Pri­mi­če se 25. go­di­na ot­ka­ko je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko–pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je uve­den u tron ce­tinj­skih mi­tro­po­li­ta, kao i 30 go­di­na nje­go­ve ar­hi­je­rej­ske slu­žbe. A, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je na ovaj tron svo­jih slav­nih pret­hod­ni­ka sjeo 30. de­cem­bra 1990. go­di­ne, pod­sje­ća­ja sve­šten­stvo Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko–pri­mor­ske u sa­op­šte­nju za jav­nost.
Ka­ko se is­ti­če, i pod­sje­ća uz ovaj ju­bi­lej, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, uspio je u Cr­noj Go­ri da po­no­vo raz­go­ri žar vje­re, ko­ji je du­go bio za­to­mljen.
– Po­čet­kom de­ve­de­se­tih, ka­da je po­kre­nu­ta op­šta ob­no­va cr­kve­nog ži­vo­ta u Cr­noj Go­ri, ču­lo se naj­bo­lje i naj­i­sti­ni­ti­je ob­ja­šnje­nje ono­ga što su ura­di­li sta­ri cr­no­gor­ski sve­šte­ni­ci, a što se ni­je mo­glo mo­men­tal­no vi­dje­ti go­lim okom. „Oni su” – ne­ko je li­je­po re­kao – „sa­ču­va­li žar is­pod pe­pe­la”! Za­i­sta, ko­li­ko je Cr­kva ra­sla i uljep­ša­va­la svoj iz­gled, to­li­ko je, sve vi­še, po­sta­ja­lo ja­sno da je pri­je ovog pla­me­na, ove du­hov­ne buk­ti­nje, bi­lo ža­ra na na­šim cr­kve­nim i ma­na­stir­skim og­nji­šti­ma. Ža­ra, ko­ga je tre­ba­lo zna­ti raz­go­re­ti. A žar se raz­go­re­va upor­no i str­plji­vo. Raz­go­re­va­ti žar zna­či umje­šno sa­sta­vlja­ti ri­jet­ke ostat­ke sta­re va­tre sa no­vom pot­pa­lom. Tre­ba tu pa­zi­ti i na vla­gu i na vje­tar...i te­ško je to ra­di­ti, a da ne do­bi­je­te po­ne­ku ope­ko­ti­nu, da se ne oga­ra­vi­te. Što je ve­će og­nji­šte, to je i te­ško­ća ova­kvog po­sla ve­ća...– pod­sje­ća sve­šten­stvo.
Žar cr­no­gor­skih du­hov­nih og­nji­šta raz­go­reo je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, ri­zi­ku­ju­ći ope­ko­ti­ne i gar. Ri­zi­ku­ju­ći da ne us­pi­je. Jer, ka­da di­ra­te žar – ili će­te raz­go­re­ti va­tru, ili će­te je do kra­ja uga­si­ti.
– Mi­sli­mo da je mi­tro­po­lit bio svje­stan tog ri­zi­ka, kao što smo ubi­je­đe­ni da je bio svje­stan ono­ga što je za­pi­sao nje­gov pret­hod­nik na vla­di­čan­skom tro­nu, ka­ko „pre­ga­o­cu Bog da­je ma­ho­ve”. Ovih da­na obi­lje­ža­va­mo tri de­ce­ni­je Mi­tro­po­li­to­ve ar­hi­je­rej­ske slu­žbe (od ka­da je iza­bran za epi­sko­pa ba­nat­skog) i 25 go­di­na od ka­da slu­ži na tro­nu zet­skih i cr­no­gor­skih ar­hi­pa­sti­ra. Za ve­li­ku ve­ći­nu pra­vo­slav­nih vjer­ni­ka u Cr­noj Go­ri, bez ob­zi­ra na nji­ho­vo na­ci­o­nal­no i po­li­tič­ko opre­dje­lje­nje, ovaj ju­bi­lej pred­sta­vlja sve­ča­nost! Za je­dan dio cr­no­gor­ske jav­no­sti, u ko­me ne do­mi­ni­ra­ju de­kla­ri­sa­ni vjer­ni­ci i cr­kve­ni lju­di, Mi­tro­po­li­to­vo ime iza­zi­va kon­tra­ver­zu. Ima i onih ko­ji ga ne vo­le. Ima i je­dan broj onih ko­ji ne po­dr­ža­va­ju ono što on go­vo­ri i ra­di, ali ga, opet, po­štu­ju. Sve u sve­mu, re­klo bi se da ovaj cr­kve­ni ve­li­ko­do­stoj­nik, di­je­li sud­bi­nu Ono­ga u či­je ime dje­lu­je i pro­po­vje­da. Ka­da se Bo­go­mla­de­nac Hri­stos ro­dio, pro­re­če­no mu je, dok je bio u na­ruč­ju Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce: „Ovaj le­ži da mno­ge obo­ri i po­dig­ne u Izra­i­lju, i da bu­de Znak pro­tiv ko­ga će se go­vo­ri­ti” (Lk. 2, 34) – na­vo­di sve­šten­stvo.
Oni do­da­ju da vje­ru­ju da se ni na ko­ga, da­nas u Cr­noj Go­ri, to­li­ko ne od­no­se ri­je­či da će „vri­je­me po­ka­za­ti vri­jed­nost i isti­ni­tost nje­go­vog dje­la” – kao što je to slu­čaj sa da­na­šnjim ce­tinj­skim vla­di­kom.
– Sud sa­vre­me­ni­ka u do­brom di­je­lu ni­je pra­ve­dan pre­ma ono­me što ra­di i što go­vo­ri mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Ima, isti­na, i onih ko­ji ne­ma­ju mje­re u po­hva­la­ma, ali je i me­đu kri­ti­ča­ri­ma zna­tan broj lju­di ko­ji, iz ne­kog raz­lo­ga, ne vi­de da­lje od for­me. Za­mje­ra­ju mu za­što če­sto go­vo­ri oštro, za­što nje­go­ve ri­je­či po­ne­kad stva­ra­ju ne­la­go­du, op­tu­žu­ju ga da „pre­pra­vlja i kva­ri”, a dr­ža­va svi­ma ob­ja­vlju­je (na­vod­no – de­mo­krat­ska, gra­đan­ska dr­ža­va) ka­ko do­no­si za­ko­ne sa is­klju­či­vom na­mje­rom da spri­je­či Am­fi­lo­hi­je­vo ba­vlje­nje po­li­ti­kom! Bu­du­će vri­je­me će po­ka­za­ti plo­do­ve Mi­tro­po­li­to­vog ra­da, iako se već da­nas vi­di u šta se pre­tvo­rio ne­ka­da skri­ve­ni i sti­dlji­vi žar – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Oži­vlje­ni ma­na­sti­ri, po­pu­nje­ne pa­ro­hi­je, cr­kve­ne li­ti­je ko­je se kre­ću uli­ca­ma go­to­vo svih cr­no­gor­skih gra­do­va, dva ve­li­ka mo­nu­men­tal­na sa­bor­na hra­ma – u Pod­go­ri­ci i Ba­ru (osve­će­nje pod­go­rič­kog je bio va­se­ljen­ski do­ga­đaj Pra­vo­sla­vlja u sr­cu Cr­ne Go­re, a osve­će­nje bar­skog, bi­će, ako Bog da, naj­sve­ča­ni­ji du­hov­ni do­ga­đaj 2016. go­di­ne), ob­no­vljen rad Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je, ob­no­vlje­na Sve­ti­nja (li­ti­ja i hram) na Ru­mi­ji, otvo­re­na ve­li­ka Iz­da­vač­ko-in­for­ma­tiv­na usta­no­va „Sve­ti­go­ra” (sa ča­so­pi­som, saj­tom i cr­kve­nim ra­di­jom)... Ne bi va­lja­lo pre­sko­či­ti u ovom na­bra­ja­nju ni otva­ra­nje na­rod­nih ku­hi­nja, iako to i ni­je ne­ki po­zi­ti­van do­met, ali je­ste svje­do­čan­stvo vi­tal­no­sti i pri­su­stva Cr­kve u sva­koj po­ri dru­štve­nog ži­vo­ta. A naj­ljep­še od sve­ga je to, što se ov­dje ne mo­že sve ni na­bro­ja­ti....
– A za­što se na mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja, i po­red sve­ga na­ve­de­nog, od stra­ne ne­kih zva­nič­nih cr­no­gor­skih adre­sa, gle­da sa ne­po­vje­re­njem? U ar­hi­vi Mi­tro­po­li­je, po­red osta­log, ču­va­mo do­pis jed­ne cr­no­gor­ske dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ko­ja je tra­ži­la, da se, po­sli­je za­po­če­te ob­no­ve ma­na­sti­ra Sta­nje­vi­ći – „stva­ri vra­te u pr­vo­bit­no ili pret­hod­no sta­nje”. A pr­vo­bit­no tj. pret­hod­no sta­nje je bi­la – ru­še­vi­na! Ovaj slu­čaj ni­je je­di­ni, ima do­sta slič­nih, a svi oni go­vo­re da po­sto­ji ja­ka svi­jest u Cr­noj Go­ri ko­joj naj­vi­še od­go­va­ra da pra­vo­slav­ni hra­mo­vi bu­du ru­še­vi­ne, ili mo­žda ure­đe­na ar­he­o­lo­ška na­la­zi­šta – even­tu­al­no i mak­si­mal­no, kon­zer­vi­ra­ni spo­me­ni­ci, ali ni­ka­ko sa­bi­ra­li­šta ži­vih lju­di, gra­đa­na Cr­ne Go­re, ko­ji ima­ju svo­je du­hov­ne afi­ni­te­te. A hra­mo­vi su na­sta­li zbog ži­vih lju­di. Zbog ži­vih lju­di su se i odr­ža­li – do da­nas. U sa­vre­me­noj Cr­noj Go­ri, dr­ža­va je sprem­na da opu­sto­ši pod­go­rič­ke uli­ce, da blo­ki­ra sa­o­bra­ćaj i za­u­sta­vi tok ži­vo­ta – ka­ko bi se oku­pi­li i za­jed­no pro­še­ta­li ma­lo­broj­ni gra­đa­ni ko­ji, od sko­ra, pre­fe­ri­ra­ju isto­pol­ne sek­su­al­ne ve­ze. Na dru­goj stra­ni, pra­vo­slav­ni vjer­ni­ci – ko­jih je ov­dje bi­lo uvjek i ko­ji su va­zda pred­sta­vlja­li ve­ći­nu, na raz­ne na­či­ne se spr­je­ča­va­ju, ne da še­ta­ju uli­ca­ma, ne­go da ob­no­ve svo­je hra­mo­ve i da svo­ja du­hov­na sa­bra­nja odr­ža­va­ju baš u nji­ma. (Ma daj­te mo­lim vas – re­ći će ne­ko – eto po­po­va i vjer­ni­ka na sva­kom ćo­šku! – Da, ali Vla­da je spre­mi­la na­crt za­ko­na, ko­jim pla­ni­ra da baš to spri­je­či i su­zbi­je) – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Oni pod­sje­ća­ju da u sa­vre­me­noj Cr­noj Go­ri, dr­ža­va u pre­sto­nom gra­du uki­da uli­cu Vu­ka Ka­ra­dži­ća, a spre­ma se da to ura­di i sa Obi­li­ća po­lja­nom.
- Ne­će­mo ovaj put ši­ri­ti pri­ču o Ko­so­vu i Une­sku, i sram­noj ulo­zi cr­no­gor­ske spolj­ne po­li­ti­ke, ali će­mo pod­sje­ti­ti na ak­tu­el­no oglu­še­nje na­ših po­li­ti­ča­ra o ama­net Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, ka­da je u pi­ta­nju me­đu­na­rod­na po­li­tič­ka ori­jen­ta­ci­ja pre­ma Ru­si­ji. U sa­vre­me­noj Cr­noj Go­ri, čak se ni „Po­bje­da” vi­še ne štam­pa na ći­ri­li­ci... Ov­dje mno­gi lju­di ne­ma­ju ve­če­ru, a ka­da rjet­ki sreć­ni­ci da­nas stu­pa­ju u rad­ni od­nos, ta­kvi pro­la­ze kroz se­ri­ju lič­nih po­ni­že­nja, ko­ja ih svo­de na ni­vo ro­ba, a ne slo­bod­nog, do­sto­jan­stve­nog gra­đa­ni­na. Mno­gi vjer­ni­ci za­po­sle­ni kod pri­vat­ni­ka, ne mo­gu i ne smi­ju da po­đu na ne­djelj­nu li­tur­gi­ju – jer će osta­ti bez po­sla – upo­zo­ra­va sve­šten­stvo.PRI­RE­DI­LA:Ž.J.

Si­nov­skom oda­no­šću
če­sti­ta­ju ju­bi­lej

– Ka­da ne­ko od sa­da­šnjih sve­šte­ni­ka Mi­tro­po­li­je (Kri­vo­ka­pić, Nik­če­vić, Sta­ni­šić, Jo­va­no­vić, Bac­ko­vić, Pe­ši­kan ili Pe­ro­vić... ni­je ni bit­no ko­ji od njih) kre­ne da ozi­da ka­kvu cr­kve­nu me­đu u sred rod­ne Sta­re Cr­ne Go­re – on je on­da „oku­pa­tor ko­ji ata­ku­je na dje­lo na­ših pra­đe­do­va, čo­če”, a ka­da cr­no­gor­skim pri­mor­jem le­te mi­li­o­ni, mi ne zna­mo u či­je vla­sni­štvo pre­la­zi ono što od na­šeg na­ro­da ni­je smio otu­đi­ti ni ve­ne­ci­jan­ski dužd...
I on­da mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je pri­ča oštro i go­vo­ri mno­go!? A na­ma se či­ni da će­mo ga tek ču­ti. U ime bez­broj vjer­ni­ka Pra­vo­slav­ne Cr­kve u Cr­noj Go­ri, Mi­tro­po­li­tu od sr­ca i sa si­nov­skom oda­no­šću če­sti­ta­mo ju­bi­lej: Dol­go­den­stvuj, Vi­so­ko­pre­o­ve­će­ni Vla­di­ko, na mno­ga­ja lje­ta!