Dje­či­ji cr­kve­ni hor ,,Zla­ti­ca”, obi­lje­žio je pet go­di­na po­sto­ja­nja sa­da već tra­di­ci­o­nal­nim Sre­tenj­skim kon­cer­tom, na dan kr­sne sla­ve ho­ra. Krip­ta Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci od­je­ki­va­la je od li­je­pih gla­so­va ovih sla­vu­ja ko­ji su pje­va­li i re­ci­to­va­li naj­div­ni­je du­hov­ne pje­sme.
– Sre­te­nje pred­sta­vlja su­sret čo­vje­ka sa Bo­gom, su­sret čo­vje­ka sa dru­gim čo­vje­kom, ali i su­sret čo­vje­ka sa sa­mim so­bom – ka­zao je pro­to­je­rej Bran­ko Ta­pu­ško­vić, obra­ća­ju­ći se pu­bli­ci. Do­dao je da je po­no­san što su dje­ca, po­red svih dru­gih mno­go pri­ma­mlji­vi­jih stva­ri po­put fej­sbu­ka, igri­ca, fol­klo­ra, glu­me, mo­de, oda­bra­la baš cr­kve­ni hor ,,Zla­ti­ca” kao jed­nu od svo­jih pre­o­ku­pa­ci­ja i ti­me po­ka­za­la iz­u­zet­nu zre­lost ,,ka­ko bi se kroz ovaj hor su­sre­li sa Go­spo­dom i to ne sa­mo je­dan­put već sva­ki put iz­no­va i iz­no­va”.
- Pri­stu­pa­ju­ći ča­sti pri­če­šća sre­će­mo se i sa dje­li­ma ko­ja smo či­ni­li, ali i na­šim gri­je­si­ma ko­je smo uči­ni­li – ka­zao je pro­to­je­rej Ta­pu­ško­vić. On je Sre­te­nje upo­re­dio sa obla­če­njem no­vog, či­stog, mi­ri­snog odi­je­la sa ko­ga su pret­hod­no spra­ti i uklo­nje­ni svi gri­je­si.
Ho­ro­vo­đa Bi­lja­na Ta­pu­ško­vić je is­ta­kla da joj je iz­u­zet­no dra­go što je kroz ovaj hor pro­šlo vi­še od 150 dje­ce za ovih pet go­di­na po­sto­ja­nja. Ona is­ti­če da je to či­ni po­seb­no po­no­snom i da­je vje­tar u le­đa, kao još je­dan do­kaz da ra­de pra­vu stvar.
– Mno­gi su i da­nas sa na­ma od osni­va­nja, ne­ki su bi­li kra­će, ne­ki du­že, ali se na­dam da smo svi­ma nji­ma ko­ji su pro­šli kroz ovaj hor, uspje­li da utka­mo ne­ko zrn­ce pra­vo­sla­vlja – ka­za­la je Bi­lja­na Ta­pu­ško­vić. Ona je do­da­la da se na­da da će svi­ma nji­ma to ka­sni­je u ži­vo­tu mno­go zna­či­ti i bi­ti od po­mo­ći.
- Mi se na­la­zi­mo u cr­kvi Sve­tog Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la u Do­lja­ni­ma. Stal­no pri­ma­mo no­ve čla­no­ve i mo­gu da nam se ja­ve ne­dje­ljom na­kon li­tur­gi­je ko­ja po­či­nje u osam sa­ti. Svi za­in­te­re­so­va­ni su do­bro­do­šli, mo­gu slo­bod­no da nam se ja­ve i da nam se pri­dru­že, ne­ma ogra­ni­če­nja – ka­za­la je Ta­pu­ško­vi­će­va. Go­vo­re­ći o uti­sci­ma na­kon kon­cer­ta ni­je mo­gla sa­kri­ti odu­še­vlje­nje. Na­i­me, nje­ni biv­ši uče­ni­ci od­re­ci­to­va­li su pje­smu ko­ju su po­sve­ti­li i na­pi­sa­li za nju.
- Odu­še­vlje­na sam. Ta­ko su me pri­jat­no iz­ne­na­di­li. Ina­če, spre­ma­la sam iz­ne­na­đe­nje. Zva­la sam sve biv­še čla­no­ve, ko­ji su ne­ka­da pje­va­li kod nas da nam se pri­dru­že da sku­pa ot­pje­va­mo po­sljed­nju pje­smu. Ali ovo ni­je­sam oče­ki­va­la i za­i­sta su me pri­jat­no iz­ne­na­di­li – ka­za­la je Ta­pu­ško­vi­će­va. Ona je do­da­la da dječ­ji cr­kve­ni hor ,,Zla­ti­ca” tre­nut­no bro­ji 60 čla­no­va.
- Naj­mla­đi čla­no­vi su nam pred­škol­ci ko­ji ima­ju pet go­di­na, dok su naj­sta­ri­ji već sred­njo­škol­ci. Zbog to­ga tre­nut­no smi­šlja­mo ka­ko će oni da se zo­vu da ne bu­de vi­še ,,dje­či­ji hor” jer su ipak sred­njo­škol­ci. Žao mi je što svi biv­ši čla­no­vi ni­je­su bi­li u pri­li­ci da do­đu i po­di­je­le sa na­ma ovaj do­ži­vljaj – ka­za­la je Ta­pu­ško­vi­će­va. Ona je do­da­la da hor ,,Zla­ti­ca” re­dov­no od­go­va­ra na li­tur­gi­ji u cr­kvi Sv. Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la u Do­lja­ni­ma, te da po­red to­ga hor ima i mno­ge dru­ge ak­tiv­no­sti. Ta­pu­ško­vi­će­va je is­ta­kla da su uče­stvo­va­li na Dječ­joj sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji, kao i na li­ti­ja­ma ko­je su or­ga­ni­zo­va­ne pri Mi­tro­po­li­ji. Tra­di­ci­o­nal­no, pri kra­ju škol­ske go­di­ne, or­ga­ni­zu­je za­vr­šni kon­cert.A.ĆU­KO­VIĆ


Him­na ,,Kr­stim se”

- Mo­ra­mo da se po­hva­li­mo da je na­ša pje­sma ,,Kr­stim se” od pro­šle go­di­ne po­sta­la him­na sve pra­vo­slav­ne dje­ce Cr­ne Go­re. Mi­tro­po­lit je bla­go­slo­vio, a bi­la je i him­na Dje­či­jeg sa­bo­ra na Ce­ti­nju. Da­kle, ubu­du­će će svi ho­ro­vi za­jed­no, na Ce­ti­nju pri­li­kom sa­bo­ra pje­va­ti na­šu pje­smu, na šta smo ve­o­ma po­no­sni – ka­za­la je Ta­pu­ško­vi­će­va.