Mje­sna za­jed­ni­ca To­ma­še­vo jed­na je od naj­ra­spro­stra­nje­ni­jih na pod­ruč­ju op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje. Ka­da je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na iz­gra­đe­na pr­va di­o­ni­ca re­gi­o­nal­nog pu­ta Sli­je­pač Most-To­ma­še­vo mje­šta­ni ovog di­je­la Vra­ne­ške do­li­ne po­mi­sli­li su da im se sre­ća osmjeh­nu­la i da će okre­nu­ti no­vu, bo­lju stra­ni­cu ži­vo­ta. Da­nas ka­žu da se ni­je pu­no od­ma­klo na pla­nu po­bolj­ša­nja uslo­va ži­vo­ta, raz­vo­ju se­la i stva­ra­nju uslo­va za osta­nak mla­dih. Sa nji­ho­vim mi­šlje­njem sa­gla­san je i pred­sjed­nik mje­sne za­jed­ni­ce Ve­sko Go­gić ko­ji ka­že da iako je do­sta to­ga ura­đe­no, i da­lje ima do­sta pro­ble­ma ko­je, ka­ko ka­že, mo­ra­ju za­jed­nič­ki rje­ša­va­ti ka­ko bi po­bolj­ša­li kva­li­tet ži­vo­ta.
- Na­šoj MZ pri­pa­da­ju se­la Čo­kr­li­je, Mu­sli­ći, Vran­šti­ca, Drn­da­ri i Pa­pe, i još pu­no za­se­la­ka, ta­ko da ima pu­no to­ga što tre­ba ura­di­ti, a pri­je sve­ga una­pre­di­ti se­o­sku put­nu in­fra­struk­tu­ru. MZ je go­di­na­ma kod nad­le­žnih u lo­kal­noj upra­vi kan­di­do­va­la pi­ta­nje ure­đe­nje pu­te­va pre­ma okol­nim se­li­ma, ali je ma­lo to­ga je u po­sled­nje tri de­ce­ni­je ura­đe­no na tom pla­nu. Slo­vom i bro­jem as­fal­ti­ra­no je sve­ga oko dva ki­lo­me­tra pu­ta. Sa­da su nam svi se­o­ski pu­te­vi u ka­ta­stro­fal­nom sta­nju, sto­ga od nad­le­žnih u Op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje oče­ku­je­mo plo­do­tvor­ni­ju sa­rad­nju- ka­že Go­gić.
Pro­blem je, ka­ko do­da­je, pri­su­tan i no­vom re­gi­o­nal­nom put­nom prav­cu zbog, ka­ko na­vo­di, di­je­lom ne­struč­nog iz­vo­đe­nja ra­do­va, ali i mra­zo­vi­tom zi­mom.
-Na tra­si pu­ta svi na­pra­vlje­ni pro­pu­sti su ošte­će­ni ta­ko da je i as­falt na ko­lo­vo­zu u do­broj mje­ri ošte­ćen od ve­li­kih vo­da, a usled mra­za i sni­je­ga do­šlo je i do po­ja­ve ru­pa na as­falt­noj pod­lo­zi. Ka­da je cen­tar To­ma­še­va u pi­ta­nju naj­ve­ći pro­blem je ne­do­sta­tak tro­to­ar­ske stra­ze uz ovu re­gi­o­nal­nu sa­o­bra­ćaj­ni­cu što pred­sta­vlja do­dat­ni pro­blem za sve mje­šta­ne, a naj­vi­še za uče­ni­ke ov­da­šnje Osnov­ne ško­le ,,Kr­sto Ra­do­je­vić” ko­ja se na­la­zi uz sa­mu sa­o­bra­ćaj­ni­cu ta­ko da dje­ca iz ško­le di­rekt­no iz­la­ze na put.
Go­di­na­ma tra­ži­mo da se ovaj pro­blem ri­je­ši i iz­gra­di tro­to­ar­ska sta­za, ali su na­ši ape­li bez od­go­vo­ra. Ura­đen je pro­je­kat za tro­to­a­r­sku sta­zu, ali je on za­vr­šio na re­vi­zi­ji i ta­ko se sve od­la­že go­di­na­ma- is­ti­če Go­gić i do­da­je da tre­ba ura­di­ti na­por da se u To­ma­še­vu što hit­ni­je otvo­ri sto­ma­to­lo­ška am­bu­lan­ta.
- Za to već ima­mo pro­stor, s ob­zi­rom da je una­zad vi­še go­di­na bi­la već in­sta­li­ra­na neo­p­hod­na opre­ma, ali je iz na­ma ne­po­zna­tih raz­lo­ga po­vu­če­na u Dom zdra­vlja. Upu­ti­li smo za­htjev me­nadž­men­tu ove zdrav­stve­ne usta­no­ve da se mje­šta­ni­ma To­ma­še­va omo­gu­ći li­je­če­nje zu­ba u se­lu - ka­zu­je Go­gić, do­da­ju­ći da je i od Mon­te­far­ma za­tra­že­no da se u pro­sto­ri­ja­ma zdrav­stve­na am­bu­lan­ta gdje sva­kog da­na or­di­ni­ra po je­dan lje­kar, ofor­mi i mi­ni apo­te­ka ko­ja bi bi­la op­skr­blje­na naj­ne­op­hod­ni­jim li­je­ko­vi­ma. Go­gić ka­že da bi to bi­lo od ve­li­kog zna­ča­ja za sve mje­šta­ne Vra­ne­ške do­li­ne gdje eg­zi­sti­ra sko­ro če­ti­ri hi­lja­de sta­nov­ni­ka.
Pred­sjed­nik mje­sne za­jed­ni­ce apo­stro­fi­ra i nu­žnost ukla­nja­ja sta­rog objek­ta ne­ka­da­šnje Op­šti­ne, ko­ji sa­mo što se ni­je uru­šio. Ka­že da tre­ba ura­di­ti sve da JP ,,Vo­do­vod Bi­stri­ca” pre­u­zme ga­zdo­va­nje se­skim vo­do­vo­dom, ura­di­ti hlor­nu sta­ni­cu i po­pra­vi­ti kva­li­tet vo­de sa Vre­la Vu­ka­no­vi­ći.
Go­gić is­ti­če i neo­p­hod­nost ak­ti­vi­ra­nja po­sto­je­će stoč­ne pi­ja­ce ra­di bo­ljeg pla­sma­na tr­ži­šnih vi­ško­va i po­tre­bu da se ra­znim sub­ven­ci­ja­ma po­mog­ne mla­dim lju­di­ma da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i osta­nu na se­lu.
M.No­vo­vić


Po­mo­ći mla­di­ma za spas se­la

Mi­lan Madžgalj (63) pen­zi­o­ner: - Ne­kad je To­ma­še­vo bi­lo cen­tar svih de­ša­va­nja.Sa­da nam je naj­ve­ći pro­blem ova lo­ša put­na in­fra­struk­tu­ra. Ni­je do­volj­no bi­lo sa­mo iz­gra­di­ti ovu mo­der­nu dža­du, već se tre­ba po­za­ba­vi­ti ka­ko da se stig­ne do ovih okol­nih se­la. Da se na­si­pa­ju pu­te­vi, i to kad je vri­je­me, u je­sen a ne u pro­lje­će, kad su uvi­jek ne­ki iz­bo­ri. Uz to, mo­ra se i ovaj put od Klja­ji­ća mo­sta do ka­pe­le u Vran­šti­ci ko­nač­no ure­di­ti. Ali i onaj dio pu­ta do No­va­ko­vi­ća pe­ći­ne s ob­zi­rom da se na­ša lokalna upra­va za­la­že za va­lo­ri­za­ci­ju tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la.
Bo­ban Si­mo­vić (44) po­ljo­pri­vred­nik: - Ži­vim u Čo­kr­li­ja­ma i sa ro­di­te­lji­ma, su­pru­gom i dva si­na ba­vim se sto­čar­stvom. Imam de­vet gr­la sto­ke, od­no­sno kra­va i ju­ni­ca. Ono što do­bi­je­mo za is­po­ru­če­no mli­je­ko La­zi­na­ma či­tav je naš pri­hod. Sre­ćom, is­pla­ta je uvi­jek na vri­je­me ta­ko da bar na tom pla­nu ne­ma pro­ble­ma. Ipak, dr­ža­va bi tre­ba­la vi­še da po­mog­ne po­ljo­pri­vred­nim pro­iz­vo­đa­či­ma jer ni­je­smo svi u sta­nju da do­bi­je­mo kre­dit jer je neo­prav­da­no po­treb­na ve­li­ka pa­pi­ro­lo­gi­ja. Sto­ga bi tre­ba­li da nam olak­ša­ju uslo­ve za kre­di­ti­ra­nje. Sa dru­ge stra­ne ve­li­ki pro­blem je i ot­kup tr­ži­šnih vi­ško­va sto­ke, s ob­zi­rom na to da nas na­kup­ci bu­kval­no ucje­nju­ju. Na­rav­no, tre­ba da poč­ne sa ra­dom i stoč­na pi­ja­ca.
Bo­go­ljub Ču­ro­vić, pen­zi­o­ni­sa­ni pro­svjet­ni rad­nik i no­vi­nar: - Do­sta to­ga se ra­di ka­da je u pi­ta­nju MZ i njen agil­ni pred­sjed­nik ali tre­ba još do­sta to­ga una­pri­je­di­titi. Tre­ba pri­je sve­ga vi­še pa­žnje po­sve­ti­ti mla­di­ma, da osta­ju na se­lu i ov­dje for­mi­ra­ju po­ro­di­ce. To je je­di­ni na­čin da se is­ko­ri­je­ni du­bo­ko uko­ri­je­nje­na ,,bi­je­la ku­ga”. Mla­di­ma tre­ba da­ti olak­ši­ce, sti­mu­lan­se i sub­ven­ci­je ka­ko ne bi od­la­zi­li iz se­la.


Na­rod se vra­ća cr­kvi

Igu­man Ni­ko­laj Sta­ma­to­vić, na­sto­ji­telj ma­na­sti­ra Zla­teš, ka­že da ra­du­je što se na­rod, pri­je sve­ga mla­di na­ra­šta­ji, sve vi­še vra­ća­ju cr­kvi.
-Pu­no to­ga je u po­sled­nje vri­je­me ura­đe­no. Ure­đu­je­mo unu­tra­šnjost cr­kve, na­sta­vi­li smo sa iko­no­pi­sa­njem i ure­đe­nju iko­no­sta­sa. Iz­gra­di­li smo uz ko­nak i no­vi obje­kat za ko­tlar­ni­cu, za po­tre­be gri­ja­nja, i po­sta­vi­li be­ton­sku ogra­du oko­lo či­ta­vog kom­plek­sa. Pre­li­je­po je ovo se­lo i nje­go­va oko­li­na - ka­že igu­man Sta­ma­to­vić.