Tri­pun­dan­ske sve­ča­no­sti na­sta­vlja­ju se u po­ne­dje­ljak, 2. fe­bru­a­ra, ka­da će Bo­kelj­ski mor­na­ri u 18 sa­ti pre­ni­je­ti re­li­kvi­jar sa sve­tim mo­ći­ma i po­sta­vi­ti ga do ol­ta­ra u ka­te­dra­li. Sve­šten­stvo Ko­tor­ske bi­sku­pi­je odr­ža­će ve­čer­nju u ko­joj će bi­ti odr­ža­no tra­di­ci­o­nal­no ka­đe sve­tih mo­ći, u ko­me uče­stvu­ju ugled­ni vjer­ni­ci i gra­đa­ni ka­to­lič­ke i pra­vo­slav­ne vje­ro­i­spo­vje­sti za­jed­no.
Tri­pun­dan se sla­vi u uto­rak, 3. fe­bru­a­ra, ka­da će u 10 i 18 sa­ti pod po­ča­snom stra­žom mor­na­ra bi­ti odr­ža­ne sve­ča­ne pon­ti­fi­kal­ne mi­se.
Vanj­ska sve­ča­nost u čast ko­tor­skog pa­tro­na bi­će upri­li­če­na idu­će ne­dje­lje, 8. fe­bru­a­ra, ce­re­mo­ni­jom oku­plja­nja or­ke­stra Grad­ske mu­zi­ke i od­re­da Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce Tiv­ta, Her­ceg No­vog i Ko­to­ra, ka­da će bi­ti is­pa­lje­ni po­ča­sni plo­tu­ni. Na Tr­gu is­pred ka­te­dra­le Mor­na­ri­ca će od­i­gra­ti Ko­lo Sve­tog Tri­pu­na, a za­tim će u 10.30 sa­ti pon­ti­fi­kal­nu sve­tu mi­su odr­ža­ti mons. Ma­te Uzi­nić, bi­skup du­bro­vač­ki. na­kon mi­se sli­je­di sve­ča­na pro­ce­si­ja uli­ca­ma gra­da.
Sla­vlje­nje Sv. Tri­pu­na po­če­lo je sve­ča­nim po­sta­vlja­njem za­sta­ve na ka­te­dra­lu i ka­zi­va­njem Lo­da, ko­je je nje­mu u čast 27. ja­nu­a­ra go­vo­rio Ma­li ad­mi­ral Pe­tar Sin­dik iz Tiv­ta. Sve­ti Tri­pun Mu­če­nik ro­đen je oko go­di­ne 232. u Fri­gi­ji, gra­du Kamp­sa­di (Lamp­sa­ko) pi­še da su Tri­pu­no­vi ro­di­te­lji bi­li hri­šća­ni ko­ji su svo­me dje­te­tu da­li ta­da do­sta uobi­ča­je­no ime či­ji je eti­mo­lo­ški ko­ri­jen „Trüph“ što zna­či: „oso­ba ple­me­ni­tog du­ha“, lat. i grč. Tryphon. Još kao di­je­te Tri­pun je ostao bez oca i svu bri­gu za nje­gov od­goj pre­u­ze­la je maj­ka Euka­ri­ja.
U pro­gon­stvu ko­je je de­kre­tom u pro­sin­cu 249. go­di­ne pro­gla­sio rim­ski im­pe­ra­tor De­ci­je, a ko­je je tra­ja­lo do ja­nu­a­ra 250. go­di­ne ( sed­mo pro­gon­stvo po­čev­ši od Ne­ro­na, a pr­vo ko­je je ob­u­hva­ti­lo či­ta­vu te­ri­to­ri­ju rim­skog car­stva), mu­če­nič­kom smr­ću stra­dao je i mla­di Tri­pun.
U pro­gon­stvi­ma su hri­šća­ni (od­ra­sli i dje­ca) bi­li pri­mo­ra­va­ni da pri­ne­su žr­tvu, če­sto ne­ko­li­ko zr­na ta­mja­na pred sta­tu­om ve­li­kog im­pe­ra­to­ra. Za jed­nog hri­šća­ni­na ko­me su pa­gan­ski kul­to­vi bi­li stra­ni, a ido­lo­po­klon­stvo za­bra­nje­no, od­bi­ja­nje je zna­či­lo od­u­zi­ma­nje svih do­ba­ra, tam­ni­cu, pri­sil­ne ra­do­ve, mu­če­nja, pa i smrt. Sve to na­kon re­dov­nog pro­ce­sa. Ta­ko je sve­ti Tri­pun iz svog mje­sta ro­đe­nja od­ve­den u Ni­ce­ju gdje mu je pred pre­fek­tom, ci­je­le Ma­le Azi­je, Akvi­li­nom odr­žan sud­ski pro­ces. Tri­pun je pri­znao da je hri­šća­nin, iz­ja­vom: „Slo­bo­dan sam, a po uvje­re­nju hri­šća­nin!“. Na­kon tro­dnev­nog mu­če­nja ko­jim je tre­ba­lo pri­si­li­ti mla­dog Tri­pu­na da žr­tvu­je bo­go­vi­ma i ta­ko bu­de upi­san u „li­bel­lus“ (knji­ga) apo­sta­ta, Tri­pu­nu je od­ru­blje­na gla­va. Ti­je­lo sve­tog Tri­pu­na bi­lo je pre­ne­se­no u Kamp­sa­du, pa za­tim u Ca­ri­grad, a iz Ca­ri­gra­da u Ko­tor.
M.D.P.