Od­lu­ka o o kre­dit­nom za­du­že­nju Op­šti­ne Ul­cinj kod nje­mač­ke KFV ban­ke za pro­je­kat vo­do­snab­dje­va­nja i od­vo­đe­nja ot­pad­nih vo­da, u iz­no­su od 20 mi­li­o­na eura, o ko­joj je lo­kal­ni par­la­ment po­čeo ra­sra­vu u sri­je­du, pred­sta­vlja ozbi­ljan iza­zov ka­ko za vla­da­ju­ću ko­a­li­ci­ju ta­ko i za opo­zi­ci­o­ne par­ti­je. Pri­je sve­ga zbog sum­nje da li će Op­šti­na bi­ti u sta­nju da do 2030. go­di­ne vra­ti kre­dit pla­ća­ju­ći od 2021. go­di­ne po­lu­go­di­šnje ra­te od po mi­li­on eura sa­mo na ime glav­ni­ce i ne ra­ču­na­ju­ći ka­ma­tu od 1, 8 od­sto kao i osta­le tro­ško­ve kre­di­ta.
Po­tre­ba za in­ve­sti­ci­ja­ma i kre­dit­nom li­ni­jom ko­ju Vla­da pre­ko Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja obez­bje­đu­je od nje­mač­ke ban­ke je ne­spor­na, i sa tom či­nje­ni­com sa­gla­sni su i u po­zi­ci­ji i opo­zi­ci­ji. Ono oko če­ga se od­bor­ni­ci dvo­u­me je ka­ko će Op­šti­na, ko­ja je već go­di­na­ma u ozbilj­noj fi­na­nsij­skoj kri­zi, iza­ći na kraj sa pla­ća­njem oba­ve­za ka­ko po osno­vu tog ta­ko i po osno­vu kre­di­ta od pet mi­li­o­na za ko­ji već do­ni­je­ta od­lu­ka u Skup­šti­ni. Za­to je iz­ja­šnja­va­nje o toj od­lu­ci, na van­red­noj sjed­ni­ci ko­ja je po­če­la u sri­je­du, i od­lo­že­no za na­red­nu ne­dje­lju.
Pod­sje­ti­mo od­bor­ni­ci Skup­šti­ne op­šti­ne Ul­cinj usvo­ji­li su već Od­lu­ku o kre­dit­nom za­du­že­nju Op­šti­ne kod Evrop­ske In­ve­sti­ci­o­ne Ban­ke za kre­di­ti­ra­nje (EIB) pro­jek­ta iz­grad­nje ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že. Tom od­lu­kom, ko­ju je po­dr­ža­la ve­ći­na vla­da­ju­će ko­alicije i ve­ći dio opo­zi­ci­je, pla­ni­ra­no je da se Op­šti­na za­du­ži pet mi­li­o­na eura sa grejs pe­ri­o­dom od če­ti­ri go­di­ne, na 42 ra­te, a po ka­ma­ti ko­ja će za­vi­sno od uslo­va na dan pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra sa EIB i iz­no­si­ti od 0,7 do 3, 5 od­sto. Ga­rant vra­ća­nja kre­di­ta da­la je Vla­da. Ta sred­stva, ka­ko je re­če­no, bi­će utro­še­na na iz­grad­nju ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že za na­se­lja Bra­ti­ca, To­to­ši, Bi­je­la Go­ra i Ko­dre, a po­če­tak ra­do­va oče­ku­je se usko­ro jer su sve ak­tiv­no­sti, po­čev od pro­jekt­ne pa do ten­der­ske do­ku­men­ta­ci­je za­vr­še­ne.
U DPS- u sma­tra­ju da re­a­li­za­ci­ju kre­dit­nih za­du­že­nja u ci­lju in­ve­sti­ci­o­nih ak­tiv­no­sti u iz­grad­nju vo­do­vod­ne i ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že tre­ba po­dr­ža­ti. Me­đu­tim, ono što tu par­ti­ju u kon­kret­nom slu­ča­ju za­bri­nja­va je ne­do­sta­tak struč­ne ana­li­ze, pla­no­va i pro­jek­ci­ja ka­ko vra­ća­ti kre­dit i ko­li­ki će bi­ti bu­džet­ski pri­ho­di u na­red­nom pe­ri­o­du.
- Od to­ga ni­šta ne­ma­mo. Za­što jed­ne ta­kve op­se­žne in­for­ma­ci­je ne­ma, pa da se on­da bez di­le­me iz­ja­sni­mo. Ka­da smo do­bi­li ma­te­ri­jal za sjed­ni­cu mi poj­ma ni­smo ima­li u ko­joj su fa­zi ove ak­tiv­no­sti. To do­volj­no go­vo­ri sa ka­kvom ozbilj­no­šću vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja pri­la­zi ovom pi­ta­nju. Na­ža­lost, naj­ve­ći pro­blem i ri­zik za re­a­li­za­ci­ju pro­je­ka­ta je ova iz­vr­šna vlast. To je po­ka­za­la na­či­nom ka­ko se pre­ma ovo­me od­no­si i ka­ko je do sa­da ra­di­la - ka­že od­bor­nik DPS- a Bo­ri­sav Ba­šo­vić.
Za od­bor­ni­ka i li­de­ra DUA Meh­me­ta Zen­ke ključ­ni pro­blem je ne­spo­sob­nost ak­tu­el­ne lo­kal­ne vla­sti da re­a­li­zu­je i mno­go ma­nje pro­jek­te.
- Oni su na­vi­kli da im­pro­vi­zu­ju i ra­de šta ho­će i sa­da tre­ba da im se po­vje­re to­li­ka sred­stva ko­ja tre­ba da se vra­ća­ju na­red­nih 15 go­di­na. Ni­su u sta­nju da re­dov­no po­di­je­le pla­te već uzi­ma­ju kre­dit. Ka­ko su se do sa­da uzi­ma­li kre­di­ti ču­di me da se ni­smo za­du­ži­li još 20 mi­li­o­na. DUA že­li do­bro ovom gra­du i gra­đa­ni­ma i na­ma je va­žno da se ako do­ne­se­mo od­lu­ku ta sred­stva na­mjen­ski po­tro­še ka­ko bi ima­li po­zi­ti­van efe­kat- ka­že Zen­ka.
Od­bor­nik SNP-a An­dri­ja Ćet­ko­vić sma­tra da je Ul­ci­nju neo­p­hod­ne in­ve­sti­ci­je u in­fra­struk­tu­ru ali da se ja­sno mo­ra pre­ci­zirati ka­ko će se ot­pla­ći­va­ti oba­ve­ze po osno­vu kre­dit­nih za­du­že­nja i iz ko­jih iz­vo­ra.
- Pri­pre­me za ova­ko va­žnu od­lu­ku mo­ra­le su bi­ti znat­no du­že i kva­li­te­ni­je jer ima do­sta ne­ja­sno­ća. Uko­li­ko za ovo gla­sa­mo kred­iti­no za­du­že­nje Op­šti­ne od 2021. bi­će ukup­no oko 3, 5 mi­li­o­na go­di­šnje. Ako zna­mo da je pro­te­klih go­di­na bu­džet bio na ni­vou ne­što pre­ko pet mi­li­o­na a ni­smo uvje­re­ni da će se po­ve­ća­ti, on­da je to od­lu­ka ko­ju će­mo mo­ra­ti da do­bro iz­mje­ri­mo pri­je ne­go je usvo­ji­mo.Ve­li­ka je od­go­vor­nost po­seb­no na ovoj vla­sti za ko­ju do­bro zna­mo ka­ko ra­di i ka­ko je do­sad ra­di­la. To je zna­čaj­no op­te­re­će­nje za na­red­ne ge­ne­ra­ci­je bez nji­ho­ve kri­vi­ce. Sa ovo­li­ko ma­lo in­for­ma­ci­ja sva­ka­ko ne­će­mo žu­ri­ti i sr­lja­ti. Sa­če­kać­mo da ču­je­mo od­go­vo­re na još ne­ka pi­ta­nja i na osno­vu to­ga na­dam se iz­ja­sni­ti - ka­že Ćet­ko­vić.
Od­bor­nik SDP-a Sken­der Ele­za­gić sma­tra da u po­sled­njih 15 go­di­na ni­je bi­lo zna­čaj­ni­ih od­lu­ka pred od­bor­ni­ci­ma.
- Da je bi­lo sre­će o ovo­me smo tre­ba­li ras­pra­vlja­ti pri­je de­se­tak go­di­na ka­da je po­čeo pro­je­kat vo­do­snad­bi­je­va­nja na cr­no­gor­skom pri­mor­ju. Sre­ćan sam što či­ni­mo pr­vi ko­rak u rje­ša­va­nju pro­ble­ma vo­do­snad­bi­je­va­nja i od­vo­đe­nja ot­pad­nih vo­da ali mo­ra­mo bi­ti mak­si­mal­no opre­zni ka­ko bi iz­bje­gli even­tu­al­no ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce po Op­šti­nu. Od ban­ke je odo­bre­no oko po­la mi­li­o­na za na­bav­ku vo­do­mje­ra i ova vlast već dvi­je go­di­ne ni­je u sta­nju da to re­a­li­zu­je. Ko­li­ko će tek tre­ba­ti da se do­đe u fa­zu ka­da se mo­gu po­vla­či­ti sred­stva ka­da vi­di­mo da je mo­gu­će da se ona mo­gu pre­u­smje­ri­ti ako se ne is­ko­ri­ste. To je ono što za­bri­nja­va - ka­že Ele­za­gić.
Uko­li­ko se od­lu­če za kre­dit KFV ban­ke oko po­la mi­li­o­na Op­šti­na će do­bi­ti oko po­la mi­li­o­na eura kao grant za na­bav­ku opre­me i re­pro­ma­te­ri­ja­la, dok će oko mi­li­on ipo eura bi­ti po­tro­še­no za iz­ra­du pro­jekt­ne do­ku­me­ta­ci­je ko­ju će ra­di­ti ino­stra­na kom­pa­ni­ja. Op­šti­na sva sred­stva ne bi do­bi­la u cje­li­ni već bi se no­vac upla­ći­vao o osno­vu is­po­ta­vlje­nog ra­ču­na iza­bra­nog iz­vo­đa­ča ra­do­va. Uko­li­ko u na­red­nih pet go­di­na ne utro­ši sred­stva ima oba­ve­zu da ih pre­u­smje­ri na dru­gu op­šti­nu a pla­ti­će i pro­vi­zi­ju jer ih ni­je is­ko­ri­sti­la. Im­ple­me­ta­ci­ja pro­jek­ta po­vje­ri­će se Vo­da­ko­mu ko­ji će even­tu­al­no ko­or­di­ni­ra­ti pro­jekt­ne ak­tiv­no­sti.
M.K.


Na­kna­da za ri­zik 100.000 eura

Uko­li­ko do­ne­se od­lu­ku o kre­dit­nom za­du­že­nju Op­šti­na će na ime sred­sta­va obez­bje­đe­nja mo­ra­ti da pre­da 20 pot­pi­sa­nih i pe­ča­ti­ra­nih mje­nič­nih ovla­šće­nja i blan­ko mje­ni­ca. Uko­li­ko Op­šti­na ne bu­de re­dov­no iz­mi­ri­va­la oba­ve­ze po osno­vu kre­di­ta, Mi­ni­star­tvo će ak­ti­vi­ra­ti sred­sta obez­bje­đe­nja i pla­ti­će tro­ško­ve kr­še­nja ugo­vo­ra i po­du­go­vo­ra. Ta­ko­đe u slu­ča­ju uzi­ma­nja kre­di­ta lo­kalna upra­va mo­ra­će da od­mah upla­ti na­kna­du za ri­zik od 100.000 eura.


Naj­po­volj­ni­ji kre­dit na tr­ži­štu

Dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja Da­li­bor­ka Pe­jo­vić po­ru­či­la je od­bor­ni­ci­ma lo­kal­nog par­la­men­ta, da je kre­dit­ni ugo­vor ko­ji Vla­da ima sa KFV ban­kom je­dan od na­povoljnijih na ko­ji se nu­di na tr­ži­štu sred­sta­va.
- Fik­sna ka­ma­ta sto­pa je 1, 8 od­sto i ni­je se mi­je­nja­la bu­kval­no od da­na ka­da je aran­žman po­čet i osta­la je do sa­da ne­pro­mije­nje­na. U mi­ni­star­stvi­ma, fi­nan­si­ja odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma sa­gla­sni smo da ovaj spo­ra­zum tre­ba po­dr­ža­ti. Nje­mač­ka ban­ka in­si­sti­ra na for­mal­nim iz­ja­šnje­nji­ma i sa­gla­sno­sti­ma lo­kal­nih skup­šti­na, ka­ko bi sop­stve­nu vla­du oba­vi­je­sti­li o na­pret­ku do­sa­da­šnjih aran­ža­ma­na i obez­bi­je­di­li do­dat­nu po­dr­šku ko­ju je pre­mi­jer do­go­vo­rio sa naj­vi­šim pred­stav­ni­ci­ma nje­mač­ke vla­de u Ber­li­nu - ka­za­la je Pe­jo­vi­će­va.


Cun­gu: For­mi­ra­ti nad­zor­nu ko­mi­si­ju

Sum­nju da će kre­dit bi­ti te­ško vra­ća­ti iz­ra­zio je i biv­ši pred­jed­nik op­šti­ne i od­bor­nik čla­ni­ce vla­da­ju­će ko­a­li­cie For­ce Na­zif Cun­gu. On sma­tra da je to ve­li­ki iza­zov ali da se ozbilj­nim ra­dom i za­la­ga­njem sve mo­že za­vr­ši­ti jer Ul­cinj ima ve­li­ki raz­voj­ni po­ten­ci­jal. Cun­gu je pred­lo­žio da se u u ci­lju kon­tro­le sred­sta­va for­mi­ra nad­zor­na ko­mi­si­ja na či­jem če­lu bi bio ne­ko iz opo­zi­ci­je.
- Da bi smo bi­li si­gur­ni to ne­ka bu­du struč­ni ka­dro­vi. Ovu pr­iliku ne smi­je­mo is­pu­ti­ti je su ovo isto­rij­ske od­lu­ke za ovu op­šti­nu i ne­ma ve­ćih in­ve­sti­ci­ja. Ne­će u Ul­cinj ni­ko da ulo­ži ni je­dan euro, uko­li­ko ne­ma vo­do­vo­da i ka­na­li­za­ci­o­nog si­ste­ma - re­kao je on.
Cun­gu je pod­sje­tio da je kom­pa­ni­ja Da­hlem ura­di­la stu­di­ju iz­vo­dlji­vo­sti za pro­je­kat kom­plet­ne iz­grad­nje i sa­na­ci­je vo­do­vod­nog i ka­na­li­za­ci­o­nog si­ste­ma, za ko­ji je po­treb­no oko 126 mi­li­o­na eura.
- Ovo je pr­va fa­za pr­vog di­je­la od 40 mi­li­o­na. Dru­ga sred­stva mo­ra­mo obez­bi­je­di­ti uz po­moć dr­ža­ve i kre­dit­nih li­ni­ja Mi mo­ra­mo na­sta­vi­ti sa do­no­še­njem plan­ske do­ku­men­ta­ci­je , na­pla­te ko­mu­na­li­ja i na taj na­čin po­mo­ći da se za­tvo­ri ukup­na kon­struk­ci­ja pro­jek­ta . Bez to­ga nam ne­ma raz­vo­ja i na­pret­ka - tvr­di Cun­gu.