Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je slu­žio je na pra­znik Sve­tih 20.000 mu­če­ni­ka Ni­ko­mi­dij­skih Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u hra­mu Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Pa­vi­nom Po­lju. Sa­slu­ži­va­lo je vi­še sve­šte­no­slu­ži­te­lja Epar­hi­je bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke. Ovom pri­li­kom osve­štan je i no­vi cr­kve­no – pa­ro­hij­ski dom. Vjer­nom na­ro­du, sa­bra­nom u pra­znič­noj ra­do­sti obra­tio se vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je če­sti­ta­ju­ći pra­znik ro­đe­nja Bo­go­mla­den­ca Isu­sa Hri­sta
- Bio je ra­ni­je obi­čaj da se une­se po­ma­lo sla­me u sva­ki dom, da se ti­me pod­sje­ti­mo na ro­đe­nje Hri­sto­vo, na nje­go­vo smi­re­nje. On se ro­dio u pe­ći­ni vi­tle­jem­skoj, ta­mo gdje su lju­di za­tva­ra­li sto­ku. On, Bo­go­mla­de­nac, bio je za­gri­ja­van od to­pli­ne ži­vo­ti­nja i u stoč­ne ja­sle po­lo­žen. Ni­je se ro­dio u car­skom dvo­ru, ni­ti u svi­li i ka­di­fi, sja­ju i sla­vi, ne­go se ro­dio kao po­sled­nji si­ro­mah da bi nas svo­jim smi­re­njem obo­ga­tio, da bi nas od gre­ho­va na­ših oči­stio, da bi nas sa Bo­gom iz­mi­rio, da bi nas jed­ne dru­gi­ma pri­veo, pri­bli­žio, po­mi­rio, da bi nas uz­di­gao, osve­tio, pro­sve­tio i sje­di­nio sa svo­jim Ocem ne­be­skim – re­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Hri­sto­va sve­o­bu­hvat­na lju­bav, do­da­je vla­di­ka, ko­ja ob­u­hva­ta i pri­ja­te­lje i ne­pri­ja­te­lje, sve vo­di po­ka­ja­nju.
- Ima­ju­ći ta­kvog Bo­ga i Spa­si­te­lja i mi, kr­stom nje­go­vim zna­me­nu­ju­ći se i pro­sla­vlja­ju­ći ro­đe­nje nje­go­vo tre­ba da ide­mo nje­go­vim sto­pa­ma kao što i ka­že Sve­to Je­van­đe­lje. Svi­ma ko­ji za njim idu to je put u vječ­no i ne­pro­pa­dlji­vo Car­stvo ne­be­sko. Sva dru­ga car­stva pro­pa­da­ju i sa­mo se čo­vjek bru­ka sa čo­vje­kom u ovom svi­je­tu, gor­de­ći se sa svo­jim ima­njem, svo­jim po­lo­ža­jem, svo­jom vla­šću, uz­no­se­ći se nad dru­gi­ma. Ne­ma od to­ga ni­ka­kve vaj­de, je­di­no što nas spa­sa­va to je smi­re­nje, to je vje­ra, to je lju­bav, to su do­bra dje­la, to je ra­zu­mi­je­va­nje i bli­skost ko­ju nam je do­nio Go­spod Isus Hri­stos svo­jim ro­đe­njem. Za­to se na ovaj dan mi­ri­mo jed­ni sa dru­gi­ma, pra­šta­mo jed­ni dru­gi­ma, jed­ni dru­ge po­sje­ću­je­mo, sla­ve­ći ro­žde­stvo Hri­sto­vo, pje­va­ju­ći za­jed­no sa an­đe­li­ma ne­be­skim i sa svom cr­kvom Bož­jom - „Sla­va na vi­si­ni Bo­gu i na ze­mlji mir, me­đu lju­di­ma do­bra vo­lja” - po­ru­čio je na kra­ju be­sje­de epi­skop Jo­a­ni­ki­je. Vla­di­ka je, po­tom, uz sa­slu­že­nje sve­šte­ni­ka i mo­na­ha, osve­štao no­vo­po­dig­nu­ti cr­kve­no-na­rod­ni dom u Pa­vi­nom Po­lju. Za­hva­lio je na ulo­že­nom tru­du sve­šte­ni­ku Zo­ra­nu Bu­ba­nji, nad­le­žnom pa­ro­hu i svi­ma ko­ji su, uz brat­sku slo­gu i lju­bav, po­mo­gli iz­grad­nju ovog do­ma.
- Osve­šta­li smo da­nas ov­dje Cr­kve­no-na­rod­ni dom, ko­ji je sa­gra­đen za po­tre­be ovog na­ro­da, a po­naj­vi­še da bi se u nje­mu dr­ža­la vje­ro­na­u­ka, da bi se oba­vlja­li na­rod­ni sku­po­vi, or­ga­ni­zo­va­la pre­da­va­nja, cr­kve­ne i na­rod­ne sve­ča­no­sti. Ne­ka ova ku­ća ži­vi i li­je­po je da svo­je ak­tiv­no­sti usmje­ri­mo na ono što či­ni ži­vot, na ra­đa­nje, ob­na­vlja­nje i umno­ža­va­nje na­ro­da, a ne sa­mo na ne­ka­kve ak­ci­je ko­je sim­bo­li­zu­ju smrt. To je ono što nam tre­ba. Li­je­po ste ovo ura­di­li, slo­žno, ljud­ski, brat­ski. Ne­ka vas sve Go­spod bla­go­slo­vi, ne­ka vam da­ru­je zdra­vlje, ra­dost, mir, sre­ću, na­pre­dak i sva­ko do­bro. „Mir Bož­ji Hri­stos se ro­di”, re­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
M.N.