Tra­ži­mo hit­no iz­ru­če­nje Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja. Vla­da po­zi­va sve čla­ni­ce EU i dru­ge dr­ža­ve da po­štu­ju me­đu­na­rod­no pra­vo i po­tjer­ni­ce In­ter­po­la, a ne da do­no­se po­li­tič­ke od­lu­ke, re­kao je di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za KiM Mar­ko Đu­rić na­kon ju­če­ra­šnje hit­ne sjed­ni­ce Vla­de o od­lu­ci fran­cu­skog su­da da biv­šeg ko­sov­skog pre­mi­je­ra Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja pu­sti iz pri­tvo­ra.
Obra­ća­ju­ći se no­vi­na­ri­ma, mi­ni­star­ka prav­de Ne­la Ku­bu­ro­vić re­kla je da u pro­ši­re­noj is­tra­zi o Ha­ra­di­na­ju ima no­vih 30 svje­do­ka i is­ta­kla da Sr­bi­ja ne­će od­u­sta­ti od za­htje­va za eks­tra­di­ci­ju.
Na sjed­ni­ci ko­ja je po­če­la u 10 ča­so­va mi­ni­stri su in­for­mi­sa­ni o od­lu­ci su­da u Kol­ma­ru da Ra­muš Ha­ra­di­naj od­lu­ku o iz­ru­če­nju Sr­bi­ji sa­če­ka na slo­bo­di, kao i o po­te­zi­ma ko­je je Sr­bi­ja po­vu­kla ka­da je ri­ječ o za­htje­vu za eks­tra­di­ci­ju. Mi­ni­star­ka Ku­bu­ro­vić je na kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je po­ru­či­la da Sr­bi­ja ne­će od­u­sta­ti od za­htje­va za iz­ru­če­nje Ha­ra­di­na­ja, jed­nog od biv­ših ko­man­da­na­ta OVK, iako on tu od­lu­ku če­ka na slo­bo­di. Pod­sje­ti­la je da je Tu­ži­la­štvo za rat­ne zlo­či­ne pro­ši­ri­lo is­tra­gu i da u njoj ima oko 30 svje­do­ka i dru­gih do­ka­za.
– Ne­ki od svje­do­ka su da­li pi­sa­nu iz­ja­vu, ima onih ko­ji ima­ju sta­tus za­šti­će­nih svje­do­ka ta­ko da ne mo­gu da ot­kri­vam nji­ho­va ime­na. Na­da­mo se da će fran­cu­ski or­ga­ni po­stu­pi­ti pro­fe­si­nal­no i po­što­va­ti Evrop­sku kon­ven­ci­ju o eks­tra­di­ci­ji ko­ju su sa­mi pot­pi­sa­li, a ko­ja ih oba­ve­zu­je na po­stu­pa­nje bez ob­zi­ra na to da li su u pi­ta­nju rat­ni zlo­či­ni, ge­no­cid ili zlo­či­ni pro­tiv čo­vječ­no­sti – na­po­me­nu­la je Ku­bu­ro­vić.
U kon­kret­nom slu­ča­ju, ob­ja­šnja­va, ra­di se o zlo­či­ni­ma nad ci­vil­nim sta­nov­ni­štvom, pri­je sve­ga nad Sr­bi­ma, Ro­mi­ma i Al­ban­ci­ma ko­ji ni­su pri­sta­li da sa­ra­đu­ju sa OVK to­kom 1999. go­di­ne. Is­ta­kla je da se, iako su se se Ha­ra­di­na­je­vi advo­ka­ti po­zi­va­li na pra­vi­la ‘non bis in idem’ – da je već za ista kri­vič­na de­la oslo­bo­đen u Ha­gu, taj po­stu­pak vo­dio za dje­la od mar­ta do sep­tem­bra 1998, dok ga srp­ski pra­vo­sud­ni or­ga­ni tra­že za dje­la ma­hom po­či­nje­na u ju­nu 1999. go­di­ne.
– Rje­še­nje o spro­vo­đe­nju is­tra­ge iz 2004. go­di­ne i na­red­ba o pro­ši­re­nju upra­vo se od­no­se na taj vre­men­ski pe­ri­od. Da­kle, ne­ma go­vo­ra o istim dje­li­ma, jer ni­je isti vre­men­ski okvir, ni­su isti ošte­će­ni – na­gla­si­la je Ku­bu­ro­vić. Mi­ni­star­ka je na­ve­la da Sr­bi­ja mo­že da obez­bi­je­di fer i pra­vič­no su­đe­nje Ha­ra­di­na­ju, te da oče­ku­je da će Fran­cu­ska po­stu­pi­ti u skla­du s me­đu­na­rod­nim ak­ti­ma, usvo­ji­ti mol­bu Sr­bi­je i iz­ru­či­ti ga, ka­ko bi se po­stu­pak okon­čao pred or­ga­ni­ma Sr­bi­je.
Is­ta­kla je da su Tu­ži­la­štvo za rat­ne zlo­či­ne i Odje­lje­nje za rat­ne zlo­či­ne Vi­šeg su­da u Be­o­gra­du sprem­ni da obez­bi­je­de taj po­stu­pak, s ob­zi­rom na to da ni u po­stup­ci­ma ko­ji su se do sa­da vo­di­li, ni­je bi­lo pri­mjed­bi. Na­po­me­nu­la je da su fran­cu­skim pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma pro­sli­je­đe­na tri ve­li­ka re­gi­stra­to­ra u ko­ji­ma se na­la­ze pi­sa­ni is­ka­zi svje­do­ka, broj­ne DNK ana­li­ze, po­tvr­de o smr­ti, kao i pra­vo­sna­žne pre­su­de ko­je su do­ni­je­te pred Vi­šim su­dom u Be­o­gra­du. Upi­ta­na za di­ja­log i od­nos Be­o­gra­da i Pri­šti­ne na­kon hap­še­nja Ha­ra­di­na­ja, Ku­bu­ro­vić je re­kla da će upra­vo od­go­vor­nost sva­ko­ga za ono što je ra­dio, do­pri­ni­je­ti po­mi­re­nju.
– Sma­tram da ra­di do­brih od­no­sa ne tre­ba da do­pu­sti­mo ova­kve zlo­či­ne – re­kla je Ku­bu­ro­vić.
Go­vo­re­ći o po­stu­pa­nju po po­tjer­ni­ca­ma, mi­ni­star­ka prav­de je na­ve­la da je Fran­cu­ska bi­la du­žna da i bez po­tjer­ni­ce In­ter­po­la po­stu­pi po za­htje­vu Sr­bi­je za iz­ru­če­nje biv­šeg ko­man­dan­ta, s ob­zi­rom na to da je pot­pi­sni­ca Evrop­ske kon­ven­ci­je o eks­tra­di­ci­ji. Upi­ta­na za pri­mje­nu na­če­la re­ci­pro­ci­te­ta u po­stu­pa­nju pre­ma na­šim po­tjer­ni­ca­ma i za­htje­vi­ma za iz­ru­če­nje, Ku­bu­ro­vić je na­ja­vi­la da će Sr­bi­ja od­go­vo­ri­ti istom mje­rom u od­no­su na od­go­vor na njen za­htjev. Uka­za­la je na to da je pri­tva­ra­nje li­ca ili od­bra­na sa slo­bo­de, jed­na eta­pa u po­stup­ku, dok je dru­ga od­lu­či­va­nje da li će ne­ko bi­ti iz­ru­čen ze­mlji ko­ja ga tra­ži.
– U za­vi­sno­sti ka­ko se bu­de po­stu­pa­lo pre­ma na­šem za­htje­vu, ne zna­či da ne­ko li­ce ko­je bu­de tra­ži­la Fran­cu­ska ne­će bi­ti pri­tvo­re­no, ali mo­že da zna­či da ne­će bi­ti iz­ru­če­no – na­po­me­nu­la je Ku­bu­ro­vić.
Di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za KiM je re­kao da da Sr­bi­ja ne­će od­u­sta­ti od go­nje­nja rat­nih zlo­či­na­ca, do­da­ju­ći da vje­ru­je u pro­fe­si­o­na­li­zam fran­cu­skih pra­vo­sud­nih or­ga­na.
Đu­rić je re­kao da Sr­bi­ja ša­lje upo­zo­re­nje da ne pri­hva­ta la­žnu prav­du po ko­joj su ubi­ja­nja i zlo­či­ni pro­tiv Sr­ba do­zvo­lje­ni i do­pu­šte­ni sa­mo ako je u in­te­re­su ve­li­kih si­la. Pod­sje­tio je da je EU za­sno­va­na na vri­jed­no­sti­ma ko­je se bo­re za vla­da­vi­nu pra­va i upi­tao da li se za­la­žu za vri­jed­no­sti po­li­ti­ku si­le.
– Ona­ko ka­ko se od­no­si­mo pre­ma Sr­bi­ma op­tu­že­nim za rat­ne zlo­či­ne tra­ži­mo da se svi dru­gi od­no­se pre­ma oni­ma ko­ji su vr­ši­li rat­ne zlo­či­ne pro­tiv Sr­ba – re­kao je Đu­rić. Sr­bi­ja, do­dao je on, oba­vje­šta­va Fran­cu­sku da će­mo se u skla­du sa onim ka­ko se op­ho­de pre­ma In­ter­po­lo­vim po­tjer­ni­ca­ma iz na­še ze­mlje, na isti na­čin mi op­ho­di­ti pre­ma fran­cu­skim po­ter­ni­ca­ma.
– To se ne od­no­si sa­mo na Fran­cu­sku, već i na Slo­ve­ni­ju i Švaj­car­sku, kao i na dru­ge ze­mlje ko­je su već pu­šta­le na slo­bo­du slič­ne op­tu­že­ne za zlo­či­ne, i to iz po­li­tič­kih raz­lo­ga. Za nas to zbog ci­vi­li­za­cij­skih vri­jed­no­sti ni­je pri­hva­tlji­vo – re­kao je Đu­rić.
Ka­ko je na­veo, Sr­bi­ja će go­ni­ti op­tu­že­ne za rat­ne zlo­či­ne ma­kar na taj na­čin bi­la je­di­na evrop­ska ze­mlja ko­ja šti­ti evrop­ske vri­jed­no­sti, dok dru­ge čla­ni­ce, pri­mi­je­tio je, to ne či­ne.
– Ne že­li­mo da vje­ru­je­mo da se ne­ko u Fran­cu­skoj upla­šio de­mon­stra­ci­ja de­se­ti­ne lju­di, ko­ji bi oprav­da­li sva­ki zlo­čin. Ne­ki mi­sle da ako ste Al­ba­nac da vam je sve do­zvo­lje­no – pri­mi­je­tio je Đu­rić.
Sr­bi­ja, po­ru­čio je, ne pri­hva­ta prav­du ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va ne­ka­žnje­ni lov i ubi­ja­nje ne­du­žnih ci­vi­la, srp­skih ili bi­lo ko­je dru­ge na­ci­o­nal­no­sti, po­put onih ko­je su uči­ni­li Ra­muš Ha­ra­di­naj i nje­go­va zlo­či­nač­ka gru­pa. Upi­tao je da li je ubi­ja­nje ne­du­žnih ci­vi­la, me­đu ko­ji­ma i dvo­ne­djelj­na be­ba, ne­do­vo­ljan raz­log da Ha­ra­di­naj bu­de iz­ru­čen pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma Sr­bi­je. Fran­cu­ski sud ni­je u če­tvr­tak od­lu­či­vao o za­htje­vu Sr­bi­je za iz­ru­če­nje Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja, već sa­mo o mje­ra­ma ko­ji­ma će obez­bi­je­di­ti nje­go­vo pri­su­stvo u to­ku po­stup­ka od­lu­či­va­nja o srp­skoj mol­bi – po­tvr­đe­no je Tan­ju­gu u Mi­ni­star­stvu prav­de.
Eks­tra­di­ci­o­ni po­stu­pak je u to­ku, a sud u Kol­ma­ru će u na­red­nom pe­ri­o­du za­ka­za­ti ro­či­šte na ko­jem će bi­ti sa­slu­šan Ha­ra­di­naj po­vo­dom srp­skog za­htje­va za iz­ru­če­nje, ob­ja­sni­li su u tom mi­ni­star­stvu. Na­kon to­ga sud će da­ti svo­ju pro­cje­nu i mi­šlje­nje o is­pu­nje­no­sti uslo­va za eks­tra­di­ci­ju. Po pra­vo­sna­žno­sti sud­ske od­lu­ke o iz­ru­če­nju Ha­ra­di­na­ja, ko­nač­nu od­lu­ku da li se usva­ja ili ne za­htjev Sr­bi­je do­ni­je­će Mi­ni­star­stvo prav­de Fran­cu­ske.
M.Nj.


Si­lo­va­nja i ubi­stva

Đu­rić je pro­či­tao dje­lo­ve op­tu­žni­ce pro­tiv jed­nog od biv­ših ko­man­da­na­ta OVK i ne­ka­da­šnjeg ko­sov­skog pre­mi­je­ra. U op­tu­žni­ci su na­ve­de­na ubi­ja­nja, si­lo­va­nja, ne sa­mo srp­skih ci­vi­la, već i ci­vi­la dru­ge na­ci­o­nal­no­sti. Na­vo­de­ći da se u za­htje­vu Sr­bi­je za iz­ru­če­nje na­la­ze stva­ri ko­je ni­su po­mi­nja­ne u Ha­škom tri­bu­na­lu i za ko­je Ha­ra­di­na­ju ta­mo ni­je su­đe­no, Đu­rić je upi­tao da li je mo­gu­će da Sr­bi­ji ne­ko ne­što pre­ba­cu­je za­to što tra­ži Ha­ra­di­na­ja, da joj ne­ko pre­ba­cu­je ne­što za po­gla­vlja 23 i 24, a da isto­vre­me­no ima­mo „na slo­bo­di rat­ne zlo­čin­ce, po­put onih ko­ji su u Sre­bre­ni­ci Slo­bo­da­nu Mi­li­ću iz­va­di­li oči”.
Pod­sje­tio je da je op­tu­že­ni za zlo­čin nad Mi­li­ćem pu­šten na slo­bo­du, jer se, ka­ko je pri­mi­je­tio, to ni­je ukla­pa­lo u vi­zi­ju stvar­no­sti ko­ju je nu­dio Si-En-EN i ni­je se ukla­pa­lo u vi­zi­ju stvar­no­sti po­je­di­nih u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci, ko­ji bi da za to okri­ve dru­gog, a ne one ko­ji su vr­ši­li mon­stru­o­zne zlo­či­ne, i to sve, ka­ko je re­kao, sa­mo za­to da bi ima­li oprav­da­nje za agre­si­ju i zlo­či­nač­ku po­li­ti­ku pre­ma Sr­bi­ji.


Na­go­vje­štaj od­ba­ci­va­nja srp­ske op­tu­žni­ce

Pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić iz­ja­vio je da je od­lu­ka fran­cu­skog su­da da pu­sti Ha­ra­di­na­ja na uslov­nu slo­bo­du na­go­vje­štaj od­ba­ci­va­nja srp­ske op­tu­žni­ce, kao i da su čla­ni­ce EU do­bi­le di­rek­ti­vu da od­ba­ce srp­sku op­tu­žni­cu.
– Sma­tram da je EU ta­kvu di­rek­ti­vu da­la svim dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma. U ta­kvim od­no­si­ma ne­će bi­ti prav­de za ne­vi­ne srp­ske žr­tve rat­nih zlo­či­na ko­je su po­či­ni­li Al­ban­ci – re­kao je pred­sjed­nik Sr­bi­je.


Ne­će­mo od­u­sta­ti od go­nje­nja zlo­čin­ca

Šef srp­ske di­plo­ma­ti­je Ivi­ca Da­čić iz­ja­vio je da Sr­bi­ja ne­će od­u­sta­ti od go­nje­nja Ha­ra­di­na­ja i do­da­je da će i da­lje tra­ži­ti nje­go­vo iz­ru­če­nje. Da­čić je re­kao da EU ima ne­ke prin­ci­pe, a da je to ka­žnja­va­nje rat­nih zlo­či­na.
– Ko­ji su to prin­ci­pi ko­ji će bi­ti iz­nad tih vri­jed­no­sti, kao i da li je po­li­tič­ki opor­tu­ni­zam do­vo­ljan da po­ni­šti tu vri­jed­nost? – upi­tao je mi­ni­star spolj­nih po­slo­va. Iz­ra­zio je uvje­re­nje da će se Fran­cu­ska dr­ža­ti tih vri­jed­no­sti.
– Ako je ne­sum­nji­vo da su lju­di po­či­ni­li rat­ne zlo­či­ne i ako su po­li­tič­ke od­lu­ke iz­nad to­ga, on­da i Sr­bi­ja za­dr­ža­va pra­vo da se na isti na­čin po­na­ša ka­da su dru­gi in­te­re­si u pi­ta­nju – za­klju­čio je Da­čić.