- Piše: Milutin Mićović

Milovanje U Crnoj Gori ne djeluje samo na promjenu psihe, milovanje je i posebno organsko stanje. Pojačava strujanje krvi, rad srca, uprošćava rad mozga, a pojačava rad žlijezda, što poklonicima milovanja obezbjeđuje unutrašnju harmoniju, bezbrižnost i ravnodušnost na sva druga pitanja svijeta i života. Kad je neko u milovanju, može kuća da gori, on nastavlja milovanje kao da se ništa ne događa. Ko je u jakom milovanju, može i država na oči da propada, mogu oko njega da mnogi gladuju, boluju, da se ubijaju ali je on obuzet milovanjem, i neće ništa da zna. Kad su mnogi u državi obuzeti milovanjem, znadite u kakvom je stanju ta država. Država propada kao Titanik, a oni se i dalje miluju kao da se ništa ne dešava.

Kad milovanje dobije takve razmjere, po nalazima stručnjaka za dušu, ono postaje patološko stanje naroda. Ljudi i žene, bez razlike, postanu teški zavisnici od milovanja. Ne mogu sebe da podnesu kad milovanje ne napreduje. Nizašta drugo neće da znaju dok ih drži milovanje. Bez milovanja im nema života. Ko ima priliku da se miluje, on živi. Ko se ne miluje, on ne živi. Milovanjem se jedino postiže društveni ugled. Ko se miluje, taj je na cijeni, ko se ne miluje, odbačen je. Ako neko ne podnosi ili mrzi milovanje, on je neprijatelj života, i neprijatelj države.

I u milovanju ima teških iskušenja. Koji su dugo u milovanju, i najednom osjete hlađenje u duši, misle da su već nekom nešto krivi, da više nijesu u milosti milovanja i državnog poretka. Jurišaju i srljaju u raznorazna poniženja, samo da ostanu u zoni milovanja. Pristaju na najniže poslove, samo da ne budu odbačeni od milovanja. Piju tablete da bi bar fiktivno ostali u prividu milovanja.

Ko je proveo deset ili više godina u milovanju, on obavezno retardira, i ide ka debilitetu. Raširenost debiliteta srazmjerna je raširenosti stihiji milovanja. Moglo bi se s razlogom sprovesti i ekspertsko ispitivanje o uticaju milovanja na nivo debiliteta na širem prostoru Crne Gore. Od mnogih ćeš danas čuti da je crnogorsko milovanje patološka pojava. To se tek sada može čuti, kad je opao autoritet milovanja. Kad se tenzija milovanja već održava i na baterijama. Kad je očito potreban inostrani intervencionizam i subvencije, kako bi milovanje zadržalo svoj neophodni društveni nivo. I kakav-takav ugled.

Dolazi se do toga da je milovanje u Crnoj Gori podstaklo kolektivnu amneziju, glupost, tupost, gubitak dragocjene životne supstance, vitalnosti i kreativnosti. Ko je ostao u milovanju dvadesetak godina, a bio u punoj snazi, on je već nizašta. Penzioner milovanja. Nacionalni penzioner milovanja. Ko je ostao dvadeset godina u intenzivnom milovanju, obavezno postaje ne samo penzioner, nego i debil milovanja. Mogao bi se, poslije svakih deset godina, organizovati popis za utvrđivanje broja debila milovanja. Debili milovanja, obavezno, kao zaslužni građani i patriote, dobijaju nacionalna uvaženja. Medalje za hrabrost i vjernost milovanju. Oni se pojavljuju na državnim paradama, visokim prijemima, i proslavama iako više podsjećaju na mumije nego na žive ljude. U nacionalnom teatru sjede u ložama. Glavni nacionalni debili imaju ispisane svoje lože u nacionalnom teatru, u kojemu se nikada ne igraju nacionalne drame.

Utvrđeno je da je štetnije po mentalno zdravlje bit deset godina u intenzivnom milovanju, nego u teškom alkoholu. Milovanje se može samo uporediti sa drogom. Mnogo je lakše ostaviti alkohol, nego milovanje. Milovanje obuzima do korijena, i razara do dna.

Skidanje s milovanja teško ide zavisnicima milovanja. Oni praktično ne mogu da se skinu, dok milovanje ne obavi svoj posao u njima. Neki bi rekli – dok ih milovanje ne pojede.

(Autor je književnik)

---