Ma­na­stir Pod­la­stva u Do­njoj La­stvi, po­sve­ćen Us­pe­nju Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, sa­bor­ni je hram mje­šta­na ci­je­log Gr­blja i je­dan od naj­sta­ri­jih ma­na­sti­ra u Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj. Da­ti­ra iz dru­ge po­lo­vi­ne 6. vi­je­ka, ka­da je ov­dje bi­la iz­gra­đe­na epi­skop­ska cr­kva, od ko­je su sa­ču­va­ni sje­ver­ni zid i pod ukra­šen mo­za­i­kom. U cr­kvi se mo­gu vi­dje­ti dva frag­men­ta mo­za­i­ka, osta­tak ovog vri­jed­nog kul­tur­nog do­bra još uvi­jek je za­ro­bljen u po­du i ni­je do­stu­pan oku po­sje­ti­la­ca. Tu je i kr­sti­o­ni­ca iz istog pe­ri­o­da, što zna­či da je cr­kva sta­ri­ja. Po ri­je­či­ma mo­na­hi­nja ko­je slu­že u ma­na­sti­ru, pret­po­sta­vlja se da je u pi­ta­nju 4. ili čak 3. vi­jek, pe­ri­od ra­nog hri­šćan­stva. Ova sve­ti­nja je, ka­žu mo­na­hi­nje, naj­vi­še ru­še­na to­kom isto­ri­je. Ka­ko je ob­na­vlja­na, ta­ko je ni­vo te­me­lja po­di­zan, pa su ta­ko na mje­stu da­na­šnjih vra­ta­ša­ca ne­kad bi­li pro­zo­ri, ta­ko da je po­sto­je­ći pod tri me­tra vi­ši od pr­vo­bit­nog hra­ma.
U cr­kvi je sa­ču­va­no ne­ko­li­ko frag­me­na­ta fre­sko­pi­sa iz 15. vi­je­ka, ko­ji su i za oko la­i­ka mno­go ljep­ši od do­mi­nant­nih frag­me­na­ta iz 17. vi­je­ka, oči­to lo­ši­je iz­ra­de. U spi­si­ma iz 1838. go­di­ne se po­mi­nje da je ko­nak bio iz­gra­đen u ob­li­ku slo­va „P” i se­strin­stvo, uz bla­go­slov Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­ske i uz kon­zer­va­tor­ske uslo­ve Upra­ve za kul­tur­na do­bra, ra­di na nje­go­voj ob­no­vi. Ofi­ci­jel­ni dio, na­mi­je­njen na­ro­du, tre­nut­no je u ru­še­vi­na­ma.
Ma­na­stir je pre­tr­pio ve­li­ka ošte­će­nja u po­tre­su 1979. go­di­ne, ka­da je pao ci­je­li ol­tar­ski dio. Ta­da­šnja dr­ža­va SFRJ je 1981/82. go­di­ne odo­bri­la sred­stva za ob­no­vu ma­na­sti­ra, me­đu­tim, na za­htjev Op­šti­ne Bu­dva i ta­da­šnjeg Cen­tral­nog ko­mi­te­ta, ta sred­stva pre­ba­če­na su za ob­no­vu bu­dvan­skog ho­te­la.
Na ini­ci­ja­ti­vu Bo­ra Vuk­ši­ća, uz kon­zer­va­tor­ske uslo­ve Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, Gr­blja­ni su ob­no­vi­li dio ko­na­ka tek 1996. go­di­ne. Ostav­ši bez sred­sta­va 2003. go­di­ne, ob­no­va je za­u­sta­vlje­na, da bi 2013. go­di­ne mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je Ra­do­vić bla­go­slo­vio se­stru Akvi­li­nu iz ma­na­sti­ra Be­ška i se­stru Po­li­na­ri­ju iz ma­na­sti­ra Ba­nja, oži­vlja­va­ju­ći se­strin­stvo u ma­na­sti­ru u ci­lju nje­go­ve da­lje ob­no­ve.
U to­ku su ra­do­vi na unu­tra­šnjoj ob­no­vi, u pla­nu je iz­grad­nja još pet ke­li­ja za no­ve se­stre i ma­na­stir­skih ra­di­o­ni­ca, po­treb­na je i ve­li­ka tr­pe­za­ri­ja, s ob­zi­rom da je ma­na­stir sa­bor­no mje­sto svih Gr­blja­na. Na­mje­ra im je i da uz kon­zer­va­tor­ske uslo­ve Upra­ve za kul­tur­na do­bra, ob­no­ve kr­sti­o­ni­cu i po­no­vo je sta­ve u funk­ci­ju. Na spra­tu je pred­vi­đe­na ve­li­ka ri­zni­ca, je­di­na ta­kva u ovoj obla­sti, ko­ja bi ču­va­la sve re­li­kvi­je iz ra­nih vi­je­ko­va, ko­je se tre­nut­no na­la­ze po ku­ća­ma gr­balj­skih po­ro­di­ca.
- Ma­na­stir se ob­na­vlja, se­strin­stvo se uve­ća­lo, tre­nut­no su če­ti­ri mo­na­hi­nje u ma­na­sti­ru, sa ko­ji­ma je i sta­ra igu­ma­ni­ja, ma­ti Do­ro­te­ja. Bo­go­slu­žbe­ni ži­vot se ob­na­vlja do­la­skom mla­dih mo­na­hi­nja, ta­ko da sva­ke go­di­ne ima­mo sve vi­še lju­di u ma­na­sti­ru, ka­že pa­roh, otac Mi­aj­lo Bac­ko­vić.
Se­strin­stvo je ob­no­vi­lo go­sto­prim­ni­cu, ko­ju je pro­šle go­di­ne osli­kao mo­nah Da­mir iz Som­bo­ra. Kra­si je fre­ska sa pred­sta­vom si­la­ska Hri­sta u Ad, sa Ada­mom i Evom i sta­ro­za­vjet­nim pro­ro­ci­ma u gor­njem di­je­lu, a do­nju po­vr­ši­nu kra­se pred­sta­ve Sv. Sa­ve, Sv. Si­me­o­na i Ane, Sv. Vla­di­mi­ra i Ko­sa­re, Ste­fa­na Pr­vo­vjen­ča­nog, Sv. ca­ra La­za­ra i ca­ri­ce Mi­li­ce, Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog i Sv. Pe­tra Ce­tinj­skog.
M.D.Po­po­vić


Bad­nja­ci za­jed­ni­štva

Ma­na­stir Pod­la­stva je cen­tral­no mje­sto za na­la­ga­nje bad­nja­ka mje­šta­na svih 20 gr­balj­skih se­la, uz ve­čer­nju slu­žbu gr­balj­skih pa­ro­ha, Bran­ka Bo­go­je­vi­ća i Mi­aj­la Bac­ko­vi­ća. Obi­čaj na­la­ga­nja za­jed­nič­kog bad­nja­ka za­po­čet je pri­je 20 go­di­na. Pred­stav­ni­ci sva­kog se­la do­no­se po bad­njak, te se ov­dje ukr­šta 20 bad­nja­ka: iz se­la Dub, Su­tva­ra, Na­lje­ži­ći, Pe­li­no­vo, Ši­ši­ći, Pri­je­ra­di, Bra­te­ši­ći, Go­ro­vi­ći, La­stva i Pri­je­vor u Gor­njem Gr­blju, te iz Kri­mo­vi­ce, Za­go­re, Vi­šnje­va, Gla­va­ti, Ko­va­ča, Ku­ba­sa, Gla­va­ti­či­ća, Po­br­đa, Vra­no­vi­ća i Lje­še­vi­ća u Do­njem Gr­blju, ob­ja­snio je Pe­ko Ma­za­rak, pred­sjed­nik Cr­kve­ne op­šti­ne gr­balj­ske. Obi­čaj je da na­kon na­la­ga­nja bad­nja­ka is­pred ma­na­sti­ra Gr­blja­ni ko­li­ma od­la­ze do Ko­to­ra, no­se­ći je­dan za­jed­nič­ki bad­njak, ko­ji u li­ti­ji kroz Sta­ri grad, uz bla­go­slov ar­hi­je­rej­skog na­mje­sni­ka bo­ko­ko­tor­skog i sve­šten­stva ko­tor­ske pa­ro­hi­je, „ukr­šta­ju” sa bad­nja­kom mje­šta­na Ora­hov­ca na tr­gu is­pred cr­ka­va Sv. Ni­ko­le i Sv.Lu­ke.