Trenutne aktivnosti preduzeća Vodovod i kanalizacija usmjerene su na rješavanje problema detekcije gubitaka na mreži, sanacije mreže, racionalizacije poslovanja i reorganizacije sektora.
Olivera Doklestić, v.d. direktora preduzeća, kazala je da tokom zimskog perioda tehnički i administrativni gubici iznose 65 odsto, dok se ljeti uvećavaju na oko 75 odsto, te da je upravo zbog takve količine gubitaka, neiskorišćen ogroman resurs. Kako bi riješili ovaj problem, angažovali su veći broj kontrolora i inkasanata na terenu da bi u potpunosti identifikovali nelegalne potrošače i neuredne platiše.
-Inženjerska je stavka da u ovim gubicima počiva čitav jedan novi resurs vode, s obzirom na činjenicu da je ovo preduzeće, gašenjem privrednih subjekata u gradu, izgubilo milion eura od inkasiranja utrošene vode. Pojačali smo aktivnosti na detekciji gubitaka na mreži. Timovi za detekciju aktivno rade na utvrđivanju sektora na sistemu starom četiri decenije. Postoje cjevovodi koji datiraju još iz doba austrougarske vladavine, a i mnoge cijevi i ventili su zatrpani. Duži vremenski period se radi na izradi katastra podzemnih instalacija vodovodnih i kanalizacionih cijevi. Jedan od najvažnijih zadataka je sektorski pristup vodovodnom sistemu gdje je potrebno izgraditi nove ventile, unutrašnje podsisteme, kako bi efikasnije mogli otkriti kvarove i nelegalne priključke, a onda investirati, kazala je Doklestićeva.
Ona je naglasila da na području opštine postoji oko 700 nelegalnih objekata, što podrazumijeva da nelegalno koriste i vodu.
Doklestićeva je najavila optimalizaciju i efikasnost rada postrojenja, kako bi utvrdili stepen pokrivenosti.
-Naš akutni problem predstavlja pumpanje vode u tri visinske zone, odnosno četiri- pet duž rivijere.Sa­ma pump­na sta­ni­ca Kan­li ku­la ima ve­ću po­tro­šnju elek­trič­ne ener­gi­je, ne­go sve osta­le. Iz Kan­li ku­le se vo­da pre­pum­pa­va na Špa­njo­lu, oda­kle se vra­ća ka Sr­bi­ni i Sa­vi­ni što je slo­žen po­stu­pak, pa će­mo ra­di­ti na ra­ci­o­na­li­za­ci­ji i ušte­di elek­trič­ne ener­gi­je. Ta­ko da za rad pum­pi vi­še ne­će bi­ti po­treb­na dva pump­na agre­ga­ta već je­dan, ob­ja­sni­la je Do­kle­sti­će­va.
Ka­da je ri­ječ o odr­ža­va­nju ko­lek­to­ra, is­ta­kla je da su rad­ni­ci sek­to­ra ka­na­li­za­ci­je za­u­ze­ti po­slo­vi­ma na sa­ku­plja­nju ta­lo­ga na re­šet­ka­ma na pump­nim po­stro­je­nji­ma For­te ma­re, Sa­vi­na i Me­lji­ne. Lje­ti se re­šet­ke či­ste dva­put dnev­no, a u ovom pe­ri­o­du jed­nom. Osim po­me­nu­tih, istom di­na­mi­kom se či­ste re­šet­ke u pump­noj sta­ni­ci kod biv­šeg ho­te­la ,,Ta­ma­ris’’.
-Sve po­me­nu­to či­ni uska gr­la u ka­na­li­za­ci­o­nom si­ste­mu i zah­ti­je­va kon­stant­no an­ga­žo­va­nje ti­mo­va iz sek­to­ra ka­na­li­za­ci­je. Ne smi­je se de­si­ti za­stoj u tim po­slo­vi­ma, a to je za nas ozbi­ljan pro­blem, kon­sta­to­va­la je Do­kle­sti­će­va.
Ona sma­tra da bi bi­lo cje­lis­hod­ni­je pre­u­zi­ma­nje no­ve vo­do­vod­ne i ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že sa ve­li­kim bro­jem pump­nih po­stro­je­nja i us­po­sta­vlja­nje SKAD si­ste­ma, či­me bi iz jed­ne pro­sto­ri­je ima­li elek­tron­sku po­ve­za­nost sa svim pump­nim po­stro­je­nji­ma i ujed­no pra­ti­li sta­nje na kom­plet­nom si­ste­mu. Pod­sje­ti­la je da je još u fe­bru­a­ru Op­šti­na pri­mi­la od iz­vo­đa­ča i nad­zo­ra tri ki­lo­me­tra pri­mar­ne di­o­ni­ce ko­lek­to­ra od For­te ma­re do Me­lji­na, ali i da do da­nas ni­su do­bi­li od pro­jek­tan­ta, nad­zo­ra i fir­me ,,Čel­tik­čo­glu’’ ni­ka­kvu do­ku­men­ta­ci­ju, od­no­sno pro­je­kat iz­ve­de­nog sta­nja, gra­đe­vin­sku knji­gu, gra­đe­vin­ski dnev­nik ni­ti šta je ura­đe­no po žu­toj Fi­di­ko­voj knji­zi.
-Do­bi­li smo krak ko­lek­to­ra, a sa­mi ne zna­mo šta smo do­bi­li. Zna­mo da mo­že iza­zva­ti ve­li­ke pro­ble­me. To­kom grad­nje ko­lek­to­ra, bi­lo je mno­go pri­mjed­bi gra­đa­na, da­nas mi upra­vlja­mo ne­čim, a ne zna­mo či­me upra­vlja­mo, jer ne­ma­mo teh­nič­ku do­ku­men­ta­ci­ju. Mo­ja na­mje­ra je da ka­da do­ku­men­ta­ci­ja pri­spi­je for­mi­ra­mo ne­za­vi­sni tim in­že­nje­ra i lju­di od stru­ke, ko­ji bi ana­li­zi­ra­li tu do­ku­men­ta­ci­ju, u ci­lju pri­vo­đe­nja te di­o­ni­ce si­ste­ma što bo­ljoj funk­ci­o­nal­no­sti, po­ru­či­la je Oli­ve­ra Do­kle­stić.
K.Ma­to­vić


Oba­ve­ze iz­mi­ru­ju, pla­ća­ju i ne­po­tro­še­no

Do­kle­sti­će­va je na­gla­si­la da re­dov­no iz­mi­ru­ju oba­ve­ze pre­ma Elek­tro­pri­vre­di, 20.000 eura mje­seč­no, a da je ste­pen na­pla­ti­vo­sti ka­da je ri­ječ o gra­đa­ni­ma 97 od­sto.
Po pi­ta­nju pri­klju­če­nja Her­ceg No­vog na Re­gi­o­nal­ni vo­do­vod, ura­đe­ni su pro­jek­ti, mi­ni­star­stvo je da­lo gra­đe­vin­sku do­zvo­lu za iz­grad­nju cje­vo­vo­da sa ti­vat­ske stra­ne, a za pri­klju­če­nje tre­ba no­vi hi­dro­teh­nič­ki tu­nel.
-Re­gi­o­nal­ni vo­do­vod nam je iz­dao fak­tu­ru da pla­ti­mo do 31.de­cem­bra 2017.go­di­ne za pre­u­zi­ma­nu vo­du, po ugo­vo­ru, za ko­li­či­nu od 138.400 ku­bi­ka, a is­ko­ri­sti­li smo ma­nji dio. Vo­du smo pre­u­zi­ma­li to­kom re­strik­ci­ja u ju­nu i av­gu­stu do 11.sep­tem­bra. Na tu fak­tu­ru Re­gi­o­nal­nog vo­do­vo­da mo­ra­li smo da pla­ti­mo i 640 eura dnev­no, od­no­sno 20.000 eura ukup­no ti­vat­skom Vo­do­vo­du, zbog to­ga što su oni iz in­ter­nog si­ste­ma iz nji­ho­vog iz­vo­ra Pot­kuk pum­pa­li vo­du u naš si­stem, ka­za­la je Do­kle­sti­će­va.