Iz Sa­vje­ta mje­sne za­jed­ni­ce Ka­lu­dra ju­če su od Vla­de Cr­ne Go­re za­tra­ži­li da pod hit­no na­lo­ži nad­le­žnim or­ga­ni­ma i kon­ce­si­o­na­ri­ma da iz­vr­še sa­na­ci­ju ošte­će­ne se­o­ske in­fra­struk­tu­re. Ka­lu­dra je se­lo uda­lje­no od Be­ra­na oko 12 ki­lo­me­ta­ra i bi­lo je pre­po­zna­tlji­vo po uzor­nim sto­ča­ri­ma ko­ji su u svo­jim to­ro­vi­ma dr­ža­li na sto­ti­ne gr­la krup­ne i sit­ne sto­ke. U po­sled­njih dvi­je de­ce­ni­je stoč­ni fond se na­glo sma­nji­vao, jer su sto­čar­stvom, zbog ne­do­stat­ka od­go­va­ra­ju­ćih uslo­va, na­sta­vi­li da se ba­ve sa­mo naj­u­por­ni­ji. Iz Sa­vje­ta MZ is­ti­ču da su lo­še sa­o­bra­ćaj­ni­ce ko­je vo­de do nji­ho­vih pla­ni­na­skih ka­tu­na u ve­li­koj mje­ri uti­ca­le na to da do­đe do sla­blje­nja ja­kih ga­zdin­sta­va. Ka­žu da su još pri­je dvi­je go­di­ne za­tra­ži­li da se pod hit­no pri­stu­pi sa­na­ci­ji pu­ta ko­ji od Be­ra­na vo­di ka pla­nin­skom ma­si­vu Cmi­lje­vi­ce, ali da nji­ho­vom za­htje­vu ni­je udo­vo­lje­no. Is­ti­ču da je ta sa­o­bra­ćaj­ni­ca, zbog pro­la­ska te­ških ka­mi­o­na ko­ji eks­plo­a­ti­šu drv­nu ma­su, u pot­pu­no­sti ošte­će­na i da je po­sta­la ne­pro­hod­na.
- Te­ret­ni ka­mi­o­ni na­to­va­re­ni bal­va­ni­ma su pot­pu­no uni­šti­li se­o­ske pu­te­ve, kao i one ko­ji su vo­di­li do na­ših ka­tu­na. Za­to smo tra­ži­li da kon­ce­si­o­na­ri po­pra­ve taj put, ona­ko ka­ko je to pre­ci­zi­ra­no kon­ce­si­o­nim ugo­vo­ri­ma ko­je su sklo­pi­li sa dr­ža­vom, ali na na­še za­htje­ve ni­ko ni­je okre­nuo gla­vu. Tra­ži­li smo od biv­šeg mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Pe­tar Iva­no­vić da do­đe u Be­ra­ne ka­ko bu mu u di­rekt­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji pre­do­či­li pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­mo du­gi niz go­di­na, ali se on na­šem po­zi­vu ni­je oda­zvao. Na­ši sto­ča­ri su pri­nu­đe­ni da ras­pro­da­ju sto­ku i na­pu­ste ka­tu­ne, jer do njih ne mo­gu da do­đu. Za­to po­no­vo po­zi­va­mo od­go­vor­ne u Vla­di Cr­ne Go­re, a pri­je sve­ga mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de Mi­lu­ti­na Si­mo­vi­ća, da iz­da­ju hit­ne i oba­ve­zu­je­će na­lo­ge nad­le­žnim or­ga­ni­ma i kon­ce­si­o­na­ri­ma da po­pra­ve ošte­će­ne pu­te­ve i omo­gu­će nam da ži­vi­mo i ra­di­mo – na­vo­di pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Ka­lu­dra Ra­do­van An­đić.
Mje­šta­ni na­vo­de da nad­le­žni tre­ba da zna­ju da kroz nji­ho­vo se­lo i pla­ni­ne cir­ku­li­še ve­li­ki broj tu­ri­sta, i onih ko­ji to­kom lje­ta u di­je­lu Cmi­lje­vi­ce sa­ku­plja­ju šum­ske plo­do­ve.
- Ovi pre­div­ni pred­je­li su bo­gom da­ni za uži­va­nje. Tu je pra­vi raj za od­mor i re­kre­a­ci­ju. Za­to ih to­kom go­di­ne po­sje­ti i ve­li­ki broj tu­ri­sta. Tu do­la­ze i lju­di ko­ji be­ru bo­rov­ni­ce, pe­čur­ke i osta­le šum­ske plo­do­ve jer se ra­di o do­sta uno­snom po­slu. Sve to uka­zu­je da se ovom pod­ruč­ju mo­ra po­sve­ći­va­ti ve­ća pa­žnja i da su do­bri pu­te­vi osnov sve­u­kup­nog na­pret­ka. Ne smi­je se do­zvo­li­ti da sa­mo pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri do­bi­ja­ju kon­ce­si­je. Ta­kvim ma­ni­pu­la­ci­ja­ma se mo­ra sta­ti na kraj, jer šu­me tre­ba da bu­du u funk­ci­ji raz­vo­ja či­ta­ve za­jed­ni­ce, a ne sa­mo po­je­di­na­ca – is­ti­če Mi­lić Ra­le­vić, do­da­ju­ći da je do­volj­no po­gle­da­ti u ka­kvom se sta­nju na­la­zi most u cen­tru se­la i shva­ti­ti da vi­še ne­ma vre­me­na za če­ka­nje.
Slič­nog mi­šlje­nja je i Ra­do­slav Ra­le­vić ko­ji tvr­di da u ka­lu­dar­skim šu­ma­ma vla­da pra­va anar­hi­ja i da nad­le­žne slu­žbe ne pred­u­zi­ma­ju ni­ka­kve mje­re da sta­nje do­ve­du u red.
- Ko god do­đe na­i­ći će na de­va­sti­ra­ne pu­te­ve. Vi­dje­će ka­ko te­ški ka­mi­o­ni na­to­va­re­ni bal­va­ni­ma, re­me­te pri­rod­nu rav­no­te­žu i uni­šta­va­ju put­nu in­fra­struk­tu­ru, a da nad­le­žne slu­žbe ne po­ku­ša­va­ju da su­zbi­ju ta­kve po­ja­ve. Pri­nu­đe­ni smo da gle­da­mo ka­ko na na­šoj dje­do­vi­ni go­spo­da­ri šum­ska ma­fi­ja ko­ja ne okre­će gla­vu na lo­kal­no sta­nov­ni­štvo. Na­da­mo se da će Si­mo­vić i osta­la go­spo­da iz Vla­de ko­nač­no usli­ši­ti na­še po­zi­ve i da će shva­ti­ti da se do­sa­da­šnja prak­sa po pi­ta­nju ga­zdo­va­nja šu­ma­ma i od­ža­va­nja pu­te­va mo­ra mi­je­nja­ti, ako svi iskre­no že­li­mo da da­mo do­pri­nos raz­vo­ju se­la i po­ljo­pri­vre­de – za­klju­ču­je Ra­le­vić.
D.J.


Tra­že vo­du i stru­ju

Mje­šta­ni Ka­lu­dre su is­ta­kli da je, uz po­prav­ku pu­te­va, neo­p­hod­no ri­je­ši­ti i pi­ta­nja ured­nog vo­do­snad­bi­je­va­nja i elek­tri­fi­ka­ci­je ka­tu­na.
- Dr­ža­va bi mo­ra­la da opre­dje­lju­je zna­čaj­ni­ja sred­stva za el­ktri­fi­ka­ci­ju ka­tu­na. Sma­tra­mo da bi lju­di­ma sa ovog pod­ruč­ja tre­ba­lo pri­bli­ži­ti pro­jek­te ko­ji se ti­ču is­ko­ri­šća­va­nja so­lar­ne ener­gi­je po­mo­ću ko­je bi se u sva­koj ko­li­bi na na­šim ka­tu­ni­ma mo­gla uve­sti stru­ja. Ta­ko­đe, nad­le­žne in­sti­tu­ci­je bi tre­ba­lo da po­dr­že iz­grad­nju si­ste­ma za ured­no vo­do­snad­bi­je­va­nje, na na­čin što bi se, na­kon kap­ti­ra­nja, vo­da pla­stič­nim ci­je­vi­ma sa po­je­di­nih iz­vo­ra do­ve­la do ka­tu­na. Kad bi se sva ta pi­ta­nja ri­je­ši­la na od­go­va­ra­ju­ći na­čin si­gu­ra­ni sa­mo da bi se utro­stru­čio broj onih ko­ji bi to­kom lje­ta bo­ra­vi­li sa sto­kom u di­je­lu pla­ni­ne Cmi­lje­vi­ce i Ka­lu­dar­skih ka­pa – is­ta­kli su mje­šta­ni.