Pi­še: Mag­da Pe­ter­nek


‘’Bi­če­va­ne su bi­le žen­ske spon­zo­ru­še, bo­ga­mi i star­le­te, ali da se mu­škar­ci od ta­kve sor­te ne bi osje­ti­li ‘’us­kra­će­no’’, po­sve­ti­ću im vr­lo ra­do svo­ju pa­žnju. Ako mi­sli­te da je ovo bi­lo iro­nič­no ili mo­žda fe­mi­ni­stič­no, de­fi­ni­tiv­no ni­je, jer su i star­le­te i spon­zo­ru­še osje­ti­le tra­go­ve ‘’bi­ča’’. Da­kle, ov­dje je ri­ječ o mu­škim spon­zo­ru­ša­ma. U sve­op­štoj kri­zi, na­ža­lost, ni lju­bav ni­je osta­la po­šte­đe­na. Da se po­za­ba­vim ovom te­mom pod­sta­kao me je po­da­tak ko­ji uka­zu­je da je vi­še od po­lo­vi­ne sa­vre­me­nih mu­ška­ra­ca sprem­no da se ože­ni zbog nov­ca, čak i ako je bu­du­ća mla­da- sta­ri­ja, do­sad­na i ne baš pri­vlač­na. Gdje li se ‘’za­tu­ri’’ onaj pra­vi mu­ška­rac, što za­ra­đu­je, što sam se­be spon­zo­ri­še, što vo­di, onaj što je gla­va ku­će? Gdje je onaj što zna ka­da tre­ba uda­ri­ti ru­kom o sto, a ne svo­ju že­nu? Gdje je onaj što mu je lju­bav na pr­vom mje­stu? Eno ga kod ne­ke do­bro si­tu­i­ra­ne go­spo­đe. I vr­lo je spo­so­ban u tro­še­nju nje­nog nov­ca.
Sve pri­sut­ni­ja i du­go­traj­na lo­ša eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja uti­ca­la je i na to da se mu­škar­ci poč­nu ru­ko­vo­di­ti ra­ču­ni­com, a ne sr­cem. To je­ste či­nje­ni­ca, ali za nju se ne smi­je ima­ti ra­zu­mi­je­va­nja. Jer, uvi­jek se te­ško ži­vje­lo, ali mla­di lju­di su ne­kad stu­pa­li u brak uno­se­ći svo­ju ogrom­nu lju­bav, a osta­lo se str­plji­vo sti­ca­lo ra­dom. Mu­ška­rac je bio taj ko­ji do­pri­no­si ma­te­ri­jal­no, a že­na je bri­nu­la o po­ro­di­ci. Ako se ne­ko ne sla­že i pi­ta se- gdje je tu jed­na­kost po­lo­va, ne­ka se ne tru­di, jer to ni­je te­ma. Ipak da na­gla­sim da sam ja za onu- mu­ška­rac je gla­va, a že­na vrat ku­će.
Da­nas je u svi­je­tu op­šta po­ma­ma da se ma­nje po­zna­ti mu­škar­ci za­ba­vlja­ju i že­ne s po­zna­tim zvi­je­zda­ma iz svi­je­ta mu­zi­ke i fil­ma, a po­što mi ko­pi­ra­mo sve što ne va­lja iz tog bje­lo­svjet­skog re­per­to­a­ra, ni tu ni­smo oma­nu­li. Kad mo­gu Dže­ni­fer Lo­pez, Brit­ni Spirs i Ma­do­na da ‘’še­ta­ju’’ ne­ke ano­nim­ne mom­ke, što to ne bi mo­gla i ne­ka na­ša ‘’zvje­zdi­ca’’? Pi­ta­te se ka­ko iz­gle­da mu­ška spon­zo­ru­ša, ili lo­vac na no­vac? Bo­ga­mi, uglav­nom ‘’k’o lut­ka’’. On ni­je kla­sič­ni ži­go­lo, da­kle mu­ška­rac ko­ji svo­je sek­su­al­ne uslu­ge nu­di za no­vac ili­ti mu­ška pro­sti­tut­ka. U pi­ta­nju je oso­ba ko­ja svje­sno tra­ži i ula­zi u ve­zu is­klju­či­vo s dje­voj­ka­ma ili sta­ri­jim že­na­ma iz ko­ri­sti. Tu spa­da­ju pla­će­ni iz­la­sci, pu­to­va­nja, krov nad gla­vom i slič­no. On ni­je onaj ko­ji ‘’ubo­de’’ pa kad mu se pla­ti ode, već osta­je svje­sno u kon­kret­noj i čvr­stoj ve­zi. Umje­sto lju­ba­vi, on part­ner­ki pro­da­je uslu­ge svog pri­su­stva, pa­žnje i ser­vil­no­sti na svim ni­vo­i­ma. A šta pla­te­žne go­spe ima­ju od to­ga? I, stvar­no, za­što bi one pla­ća­le ne­kog le­zi­le­bo­vi­ća? Od­go­vor je vr­lo jed­no­sta­van. To ni­je obič­ni le­zi­le­bo­vić. U pi­ta­nju je mu­ška­rac ko­ji dr­ži do se­be, do svog iz­gle­da i sve­u­kup­nog ra­da na se­bi. On ne mo­ra nu­žno bi­ti ne­ko ko do­la­zi iz si­ro­ma­šne po­ro­di­ce, ne­ri­jet­ko se i imuć­ni­ja go­spo­da upu­šta u ova­kve ve­ze, za­rad za­ba­ve ili iz do­sa­de, a ne­ki­ma je to pro­sto ho­bi. Vi­di­te ka­ko su to ‘’na­pred­ni’’ mu­škar­ci. ‘’Una­pri­je­di­še’’ nam ho­bi­je. Ne­kad su se iz ho­bi­ja sa­ku­plja­le sal­ve­te i znač­ke. Ovo su, ipak, sku­plja­či tu­đeg nov­ca.
So­ci­o­lo­zi is­ti­ču da je mu­ška spon­zo­ru­ša pro­na­šla svoj na­čin da se afir­mi­še u dru­štvu, da ga oko­li­na pri­hva­ti, te do­da­ju da ta­kvi mu­škar­ci ne pred­sta­vlja­ju se­be kao tra­di­ci­o­na­li­ste, već pre­pu­šta­ju že­na­ma da ih ‘’vo­de za ru­ku’’. Nji­ho­va osnov­na ide­ja je da ži­ve na ‘’ja­sla­ma’’ že­na. Sla­žem se sa so­ci­o­lo­zi­ma, ali te­ško se mi­rim sa sve ve­ćom i iz­ra­že­ni­jom do­mi­na­ci­jom ove iz­vi­to­pe­re­ne po­ja­ve, jer ona je još je­dan do­kaz da oni ko­ji ni­su u sta­nju da svo­jim spo­sob­no­sti­ma i zna­njem po­stig­nu vi­ši ni­vo stan­dar­da to la­ko či­ne ni­žim vri­jed­no­sti­ma. I na­ža­lost uspi­je­va­ju. Ipak, ta­ko se mo­že ‘’za­ra­đi­va­ti’’ sa­mo u od­re­đe­nom pe­ri­o­du ži­vo­ta, dok ta­kav mu­ška­rac ne iz­gu­bi fi­zič­ke vri­jed­no­sti i ono što ga či­ni pri­vlač­nim. Pro­fi­ta­bil­nost ne­sta­je, a si­gur­nost je na nu­li. No, to već ni­je moj pro­blem.
Pro­blem je u sa­mom dru­štvu ko­je se kon­stant­no de­ge­ne­ri­še. Pred­nost se da­je ne­do­ra­slim mla­di­ći­ma ko­ji slu­že za za­ba­vu i po­vre­me­ni seks, dok se onaj spo­sob­ni i kva­li­tet­ni mu­ška­rac po­ti­sku­je. Ta­kvo dru­štvo, ra­zu­mi­je se, ne mo­že bi­ti sta­bil­no i kad- tad će iz­gu­bi­ti kon­tro­lu. A kad se pri­ro­da ‘’na­ga­zi’’ i ka­da joj se po­mu­te ra­ču­ni, on­da se i njoj po­mu­ti ra­zum. Mi smo u nje­noj ku­ći i sva­ko ne­po­što­va­nje pra­vi­la ili, još go­re, kon­tri­ra­nje uči­ni­će je ne­mi­lo­srd­nom. No, si­gur­na sam da to ne­će spri­je­či­ti mu­ške spon­zo­ru­še da se što pri­je ug­ni­je­zde kod ne­ke ‘’zlat­ne ko­ke’’ i, na­rav­no, po­ku­pe sva ‘’ja­ja’’.
I one žen­ske, a i ove mu­ške spon­zo­ru­še ima­ju jed­nu za­jed­nič­ku oso­bi­nu-ne­ma­ju poj­ma šta je lju­bav. Za­to, što da­lje od ta­kvih šte­to­či­na. Ta­mo gdje ne­ma lju­ba­vi ne­ma ni ‘le­ba. Smi­sao za ži­vot i za nje­go­vu su­šti­nu ne mo­že ni­ko ni da pla­ti, ni da spon­zo­ri­še. Dra­ge mo­je, bi­lo ko­je spon­zo­ru­še, ne­ma ‘le­ba bez mo­ti­ke. Ja sam za tu nji­vu. I ja, i moj bič. Jer, mu­ške spon­zo­ru­še su kič.
(Autor je pje­snik)