BI­JE­LO PO­LjE - Is­tra­ži­va­nje sprovde­no u okvi­ru pro­jek­ta „Ško­la no­vi­nar­stva za mla­de”, ko­ju je or­ga­ni­zo­va­la Aka­de­mi­ja dru­štve­nih na­u­ka u sa­rad­nji sa Lo­kal­nim jav­nim emi­te­rom Ra­di­jom Bi­je­lo Po­lje, po­ka­za­lo je da su no­vi me­di­ji, teh­no­lo­ške pod­lo­ge i si­ste­mi pro­mi­je­ni­li stil ži­vo­ta i na­čin ko­mu­ni­ci­ra­nja, a nji­hov uti­caj na mla­de sve je oči­gled­ni­ji. In­spek­tor­ka za ma­lo­ljet­nič­ku de­li­kven­ci­ju i vr­šnjač­ko na­si­lje pri Cen­tru bez­bjed­no­sti u Bi­je­lom Po­lju Sne­ža­na Ne­do­vić rej­kla je da to­me u pri­log go­vo­ri či­nje­ni­ca da je iz­u­zet­no ve­li­ki broj mla­dih ko­ji su za­vi­sni od dru­štve­nih mre­ža, svih vi­do­va i ob­li­ka. Ne­do­vi­će­va je do­da­la da je glav­ni pro­blem u to­me što mla­di ni­je­su svje­sni opa­sno­sti na­si­lja u tom vir­tu­el­nom svi­je­tu.
- Tač­no je da svi sa­dr­ža­ji ko­ji se ti­ču in­ter­ne­ta sa so­bom no­se i ne­ga­tiv­ne i po­zi­tiv­ne stra­ne. Pro­blem je u to­me što mla­di do­volj­no ne zna­ju i ne po­zna­ju, ko­ri­šće­nje blo­go­va i fo­ru­ma. Ono što ja če­sto sa­vje­tu­jem ro­di­te­lji­ma, iz svog pro­fe­si­o­nal­nog is­ku­stva, je­ste da otvo­re­no sa dje­com raz­go­va­ra­ju na te­mu in­ter­net sa­dr­ža­ja ko­je po­sje­ću­ju, in­ter­pre­ti­ra­ju, ko­ri­ste ili sa­mi ša­lju i pri­ma­ju, da po­ku­ša­ju da od svo­je dje­ce do­bi­ju i ši­fre za pri­stup tom sa­dr­ža­ju, ka­ko bi na vri­je­me mo­gli spri­je­či­ti ili pred­u­pri­je­di­ti mo­gu­ći saj­ber bu­ling- po­ja­sni­la je Ne­do­vi­će­va i do­da­la da Cen­tar za bez­bjed­nost u Bi­je­lom Po­lju vr­še pri­mar­nu i se­kun­dar­nu pre­ven­ci­ju, ka­da je ri­ječ o saj­ber bu­lin­gu.
- Odr­ža­va­mo niz pre­da­va­nja na te­mu in­ter­net na­si­lja. Do­sta ra­di­o­ni­ca je od­ra­đe­no, a u na­red­nom pe­ri­o­du pla­ni­ra­mo da ura­di­mo još ta­kvih, ne­za­vi­sno da li je ri­ječ o osnov­noj ili sred­njoj ško­li, da bi uka­za­li dje­ci na ne­ga­tiv­no­sti saj­ber bu­lin­ga. A u tre­nut­ku ka­da se de­si saj­ber bu­ling, od­no­sno ka­da je di­je­te po­vri­je­đe­no bi­lo ko­jim vi­dom in­ter­net na­si­lja, on­da već re­a­gu­je­mo ne­kim dru­gim mje­ra­ma, u po­li­ci­ji to obič­no za­vr­ša­va­mo raz­go­vo­rom i uka­zi­va­njem na ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce – re­kla je Ne­do­vi­će­va i upu­ti­la mol­bu svim mla­di­ma da bu­du opre­zni­ji pri upo­tre­bi no­vih me­di­ja i dru­štve­nih mre­ža i da sve ono što se in­ter­pre­ti­ra sa ano­nim­no­šću jed­no­stav­no da iz­bje­ga­va­ju.
- So­cio-psi­ho­lo­ški auti­zam, emo­tiv­na iz­op­šte­nost i po­vr­šnost u me­đu­ljud­skim od­no­si­ma, naj­če­šće su im­pli­ka­ci­je ko­mu­ni­ci­ra­nja po­sred­stvom sa­vre­me­nih me­di­ja - ob­ja­snio je so­ci­o­log Ra­di­vo­je Bo­ga­vac.
On je is­ta­kao da je uti­caj sa­vre­me­nih me­di­ja na mla­de iz­u­zet­no kom­plek­san i mul­ti­di­sci­pli­na­ran, a go­ve­re­ći o ne­ga­tiv­nim po­sle­di­ca­ma upo­tre­be no­vih me­di­ja, Bo­ga­vac is­ti­če da su če­sta i obo­lje­nja.
-Ne­do­sta­tak fi­zič­ke ak­tiv­no­sti, osla­bljen vid, go­ja­znost i de­for­mi­te­ti kič­me, če­ste su po­ja­ve, ko­je se ja­vlja­ju kod mla­dih lju­di ko­ji ve­ći dio vre­me­na pro­ve­du ko­ri­ste­ći te dru­štve­ne, so­ci­jal­ne i sa­vre­me­ne mre­že- pod­vu­kao je Bo­ga­vac.
Pro­fe­sor in­for­ma­ti­ke u Gi­man­zi­ji „Mi­lo­je Do­bra­ši­no­vić” Ni­ko­la Pa­je­vić, is­ti­če da me­di­ji ima­ju ve­li­ki uta­i­caj na mla­de, kao i da oni sve če­šće pred­sta­vlja­ju ži­vot­ni stil po­je­din­ca.
-Mla­di sva­ko­dnev­no ko­ri­ste dru­štve­ne mre­že, stal­no sti­žu za­htje­vi i po­pu­lar­ni laj­ko­vi. Na­ža­lost in­ter­net se sve ma­nje ko­ri­sti za sti­ca­je no­vih zna­nja i raz­voj obra­zo­va­nja, a to je sva­ka­ko naj­ve­ća pred­nsot, jer ima­mo pri­stup broj­nim in­for­ma­ci­ja­ma, do ko­jih je ra­ni­je bi­lo te­ško do­ći- sma­tra Pa­je­vić.
A pe­da­gog OŠ „Ri­sto Rat­ko­vić” Aze­mi­na Fe­tić sma­tra da su no­vi me­di­ji omo­gu­ći­li br­ži na­čin ko­mu­ni­ci­ra­nja, ali su do­ve­li i do sma­nje­nja in­ter­per­so­nal­ne ko­mu­ni­ka­ci­je što je no­vi pro­blem.
M.N.


Naj­ve­ći pro­blem ka­ko do­ći do pra­vih in­for­ma­ci­ja

Pe­da­gog Gi­man­zi­je „Mi­lo­je Do­bra­ši­no­vić” Aj­se­la Madž­galj sma­tra da mla­di ima­ju teh­nič­ke vje­šti­ne po­treb­ne za ko­ri­šte­nje me­di­ja, po­seb­no in­ter­ne­ta, ali ne­do­sta­je im svi­jest o dru­štve­nim pro­ble­mi­ma i ak­ti­vi­zmu, kao i raz­vi­je­na spo­sob­nost kri­tič­kog raz­mi­šlja­nja.
- Na in­ter­ne­tu je to­li­ko mno­go bes­plat­nih in­for­ma­ci­ja da je naj­ve­ći pro­blem ka­ko do­ći do pra­vih. Dje­ci ko­ja već ži­ve u di­gi­tal­nom do­bu, ra­ču­nar i in­ter­net su pri­rod­ni ala­ti za za­ba­vu i uče­nje. Je­dan od naj­va­žni­jih za­da­ta­ka ko­ji se po­sta­vlja pred nas od­ra­sle,sva­ka­ko je ka­ko im po­mo­ći da uz za­ba­vu i igru što vi­še to­ga na­u­če i pri­pre­me se za svi­jet u ko­me će gra­di­ti svo­je po­ro­di­ce i ka­ri­je­re, a u ko­ji­ma će zna­nje bi­ti naj­va­žni­ji ka­pi­tal - ka­za­la je Madž­galj.