Pi­še: mr De­jan Đu­ro­vić


Di­ja­lo­zi,ras­pra­ve,de­ba­te,pa i če­sto te­ške ri­je­či,a po­ne­gdje i ma­sov­ne tu­če dio su na­sle­đa do­brog di­je­la sv­jet­skih par­la­men­tar­nih si­ste­ma,a kad su ne­ki par­la­men­ti u pi­ta­nju sko­ro i sva­ko­dnev­i­ca. U da­na­šnjem vre­me­nu in­ter­ne­ta mo­že se sa­svim jed­no­stav­no klik­nu­ti na dug­me i na,re­ci­mo,Ju­tju­bu po­gle­da­ti ka­ko iz­gle­da­ju apla­u­zi,do­ba­ci­va­nja,sva­đe,ga­đa­nje ra­znim ma­te­ri­ja­lom,pa i ba­ca­nje su­zav­ca i ma­sov­na tu­ča u par­la­men­ti­ma Ve­li­ke Bri­ta­ni­je,Ita­li­je,Ukra­ji­ne,Ja­pa­na,ne­kih arap­skih ze­ma­lja,pa i pri­vre­me­ni par­la­ment srp­ske po­kra­ji­ne KiM.
Ipak u svim ovim ze­mlja­ma to se ni­ka­ko ne sma­tra čak ni ek­sce­som, već uobi­ča­je­nom par­la­men­tar­nom ras­pra­vom. U svjet­skim okvi­ri­ma te­škim in­ci­den­tom se sma­tra­ju tek do­ga­đa­ji po­put spa­lji­va­nja par­la­men­ta u Nje­mač­koj od stra­ne na­ci­sta 30-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka ili ubi­stvo po­sla­ni­ka Ra­di­ća u par­la­men­tu Kra­lje­vi­ne SHS 20-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka.
Ako je sve ovo isti­na,a je­ste, po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što je po­dig­nu­ta ovo­li­ka ha­ran­ga zbog ma­lo žu­stri­jeg ver­bal­nog du­e­la iz­me­đu opo­zi­ci­o­nih po­sla­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta sa vje­či­tim pre­mi­je­rom Cr­ne Go­re Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem!?Da li je u Cr­noj Go­ri i nje­nom par­la­men­tu kao naj­vi­šem za­ko­no­dav­nom ti­je­lu po­sta­lo je­res re­ći isti­nu i re­ći je ono­me na ko­ga se ta isti­na od­no­si?
Ta,sa­da već,ču­ve­na re­če­ni­ca,taj po­klič „Mi­lo, lo­po­ve!”,ko­ji se u Cr­noj Go­ri pr­vi put čuo na mi­tin­zi­ma Na­rod­ne slo­ge 1996, go­di­ne i ko­ji se do da­nas po­na­vljao na sva­kom sku­pu,mi­tin­gu i pro­te­stu,od usta do usta obes­pra­vlje­nih,po­ni­že­nih,opljač­knih gra­đa­na Cr­ne Go­re po­stao je sim­bol, obi­ljež­je i mak­si­ma sko­ro tri­de­se­to­go­di­šnje bor­be pro­tiv jed­nog kri­mi­nal­nog i dik­ta­tor­skog re­ži­ma. I što je naj­va­žni­je ta re­če­ni­ca je isti­na, i to isti­na ko­ju zna i vlast i opo­zi­ci­ja i sva­ko di­je­te i u ovoj ze­mlji,ali i van nje. Tu re­če­ni­cu ni­su iz­mi­sli­li “po­zna­ti ne­pri­ja­te­lji ti­suć­ljet­ne cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti” Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić, Ko­štu­ni­ca, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je,već ju je sko­vao na­rod, a re­če­no je da je glas na­ro­da-glas Bo­ga.Uosta­lom,svje­do­či­mo da je ta re­če­ni­ca po­sta­la to­li­ko po­pu­lar­na da bi Cr­na Go­ra mo­gla da je iz­vo­zi kao brend jer se po­ja­vi­la u su­sjed­noj Re­pu­bli­ci Srp­skoj,a i u da­le­kom Se­ne­ga­lu (če­mu se opet mo­že­mo uvje­ri­ti ako ko­ri­sti­mo Ju­tjub).
I na kra­ju o isti­ni­to­sti te re­če­ni­ce svje­do­če opljač­ka­na i uni­šte­na cr­no­gor­ska pred­u­ze­ća,ko­ja su pri­je pre­mi­je­ro­vog do­la­ska na vlast bi­la eko­nom­ski gi­gan­ti, kao i to da je či­nje­ni­ca da je isti pre­mi­jer, dok su ta pred­u­ze­ća pro­pa­da­la, po­stao mi­li­o­ner.
Ne mo­že da ne upad­ne u oči ni to da se sa­mo­pro­gla­še­ni ar­bi­tri, ko­ji gro­mo­gla­sno osu­đu­ju De­mo­krat­ski front zbog “in­ci­den­ta” u skup­šti­ni, ne osvr­ću mno­go na ri­je­či ko­je je dik­ta­tor upu­tio po­sla­ni­ci­ma DF-a, a on im je re­kao „Bra­vo, kre­te­ni”.
I zbi­lja ne bi to bi­lo to­li­ko ni bit­no da su pi­ta­nju sa­mo ovi po­sla­ni­ci ,jer se lju­di u DF-u nje­ga ne bo­je, ni­ti ih on mo­že uvri­je­di­ti. Ali Mi­lo Đu­ka­no­vić ni­je po­ku­šao u svom uli­čar­skom ma­ni­ru da uvri­je­di sa­mo njih već i gra­đa­ne,jer DF pred­sta­vlja 82.773 gra­đa­na ko­ji su ga gla­sa­li na iz­bo­ri­ma.
Ako se osvr­ne­mo i na to da ri­ječ “kre­ten” ni­je psov­ka ili uvre­da, već me­di­cin­ska di­jag­no­za (po me­di­cin­skom rječ­ni­ku ova ri­ječ ozna­ča­va oso­bu ko­ja je “u svom du­hov­nom raz­vit­ku za­o­sta­la, a fi­zič­ki za­kr­žlja­la”),on­da do­la­zi­mo do za­ključ­ka da su lju­di ko­ji bo­lu­ju od jed­ne te­ške bo­le­sti po­slu­ži­li kao pred­met po­re­đe­nja u pe­žu­ra­tiv­nom smi­slu.
Ali,na­rav­no,ni­je ovo ni pr­vi,ni zad­nji po­ku­šaj jed­nog pre­va­zi­đe­nog po­li­ti­ča­ra da uvri­je­di i po­ni­zi i cr­no­gor­sku skup­šti­nu i cr­no­gor­ske gra­đa­ne.Sje­ti­mo se sa­mo i to­ga da je za nje­ga i cr­no­gor­stvo bi­lo pred­met po­ni­ža­va­nja, ka­da je u Po­bje­di 1991. iz­ja­vio da naj­vi­še od sve­ga mr­zi sto­po­stot­ne Cr­no­gor­ce (mi­sle­ći na ta­da­šnji LSCG), ili ka­da je po­sla­ni­ke na­zi­vao hi­je­na­ma, bi­tan­ga­ma, psi­ma i slič­no. Isto­ri­ja je po­ka­za­la da sva­ki ap­so­lu­ti­sta pred kraj svo­je vla­sti po­či­nje na­gla­še­no da vri­je­đa i pro­go­ni svo­ju opo­zi­ci­ju.Ža­lo­sno je je­di­no što su u či­ta­vom slu­ča­ju za Đu­ka­no­vi­ćem vi­še za­ža­li­li ne­ki pred­stav­ni­ci tzv. opo­zi­ci­je (DE­MOS,URA) ne­go po­sla­ni­ci DPS-a ko­ji su bi­li na­gr­nu­li da bje­že iz sa­le u to­ku tra­ja­nja istog.
Mi,u stva­ri mo­že­mo re­ći da je pra­va sre­ća što je u skup­šti­ni naj­zad ne­ko ustao i re­kao „ca­ru da je go”. Mo­že to mo­žda bi­ti otre­žnju­ju­će i za sa­mog pre­mi­je­ra.Mo­žda se naj­zad po­gle­da u ogle­da­lu i shva­ti ka­kvo je li­ce nje­go­ve vla­sti. Ako to uči­ni, užas sli­ke Do­ri­ja­na Gre­ja će bi­ti naj­ljep­ši por­tret pri ono­me što će on ugle­da­ti.