Evropski komesar za pregovore o pridruživanju
Oliver Varhelji rekao je da je vladavina prava jedna od osnovnih vrijednosti EU i presudni element procesa pristupanja, koji određuje ukupan tempo pregovora Crne Gore o pristupanju Evropskoj uniji. U odgovoru na pitanje poslanika Evropskog parlamenta
Dominika Bildea o malteškim investicijama u Crnoj Gori i optužbama da je u tim poslovima bilo korupcije, Varhelji je naglasio da je borba protiv korupcije u Crnoj Gori ključni cilj procesa pridruživanja.
– Očekuje se da će Crna Gora uspostaviti evidenciju efikasnih i konkretnih istraga, krivičnih gonjenja i osuda u slučajevima korupcije i organizovanog kriminala. Evropska komisija pažljivo prati napredak Crne Gore u ovim oblastima, uključujući i kroz poslednji paket izvještaja o proširenju EU, koji je Evropska komisija (EK) usvojila 6. oktobra 2020. godine, i očekuje da će svi navodi o korupciji dobiti vjerodostojne, nezavisne i efikasne institucionalne odgovore – rekao je Varhelji.
Osvrćući se na aferu „Možura“, koja je u centru pažnje malteških investicija u Crnoj Gori, on je naglasio da nije bilo finansiranja iz Evropske unije u kontekstu projekta vjetroelektrane Možura.
– Međutim, važno je naglasiti da se finansiranjem projekata EU upravlja u Crnoj Gori, kao i drugdje, u skladu sa nizom strogih procedura upravljanja i kontrole. To uključuje tehničke i finansijske verifikacije, provjere na licu mjesta i inspekcije koje može da izvrši Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF) – naveo je Varhelji.
Što se tiče Malte, kako je objasnio, Evropska komisija je osudila atentat na novinarku
Dafne Karuana Galiciju (koja je istraživala korupciju u Crnoj Gori) i pomno prati najnovija dešavanja u istrazi njenog ubistva.
– Evropska komisija priznaje činjenicu da Malta blisko sarađuje sa Venecijanskom komisijom na praćenju preporuka u vezi sa vladavinom zakona, uključujući nezavisnost pravosuđa i borbu protiv korupcije. Komisija pozdravlja reforme koje je usvojila Malta u ovoj oblasti. Prvi godišnji izvještaj o vladavini zakona, koji je Evropska komisija usvojila na jesen 2020. godine, a koji je obuhvatio značajne događaje u pogledu pravosudne nezavisnosti i borbe protiv korupcije u državama članicama EU, uključujući Maltu, djelovaće kao preventivno sredstvo, produbljujući dijalog i zajedničku svijest o pitanjima vladavine prava – istakao je Varhelji.
M.V.
Gdje su otišle evropske pare U pitanju za eropskog komesara, Dominik Bilde je podsjetio da su agencija Rojters i list „Tajms of Malta“ objavili istraživanje u kojem se navodi da je kompanija „17 blek“, koja je u vlasništvu
Jirgena Feneča, malteškog preduzetnika koji je uhapšen zbog uključenosti u ubistvo novinarke, povezana sa kompanijama koje su kupile crnogorsku vjetroelektranu Možura.
– Evropska unija je Crnoj Gori osigurala 269,2 miliona eura (za period od 2014. do 2020.godine), od čega 12,5 odsto za životnu sredinu i energetski sektor. Da li Evropska komisija namjerava da istraži pomenuta pitanja o ovim ulaganjima? Takođe, da li Evropska komisija namjerava da od Malte traži objašnjenja – interesuje Bildea.
Iako su crnogorske institucije najavile da će detaljno ispitati šta se dešavalo sa investicijama sa Malte i je li tu bilo krivičnih djela, zaasad se na tom planu ništa ozbiljnije ne dešava.
)){kind=small}
