UL­CINj- Ono na šta su lju­bi­te­lji pri­ro­de, eko­lo­zi i ri­ba­ri go­di­na­ma upo­zo­ra­va­li ju­če je po­sta­lo stvar­nost. Ri­je­ka Bo­ja­na go­to­vo da vi­še ne oti­če u mo­re de­snim ru­kav­cem. Ušće je ju­če sko­ro za­tvo­re­no, a tek po­ne­ki ta­las ga pre­ba­ci. U Bo­ja­nu se na tom mje­stu vi­še ne mo­že uplo­vi­ti, ni­ti se iz nje mo­že is­plo­vi­ti. Ovaj pri­rod­ni fe­no­men ili krik ra­nje­ne ri­je­ke usled de­ce­nij­ske ne­bri­ge, za­ga­đe­nja i de­va­sta­ci­je za­bri­nuo je Ul­ci­nja­ne, a po­seb­no lju­bi­te­lje ri­je­ke i ri­ba­re, ko­ji s pra­vom stra­hu­ju da će se ušće i dio ru­kav­ca za­tr­pa­ti pi­je­skom do ni­voa da se ne­će mo­ći ot­ko­pa­ti, uko­li­ko se hit­no ne in­ter­ve­ni­še. Jer, ka­ko ka­žu, ono što lju­bi­te­lji Bo­ja­ne i nad­le­žni ne zna­ju je­ste či­nje­ni­ca da je Bo­ja­na pri­je pe­de­se­tak go­di­na ima­la če­ti­ri ušća. Po­red ve­li­kog ta­ko­zva­nog dru­gog ušća, bi­la su još dva ma­la: na­še i al­ban­sko. Na isti na­čin je pr­vo ne­sta­lo na­pri­je ma­lo na­še ko­je se spo­ji­lo sa Adom, pa ma­lo al­ban­sko, ko­je se spo­ji­lo sa ostr­vom Franc Jo­zef. Eko­lo­zi tvr­de da se do­go­di­lo ono na šta su struč­nja­ci odav­no uka­zi­va­li.
–Ka­da se li­je­či po­sle­di­ca, a ne uzrok, on­da se de­ša­va­ju ova­kve stva­ri. Mi smo na to uka­zi­va­li ali, na ža­lost, nad­le­žni ko­ji je tre­ba­lo odav­no da re­a­gu­ju osta­li su i glu­vi i sli­je­pi. Po­treb­no je da se ri­je­ši pro­blem na ra­čvi gdje se ri­je­ka odva­ja na li­je­vi i de­sni ru­ka­vac. Tu se go­di­na­ma ta­lo­že sta­bla ko­ja pa­da­ju to­kom je­se­ni i zi­me i ko­je ri­je­ka do­no­si. Na tom mje­stu se stva­ra za­če­plje­nje ko­je sma­nju­je do­tok vo­de u naš ru­ka­vac. Sa dru­ge stra­ne na ušću, mo­re, od­no­sno ta­la­si, na­no­se pi­je­sak kad god je ju­go. Ot­če­plja­va­njem ušća pro­blem se ne rje­ša­va već se sa­mo ago­ni­ja pro­du­ža­va, ka­že iz­vr­šni di­rek­tor NVO„Ze­le­ni ko­rak“ Dže­ljal Ho­džić. Pod­sje­ti­mo, još 2014. go­di­ne iz­me­đu Op­šti­ne Ul­cinj i Upra­ve za vo­de do­go­vo­ren je set hit­nih mje­ra za obez­bje­đe­nje pro­toč­no­sti ru­kav­ca i ra­čve ri­je­ke Bo­ja­ne. Shod­no do­go­vo­ru iz­vr­še­no je ba­ge­ro­va­nje ka­ko bi se uklo­nio vi­šak ma­te­ri­ja­la, ko­ji je ugro­ža­vao plov­nost ri­je­ke. Za ra­do­ve na te­re­nu bi­le su an­ga­žo­va­ne dvi­je lo­kal­ne fir­me i struč­na ko­mi­si­ja ko­ja je nad­gle­da­la po­slo­ve. Da taj pro­je­kat obez­bje­đe­nja pro­toč­no­sti ru­kav­ca i ra­čve ri­je­ke Bo­ja­ne ne­će ri­je­ši­ti pro­ble­me upo­zo­ra­va­li su i struč­nja­ci i la­i­ci, tvr­de­ći da ba­ge­ro­va­nje u zo­ni ru­kav­ca (na ušću) i ra­čve ni­su iz­ve­de­ne na ade­kva­tan na­čin. Či­tav po­stu­pak ura­đen je na br­zi­nu i s ope­ra­ti­vom ko­ja ni­je do­volj­na da bi se či­tav po­sao ura­dio da va­lja. Iz­vo­đa­či ra­do­va ni­su ima­li ba­ge­re, ko­ji mo­gu da za­hva­te ve­ću ko­li­či­nu ma­te­ri­ja­la, da­lje od oba­le, već je sa­mo in­ter­ve­ni­sa­no s li­je­ve i de­sne oba­le, tek ono­li­ko ko­li­ko mo­že da do­hva­ti ba­ger­ska ka­ši­ka. Da­kle, umje­sto da se uklo­ni ma­te­ri­jal i ta­ko­zva­ni ro­do­mi ko­ji su na ušću pro­u­zro­ko­va­li du­bi­nu od tri­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra i one­mo­gu­ća­va­ju nor­mal­no is­ti­ca­nje vo­de, sa­mo je pro­ši­re­no ušće a naj­ve­će na­sla­ge pi­je­ska osta­le su ne­tak­nu­te.
Ho­džić tvr­di da su za sa­da­šnje sta­nje na Bo­ja­ni naj­od­go­vor­ni­je Op­šti­na Ul­cinj i nad­le­žne dr­žav­ne isnti­tu­ci­je.
–Oni ko­ji su du­žni da bri­nu o Bo­ja­ni pot­pu­no su je za­ne­ma­ri­li. Sve zbog par­tij­skih in­te­re­sa i ma­te­ri­jal­nih pri­na­dle­žno­sti. Oni­ma ko­ji bi da po­mog­nu i da o ri­je­ci bri­nu to ne do­zvo­lja­va­ju. Za­to da­nas i ima­mo ova­kvu alar­mant­nu si­tu­a­ci­ju na te­re­nu, ka­že Ho­džić.
Pod­sje­ća da je još 2008. go­di­ne ra­đe­na stu­di­ja pod na­zi­vom „Re­gi­o­nal­ni park - Del­ta Bo­ja­ne“ i pot­pi­san me­mo­ran­dum iz­me­đu Op­šti­ne Ul­cinj, Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je, Mi­ni­star­stva eko­lo­gi­je i JPMD. Ra­di­li su je, osim na­ših, struč­nja­ci iz Nje­mač­ke i Ita­li­je ali, na ža­lost, još ni­je pri­hva­će­na iako je Vla­da ta­da da­la gran­ci­je. Ta­da je oci­je­nje­no da je del­ta Bo­ja­ne naj­i­za­zov­ni­ji, naj­vred­ni­ji i naj­bo­ga­ti­ji dio is­toč­nog Me­di­te­ra­na sa bi­o­di­ver­ztet­skog sta­no­vi­šta. Stu­di­ja je sa­dr­ža­la mje­re i pre­po­ru­ke kao da se to bo­gat­stvo sa­ču­va. Me­đu­tim, ne sa­mo što ni­je ni­šta ura­đe­no ne­go se sta­nje za de­vet go­di­na od ta­da dra­stič­no po­gor­ša­lo, za­klju­ču­je Ho­džić.
U lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi ju­če ni­smo uspje­li da do­bi­je­mo ko­men­tar no­vo­na­sta­le si­tu­a­ci­je na ri­je­ci Bo­ja­ni. Ne­zva­nič­no nam je re­če­no da se pred­u­zi­ma­ju mje­re, ka­ko bi se od­mah po­če­lo sa ukla­nja­njem pje­šča­nih na­sla­ga na ušću.
M.K.

URA: Nad­le­žni da hit­no re­a­gu­ju
Gra­đan­ski po­kret URA po­zi­va nad­le­žne in­sti­tu­ci­je, a pri­je sve­ga op­štin­ske slu­žbe, Agen­ci­ju za uprav­ljnje Mor­skim do­brom i Upra­vu za vo­de, da pod hit­no po­kre­nu ak­ci­ju otva­ra­nja pr­vog ušća ri­je­ke Bo­ja­ne, ko­je je sa­da prak­tič­no za­tvo­re­no. Še­fi­ca od­bor­nič­kog klu­ba po­kre­ta URA Ar­ja­na Kur­me­mo­vić pod­sje­ća da je u pret­hod­nih mje­sec da­na “sva­kog da­na, ušće bi­lo sve ma­nje i ma­nje, dok su nad­le­žni or­ga­ni za­tva­ra­li oči pred tim pro­ble­mom”.
-Či­nje­ni­ca da ri­je­ka Bo­ja­na sa­da ima sa­mo jed­no ušće je – skan­da­lo­zna. Zbog to­ga nad­le­žne slu­žbe mo­ra­ju in­ter­ve­ni­sa­ti od­mah, bez bi­lo ka­kvih iz­go­vo­ra, pre­ba­ci­va­nja nad­le­žno­sti i da­ljeg od­la­ga­nja, uka­za­la je Kur­me­mo­vić.
Pod­sje­ti­la je jav­nost da je “to­kom pret­hod­ne go­di­ne, Mor­sko do­bro iz Op­šti­ne Ul­cinj pri­ho­do­va­lo pre­ko mi­li­on eura, a da je zna­ča­jan dio pri­ho­do­van is­klju­či­vo od ri­je­ke Bo­ja­ne i pri­vre­me­nih obje­ka­ta i pla­ža, ko­je se na­la­ze u bli­zi­ni”.
-S ob­zi­rom na to da je po­lo­vi­na tog iz­no­sa pri­pa­la Op­šti­ni Ul­cinj, pro­sto je ne­vje­ro­vat­no da ni­ko od nad­le­žnih or­ga­na ne že­li da pla­ti smi­je­šnu su­mu nov­ca, ko­ja je po­treb­na da bi ba­ge­ri opet otvo­ri­li ušće, ka­za­la je Kur­me­mo­vić.