Zlato je nedostajalo, ali kada jednog dana bude završio karijeru
Mario Hodžić će 2019. godinu da obilježi krupnim slovima. Godinu u kojoj je njegova zvijezda najjače sijala na crnogorskom sportskom nebu.
Karatista Omladinca sa svega 20 godina ušao je u društvo velikana i izabran za najboljeg sportistu Crne Gore u izboru COK-a i Udruženja sportskih novinara, a pripalo mu je zvanje najboljeg sportiste Glavnog grada. Imao je Mario najbolji rezultat - srebrnim medaljama na Evropskom prvenstvu u Gvadalahari i Evropskim igrama u Minsku dotakao je visine. Mada, od Maria se tek očekuju velike stvari. Medalja i to zlatna je njegov san na Olimpijskim igrama u Tokiju.
Na tatamiju Mario je „aždaja”, a van njega tih i nenametljiv momak. Sa vjerom u sebe i svoje mogućnosti. I neko ko uvijek želi još bolje i više. Bio je kadetski prvak svijeta, pa juniorski šampion Evrope. U seniorskoj konkurenciji je vicešampion Starog kontinenta, a priliku da postane vladar kategorije do 67 kilograma će imati na EP u Bakuu u martu.
Medalje je osvajao još kao pionir, a što Crna Gora u njemu ima vrhunskog borca koji ispisuje stranice karate istorije najveće zasluge pripisuje treneru
Žarku Rakoviću.
-
Kada sam počeo da se bavim karateom prvo sam trenirao kate i to četiri godine. A onda sam pošao na jedan trening u OŠ „Musa Burzan” koji je vodio trener Žarko Raković i zaljubio sam se se u borbe - otkriva Mario. -
Zapravo, Žarko je u meni odmah vidio potencijal. U svom prvom meču sam i napravio četiri kazne i bio diskavalifikovan, ali svidjela mi se ta opuštena atmosfera na treninzima i druženje. Oprobao sam se i u fudbalu, ali ljepše sam se osjećao na tatamiju. Izabrao sam karate koji su trenirali majka i brat, i ispostavilo se napravio pravi potez – dodao je Hodžić
Malo je, međutim, nedostajalo da 2013. godine Mario napusti karate, još kao kadet.
-
Evropsko prvenstvo koje se te godine održalo Istanbulu gledao sam kao na najveći izazov. Bio sam izuzetno spreman, ali nije se dalo. U meču za ulazak u finale izgubio sam od Grka, posle toga i meč za treće mjesto, i nakon toga mnogo plakao. Bio sam i psihički uzdrman, ali sva sreća pa je iste godine na programu bilo i Svjetsko prvenstvo. „Rekao sam sebi: ako uzmem medalju nastavljam, ako ne sa karateom završavam”. Roditelji i trener Žarko Raković nabavili su novac da odem u Gvadalaharu i tamo sam bio veoma opušten i uživao u svakom meču. Za ulazak u finale radio sam protiv Francuza kojem je trener bio Bijamonti, jedan od najvećih stručnjaka u karateu i gubio sa 1:0 četiri sekunde prije kraja. Milion misli mi je tada prolazilo kroz glavu, ali znao sam da sam bolji i u bukvalno zadnjoj sekundi uspio sam da mu zadam udarac, koji je značio i pobjedu. Potom sam u finalu Italijana savladao lakše nego sve ostale rivale. Zato mi je ta medalja najdraža. I kada bih osvojio olimpijsku medalju teško da bi mi bila draža, jer je ova iz Gvadalahare ipak prva i pamti se za sva vremena - naglasio je Hodžić.
Glavni cilj u narednoj sezoni jasno biće mu da izbori plasman na Olimpijske igre. Teška, ali ne i nemoguća misija.
-
Pored plasmana na Olimpijske igre cilj mi je i evropsko zlato. Svjestan sa da preko turnira Premijer lige teško mogu do Tokija, ali vjerujem da do vize mogu na kvalifikacionom turniru, koji će se održati nakon Evropskog prvenstva. Samo da me povrede mimoiđu.
Problema oko tempiranja forme, smatra najbolji crnogorski karatista ne bi trebalo da bude.
-
Nadam se da neće biti previše takmičenja do Evropskog prvenstva. U tom slučaju, očekujem da budem maksimalno spreman za EP, a onda i za kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre na kojem ću dati sve od sebe, jer znamo da karate neće biti u programu za OI 2024.
Kada je u pitanju želja u 2020. godini, Mario nema dilemu.
-
Želim medalju na Olimpijskim igrama. Na svako takmičenje čak i da ne treniram idem sa željom da osvojim medalju, a zlato na OI je moj san – zaključio je najbolji sportista Crne Gore.
Iz godine u godinu
Mario Hodžić podiže lestvicu. I raduje se novim izazovima. Uspjeh i slava mu prijaju, ali ga kaže neće promijeniti.
D.K.
boks
Divio se vaterpolistima
Priznanje za najboljeg sportistu Crne Gore mnogo znači Mariu Hodžiću, posebno ako se ima u vidu da je još uvijek veoma mlad i da je pred njim budućnost.
-
Kao dječak divio sam se vaterpolistima, koji su 2008. godine u finalu Evropskog prventva u Malagi pobijedili Srbiju i osvojili zlatnu medalju. Tako sam i ja sebe zamišljao da jednog dana predvodim reprezentaciju i da se takmičim na velikoj sceni. Crna Gora ima mnogo dobrih sportista i čast mi je što sam u društvu velikana - kazao je Hodžić.
boks
Najuspješnija godina za KK Omladinac
Veoma uspješnu godinu imao je i Karate klub Omladinac, čiji je Mario Hodžić član. Medalje su osvajane na međunarodnim turnirima i velikim takmičenjima – svjetskim i Evropskim prvenstvima.
-
Generalno za klub je 2019. bila najuspješnija do sada. Imali smo velike rezultate, baš kao sveukupno crnogorski karate. Od mojih klupskih drugova imao sam veliku podršku, a karate je ponovo dobio na popularnosti - rekao je Hodžić.
boks
Mehdizadeh prije Agaeva
Najtrofejniji karatista svih vremena
Rafael Agaev nije idol Hodžiću već Iranac
Alen Mehdizadeh, koji je sada prešao u njegovu kategoriju.
-
Agaev više radi glavom, dok Mehdizadeh više voli fajt i to je ono što ja više cijenim - kaže najbolji crnogortski karatista.
svojili zlatnu medalju. Tako sam i ja sebe zamišljao da jednog dana predvodim reprezentaciju i da se takmičim na velikoj sceni. Crna Gora ima mnogo dobrih sportista i čast mi je što sam u društvu velikana - kazao je Hodžić.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
