da samo naivni i plaćeni da budu naivni, dakle bezobrazni, mogu da povjeruju u priču o sukobu „na krv i nož“ između UEFA i FIFA, ili u skoriju izvodljivost projekta nazvanog Superliga. Jednog dana možda, ali kad se dogovore oni koji su konstantno u sukobu, a nikako da se raskusuraju.

Možete li da zamislite da neko, sa desetak milijardi dolara, namijenjenih za neki projekat, bude toliko tupav da ga tek tako preveslaju „mudraci“ iz UEFA i FIFA, dvije možda najkorumpiranije sportske organizcije na svijetu? Zamislite još, da taj neko ulazi u dilove sa velmožama evropske i svjetske fudbalske federacije, bez prethodno detaljno prikupljenih informacija o dotičnim „partnerima“. Da li vam je prihvatljiva opcija, da tog bogatog naivka, ili neku finansijski moćnu fondaciju, korporaciju… ovi iznajmljeni da isture svoja imena i prezimena predstavljajući se kao čelnici UEFA ili FIFA, zaista mogu godinama da „zavlače“?

Tačno je da se sve vrti oko love i to ponavljaju svi kao papagaji, pokazujući tom konstatacijom lojalnost prema pravim vlasnicima planetarnog fudbala. To su one neutralne, alibi rečenice, kojima sigurno nikome nauditi neće, dok će usput širokim masama dati do znanja da su problem otkrili i hrabro rekli istinu. Ajde!

Tokom ovih nekoliko dana, zaključio sam jedno. Ono što nam predstavljaju da se dešava i da je to realnost, ja mislim da je upravo daleko od toga. Da je ta „samo što nije“ Superliga, naprosto paravan za nešto drugo. Možemo samo da nagađamo, koja je „finta“ sa najavom Superlige napravljena i možemo u tom nagađanju da se ne slažemo „do jutra“, ali ono što je medijski dovedeno do kulminacije, koja je kao potresla svijet, naprosto mi djeluje kao predstava i to „B“ produkcije.

Najbliže istini, koju bih jednog dana i mogao da prihvatim, jeste situacija nalik pravljenju bloka od strane jednog igrača u košarci, čime se obezbjeđuje prolaz saigraču sa loptom. Recimo da je Superliga u ulozi igrača koji pravi blok, a najavljena novoformirana Liga šampiona, sa 36 klubova, taj saigrač koji bi trebalo da prođe.

Ovakvo tumačenje mi ostavlja prostor da najavim još koji „blok“ u narednih nekoliko godina, pa čak i poentiranje tog igrača koji je sada paravan. Možda mu jednog dana i dodaju loptu. Ne zaboravite da su oni saigrači i ne dozvolite da vas „uvuku“ u tuđe borbe.

Zar zaista, neko od vas vjeruje u spontana okupljanja navijača, koji protestuju protiv formiranja Superlige, koji tim činom navodno žele da skrenu pažnju fudbalerima i čelnicima „svojih“ klubova da će ih napustiti i lišiti svoje podrške? Još je čudnije da ih je na taj „spontani“ čin pozvala i ohrabrila UEFA. Nezamislivo, osim ako nije iz nekog interesa. UEFA zove navijače! Nikada se to nije desilo, jer UEFA i navijači mnogih klubova su valjda u sukobu. Mnogo toga djeluje nelogično, sve do momenta kad u zaključivanje ubacimo faktor režiranih postupaka kao rješenje.

Još jednom. Šta god da su smislili UEFA, FIFA, investitori, banksteri i svi koji se bave fudbalom na planetarnom nivou, znajte da nam to neće objelodaniti i medijski servirati kao suštastvenu istinu. Prije će biti da će neke stvari malo preoblikovati i na kraju dostaviti kao zanimljivu, pitku i samo za njih svrsishodnu predstavu. Za nas je namijenjena uloga konzumenata, ali bez uticaja. Ako je i tako, ne moramo baš sve da „progutamo“.

nova. rs

---