Azer­bej­džan je če­kao i do­ča­kao da ima tr­ku For­mu­le 1 - na­kon „Do­ning­to­na”, „He­re­sa”, „Brends He­ča”, „Nir­bur­grin­ga” i uli­ca Va­len­si­je, Ba­ku će pr­vi put u isto­ri­ji bi­ti do­ma­ćin Ve­li­ke na­gra­de Evro­pe.
Ulič­na sta­za ko­ju je di­zaj­ni­rao glav­ni ar­hi­tek­ta For­mu­le 1 Her­man Til­ke osmi­šlje­na je da po­sta­ne naj­br­ža na svi­je­tu. Za­ni­mlji­vo je da je to je­di­na sta­za ko­ja se na­la­zi is­pod ni­voa mo­ra i ima naj­du­ži pra­vac od svih sta­za u ka­len­da­ru For­mu­le 1 – od 2,2 ki­lo­me­ta­ra, u ave­ni­ji Ne­ftči­lar. Po du­ži­ni, sta­za je dru­ga naj­du­ža u For­mu­li 1, iza „Spa Fran­kor­šam­pa”, od ko­jeg je kra­ća za 998 me­ta­ra. Ni­je­dan vo­zač do sa­da ni­je do­bio pra­vu pri­li­ku da je is­pro­ba, iako je Fer­nan­do Alon­so zva­nič­ni am­ba­sa­dor Ve­li­ke na­gra­de Evro­pe. Upra­vo Alon­so je po­sled­nji po­bjed­nik Ve­li­ke na­gra­de Evro­pe, ali one ko­ja je vo­že­na u Va­len­si­ji. Od ak­tu­el­nih vo­za­ča, Špa­nac ima naj­vi­še po­bje­da na evrop­skom Gran pri­ju – tri, od to­ga jed­nu u Va­len­si­ji, a dvi­je na „Nir­bur­grin­gu”. Se­ba­sti­jan Fe­tel je dva pu­ta po­ko­rio jed­nu od naj­po­zna­ti­jih špan­skih lu­ka, dok je Fe­li­peu Ma­si to po­šlo za ru­kom jed­nom, na pre­mi­je­ri u Va­len­si­ji. Ge­ne­ral­no gle­da­no, Mi­ha­el Šu­ma­her je ne­pri­ko­sno­ve­ni vla­dar Ve­li­ke na­gra­de Evro­pe, a svih svo­jih se­dam po­bje­da ostva­rio je na „Nir­bur­grin­gu“.
Ka­da se po­gle­da isto­ri­ja evrop­skog Gran pri­ja, jed­na tr­ka se iz­dva­ja, i to ona je­di­na ko­ja je vo­že­na na „Do­ning­ton par­ku”. Aer­ton Se­na je ta­da sla­vio po­što se u pr­vom kru­gu pro­bio po ve­li­kom plju­sku, da bi po­tom nad­mu­drio sve svo­jom tak­ti­kom, ka­da se sta­za pro­su­ši­la, a ki­ša po­tom po­če­la po­no­vo da pa­da. Ri­va­li le­gen­dar­nog Bra­zil­ca su ta­da oti­šli u boks, dok je on ostao na sta­zi i za­bi­lje­žio jed­nu od svo­jih naj­le­gen­dar­ni­jih po­bje­da.
Ovo­go­di­šnje iz­da­nje Ve­li­ke na­gra­de Evro­pe, pr­vo od 2012. go­di­ne, u naj­bo­ljoj for­mi do­če­ku­je bra­ni­lac ti­tu­le Lu­is Ha­mil­ton, ko­ji je tri­jum­fo­vao na pret­hod­ne dvi­je tr­ke – u Mo­na­ku i Ka­na­di. Za­hva­lju­ju­ći po­bje­da­ma i lo­ši­jim re­zul­ta­ti­ma svog tim­skog ko­le­ge Ni­ka Ro­zber­ga, Bri­ta­nac je sma­njio svoj za­o­sta­tak u od­no­su na Njem­ca na sa­mo de­vet bo­do­va u ge­ne­ral­nom pla­sma­nu. Njih dvo­ji­ca su de­fi­ni­tiv­no glav­ni fa­vo­ri­ti za tri­jumf u pre­sto­ni­ci Azer­bej­dža­na, ali svo­ju šan­su vre­ba­ju Fe­tel i dvo­jac Red Bu­la Maks Fer­sta­pen i Da­ni­jel Ri­kar­do. Zbog či­nje­ni­ce da je sta­za no­va za sve ne tre­ba is­klju­či­ti ni mo­guć­nost iz­ne­na­đe­nja.
Kva­li­fi­ka­ci­je su za­ka­za­ne da­nas u 15 ča­so­va, a u istom ter­mi­nu po­či­nje i sju­tra­šnja, osma po re­du ovo­se­zon­ska tr­ka za Ve­li­ku na­gra­du Evro­pe.


Ha­mil­ton naj­br­ži na tre­nin­zi­ma

Da se na­la­zi u šam­pi­on­skoj for­mi vo­zač Mer­ce­de­sa Lu­is Ha­mil­ton po­ka­zao je i na tre­nin­zi­ma za VN Evro­pe. Bri­ta­nac je na oba tre­nin­ga bio naj­br­ži, is­pred klup­skog ko­le­ge Ni­ka Ro­zber­ga. Ina­če, vr­lo za­htjev­na, ne­zgod­na i kli­za­va sta­za je iza­zva­la ne­ko­li­ko ma­njih in­ci­de­na­ta - Da­ni­jel Ri­kar­do se u Red Bu­lu za­ku­cao u ba­ri­je­ru u kri­vi­ni 15, a i sam Ha­mil­ton je dva pu­ta oče­šao za­štit­ni zid. Ipak, Bri­ta­nac je iz­ja­vio da mu se svi­đa no­va sta­za na ko­joj se vo­zi VN Evro­pe.
- Bio je ovo li­jep na­čin da za­poč­ne­mo vi­kend. Sta­za ni­je la­ka, a i do­sta je kli­za­va po­što se vo­zi na uli­ca­ma. Do­sta pod­sje­ća na Mo­na­ko u po­gle­du ko­če­nja i bli­zi­ne zi­do­va, ali su pri­la­zne br­zi­ne mno­go ve­će. Re­kao bih da je ovo mje­ša­vi­na Va­len­si­je i So­či­ja. Ima do­sta iza­zo­va i ni­kom ne­će bi­ti la­ko. Po­treb­na je ve­li­ka kon­cen­tra­ci­ja, što mi se svi­đa, ta­ko da sam uži­vao - iz­ja­vio je Ha­mil­ton.


Ka­rak­te­ri­sti­ke sta­ze

Broj kru­go­va: 51
Du­ži­na sta­ze: 6.001 km
Du­ži­na tr­ke: 306.050 km
Maks. br­zi­na: 340 km/h – na pri­la­sku za­vo­ju 1