De­mo­krat­ski front je po­zi­vao i po­zi­va­će istin­sku opo­zi­ci­ju da za­jed­no iz­ne­se­mo bar­jak slo­bo­de na vrh Cr­ne Go­re, po­ru­čio je član pred­sjed­ni­štva tog po­li­tič­kog sa­ve­za Bran­ko Ra­du­lo­vić u in­ter­vjuu za „Dan“. Opo­zi­ci­ju po­zi­va da ne uče­stvu­je u far­si ve­za­noj za sjed­ni­cu po­sve­će­nu pi­ta­nju po­vje­re­nja Vla­di, već da im se pri­dru­ži na pro­te­stu.
●De­mo­krat­ski front je na­ja­vio na­sta­vak pro­te­sta, oče­ku­je­te li da vam se pri­dru­že i osta­le ko­le­ge?
– Na­sta­vlja­mo 24. ja­nu­a­ra ve­li­kom na­rod­nom skup­šti­nom. De­mo­krat­ski, ne­na­sil­ni, ma­sov­ni, gra­đan­ski pro­te­sti De­mo­krat­skog fron­ta će bi­ti i da­lje naš naj­zna­čaj­ni­ji na­čin po­li­tič­kog dje­lo­va­nja sa mno­gim na­šim ini­ci­ja­ti­va­ma, ka­ko bi­smo do­ve­li do to­ga da oni uisti­nu re­zul­ti­ra­ju pre­la­znom vla­dom i odr­ža­va­njem pr­vih slo­bod­nih iz­bo­ra. Do sa­da smo uči­ni­li ču­do, pro­šli gol­go­tu, pro­bu­di­li ener­gi­ju, vra­ti­li gra­đa­ni­ma na­du u slo­bo­du, pod­sta­kli nji­ho­vu hra­brost da se bo­re za nju. Po­tvr­di­li smo is­prav­nost na­še po­li­ti­ke, od­luč­ni da i da­lje još sna­žni­je dje­lu­je­mo na svom isto­rij­skom pu­tu. Po­zi­va­li smo i po­zi­va­će­mo pra­vu opo­zi­ci­ju da za­jed­no iz­ne­se­mo bar­jak slo­bo­de na vrh Cr­ne Go­re. Od­go­vor­nost je na nji­ma.
●Sma­tra­te li da su pred­sto­je­ći par­la­men­tar­ni iz­bo­ri od isto­rij­ske va­žno­sti za bu­duć­nost Cr­ne Go­re?
– To mi je osnov­ni po­stu­lat u ko­ji du­bo­ko vje­ru­jem i na šta stal­no upo­zo­ra­vam. Ima­ju­ći u vi­du ka­rak­ter re­ži­ma, sta­nje, pro­ce­se i ten­den­ci­je u osno­vi po­nu­đe­ne op­ci­je će bi­ti di­ja­me­tral­no su­prot­ne, cr­no-bi­je­le. Fak­tič­ki, bi­ra­će se iz­me­đu Đu­ka­no­vi­će­ve Cr­ne Go­re i nje­go­vih sa­te­li­ta, po­da­ni­ka i nji­ho­vog po­tom­stva i Cr­ne Go­re svih nas. Sa­dr­žaj­no, bi­ra­će se iz­me­đu za­to­če­ne i li­mi­ti­ra­ne te­ri­to­ri­je ko­ja se zo­ve Cr­na Go­ra i dr­ža­ve u pu­nom smi­slu. Pro­ce­sno, iz­me­đu „cr­ne“ op­ci­je sa za­vr­šnom fa­zom oka­me­nji­va­nja po­tro­še­nih mo­guć­no­sti i is­kri­vlje­nih vri­jed­no­sti, du­go­traj­nog usto­li­če­nja re­ži­ma, in­te­gra­ci­ja za ra­čun dru­gih i „bi­je­le“ kao pr­ve fa­ze za­htjev­nog pro­ce­sa us­po­sta­vlja­nja pro­spe­ri­tet­ne za­jed­ni­ce. Ana­li­zi­raj­te bi­lo ko­ji re­surs ili seg­ment, bi­lo da je u pi­ta­nju du­hov­no ili ma­te­ri­jal­no, de­mo­krat­sko ili eko­nom­sko, de­mo­graf­sko ili so­ci­jal­no, upo­re­di­te ih sa nor­mal­nim dr­ža­va­ma ili ih sta­vi­te u kon­tekst vre­me­na i sve vam je ja­sno. Pred tom isti­nom ne­ma ću­ta­nja i če­ka­nja.
●Ko­ja je, pre­ma Va­šoj ocje­ni, po­bjed­nič­ka stra­te­gi­ja opo­zi­ci­je za pred­sto­je­će iz­bo­re?
– Od ha­o­sa do po­ret­ka, od bez­dr­ža­vlja do mo­der­ne i de­mo­krat­ske Cr­ne Go­re, od „spr­že­ne ze­mlje“ do du­go­roč­nog odr­ži­vog raz­vo­ja je­di­no se do­la­zi za­pa­ža­ju­ći od­re­đe­ne tran­zi­ci­o­ne fa­ze, po­sti­žu­ći po­treb­ne gra­nič­ne vri­jed­no­sti i za­do­vo­lja­va­ju­ću neo­p­hod­nu di­na­mi­ku. To su slo­bod­ni iz­bo­ri pod okri­ljem pre­la­zne vla­de, za­tim usa­gla­še­no pred­iz­bor­no dje­lo­va­nje stvar­ne opo­zi­ci­je i al­ter­na­ti­ve, po­bje­da tih su­bje­ka­ta. Po mo­guć­no­sti, za­jed­no sa ma­njin­skim par­ti­ja­ma for­mi­ra­nje vla­de na­ci­o­nal­nog spa­sa, us­po­sta­vlja­nje osno­va Cr­ne Go­re kao de­mo­krat­ske i pro­spe­ri­tet­ne dr­ža­ve, te na kra­ju or­ga­ni­zo­va­nja no­vih iz­bo­ra na ko­ji­ma bi sva­ki po­li­tič­ki či­ni­lac na­stu­pio sa­mo­stal­no sa tzv. otvo­re­nim li­sta­ma. Slo­bod­ni iz­bo­ri je­di­no se mo­gu po­sti­ći pro­te­sti­ma, pra­va opo­zi­ci­ja na nji­ma mo­ra da ko­a­li­ra u op­ti­mal­nom for­ma­cij­skom bro­ju li­sta, pri če­mu pro­gram­ski ili prin­ci­pi­jel­no mo­ra­ju bi­ti usa­gla­še­ni. Man­dat vla­de na­ci­o­nal­nog spa­sa na­kon pr­vih fer iz­bo­ra tre­ba da bu­de su­če­lja­va­nje i re­vi­zi­ja pro­šlo­sti i pre­i­spi­ti­va­nje sa­da­šnjeg sta­nja, us­po­sta­vlja­nje pro­fe­si­o­nal­nog pra­vo­sud­nog si­ste­ma, ne­za­vi­snih in­sti­tu­ci­ja, po­treb­nog ba­lan­sa za­ko­no­dav­ne, sud­ske i iz­vr­šne vla­sti, us­po­sta­vlja­nje osno­va no­ve eko­nom­ske, so­ci­jal­ne, obra­zov­ne i zdrav­stve­ne po­li­ti­ke, re­vi­ta­li­za­ci­ja i raz­voj re­al­ne eko­no­mi­je. Na tim i ta­kvim sle­de­ćim iz­bo­ri­ma DPS će bi­ti za­bra­njen kao kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja ili će bi­ti de­set­ko­van a mno­gi funk­ci­o­ne­ri u za­tvo­ru. Cio tran­zi­ci­o­ni pro­ces mo­že tra­ja­ti ma­nje od tri go­di­ne. Sve pret­po­stav­ke za tu isto­rij­sku tran­zi­ci­ju po­sto­je, od pro­gra­ma do lič­no­sti ko­je bi je re­a­li­zo­va­le, po­treb­na je sa­mo po­li­tič­ka vo­lja sa­da­šnjih opo­zi­ci­o­nih po­li­tič­kih ak­te­ra.
●Da li je gla­sa­nje o po­vje­re­nju Vla­di pri­li­ka da se vi­di ko je pra­va opo­zi­ci­ja?
– Su­štin­ski tra­ga­nje za isti­nom ni­je u ova­kvoj Skup­šti­ni i ka­ko će ko gla­sa­ti, već van Skup­šti­ne, ko je spre­man na boj­kot, na pro­te­ste, na ve­li­ku žr­tvu da bi se do­šlo do pre­la­zne vla­de, slo­bod­nih iz­bo­ra i po­bje­de na nji­ma. Ova i ova­kva Skup­šti­na je već odav­no po­sta­la te­a­tar ap­sur­da, kom­pen­za­ci­ja in­te­re­sa, sla­bo­sti i gre­ho­va, po­li­gon po­li­tič­ke ko­rup­ci­je. Ko­ja to rje­še­nja ni­je­smo po­nu­di­li, sva­ko se po­ka­za­lo kao op­ti­mal­no, ko­je sve te­me ni­je­smo po­kre­nu­li ka­da im je bi­lo vri­je­me, ko­je ini­ci­ja­ti­ve ni­je­smo po­kre­nu­li, do one o pre­la­znoj vla­di. Uza­lud, ma­lo to­ga je usvo­je­no, Đu­ka­no­vić je za svo­ju ra­bo­tu uvi­jek imao i ima­će svo­jih pa­jo­vi­ća i da­nas i sju­tra. Gla­sa­nje o po­vje­re­nju Vla­di je naj­ve­ća ob­ma­na. Ni­je naj­bit­ni­je ko će da­ti 41 glas sa­da­šnjoj Đu­ka­no­vi­će­voj vla­di, ni­je ni bit­no da li ima ne­ka ve­ći­na za ko­zme­tič­ke pro­mje­ne, već je je­di­no bit­no da li ima ve­ći­na za pre­la­znu vla­du sa ko­pre­mi­je­ri­ma i ko­mi­ni­stri­ma. Kon­kret­ni­je, mo­gu­će su če­ti­ri va­ri­jan­te, sa pod­va­ri­jan­ta­ma, od ko­jih su sve osim jed­ne u ko­rist Đu­ka­no­vi­ća. To su iz­gla­sa­va­nje po­vje­re­nja ovoj Vla­di, vje­ro­vat­no sa ne­kim no­vim mi­ni­stri­ma i pred­sjed­ni­kom Skup­šti­ne, za­tim ne­iz­gla­sa­va­nje po­vje­re­nja ovoj Vla­di ali i ne­iz­gla­sa­va­nje ni­ka­kve no­ve Vla­de, sa mo­gu­ćom ini­ci­ja­ti­vom o skra­će­nju man­da­ta, ta­ko­đe ne­ka ve­ći­na za ne­ku vla­du „tru­lih kom­pro­mi­sa“ i ogra­ni­če­nog ma­ne­vra ko­ja bi se zva­la Mi­lo­va, Mi­li­či­na, „teh­nič­ka“ ili „eks­pert­ska“ i ona če­tvr­ta va­ri­jan­ta, pre­la­zna vla­da. Fi­lip Vu­ja­no­vić će pri to­me „kre­a­tiv­no” tu­ma­či­ti Ustav, ta­ko da su čak mo­gu­ći iz­bo­ri za ne­ko­li­ko mje­se­ci pod iden­tič­nim uslo­vi­ma kao i pret­hod­no po­kra­de­ni. Za­to DF ne uče­stvu­je u ovoj skup­štin­skoj far­si. Po­zi­va­mo i osta­le istin­ski opo­zi­ci­o­ne par­ti­je da ne bu­du dio ove lu­ka­vo smi­šlje­ne ob­ma­ne. Po­vra­tak u Sup­šti­nu tre­ba da se de­si sa­mo kad bu­de na dnev­nom re­du iz­gla­sa­va­nje pre­la­zne vla­de kao po­sle­di­ca pro­te­sta.
Ka­ko to oče­ki­va­ti ka­da ve­ći­na opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja uče­stvu­je i u ra­du rad­ne gru­pe?
– To je sa­mo po­tvr­da mo­je te­ze da je sve u al­ter­na­ti­vi, a ne u Đu­ka­no­vi­ću. Sa gor­či­nom do­ži­vlja­vam mno­ga de­ša­va­nja na opo­zi­ci­o­noj sce­ni, pa i uče­šće u ra­du ove rad­ne gru­pe. For­mi­ra­na je za­hva­lju­ju­ći pri­ti­sku ko­ji je pro­te­sti­ma stvo­rio DF, na­šoj bor­bi i žr­tvi, ša­to­ri­ma, su­zav­ci­ma i šok-bom­ba­ma, a ne bi­lo ka­kvom za­slu­gom članova te gru­pe, ili vo­ljom Đu­ka­no­vi­ća. Sa­mo tro­še dra­go­cje­no vri­je­me i po­ku­ša­va­ju da otu­pe oštri­cu pro­te­sta, kao je­di­ne efi­ka­sne me­to­de opo­zi­ci­o­nog dje­lo­va­nja. Na­ža­lost, iz­gle­da da još ima onih ko­ji­ma su man­dat u opo­zi­ci­ji i apa­na­že, di­lo­vi sa me­dij­skim taj­ku­ni­ma i di­rek­ti­ve iz po­je­di­nih stra­nih am­ba­sa­da mno­go va­žni­ji od jav­nog in­te­re­sa i pro­spe­ri­tet­ne bu­duć­no­sti Cr­ne Go­re. Gdje im je do­sled­nost u to­me da će na­pu­sti­ti rad rad­ne gru­pe uko­li­ko ne bu­de pre­la­zne vla­de, a da se to­me ne na­da­ju već im je na pr­vom sa­stan­ku vr­lo aro­gant­no i ja­sno sa­op­štio Đu­ka­no­vić. I ova nje­go­va ini­ci­ja­ti­va za te­sti­ra­nje po­vje­re­nja Vla­di je obe­smi­šlja­va­nje ra­da rad­ne gru­pe. Kraj­nje je vri­je­me da na­pu­ste i rad­nu gru­pu i Skup­šti­nu i da se za­jed­nič­ki bo­ri­mo za slo­bod­ne i fer iz­bo­re, a uko­li­ko ne bu­de slu­ha, da za­jed­nič­ki boj­ko­tu­je­mo iz­bo­re u re­ži­ji Đu­ka­no­vi­ća i na­sta­vi­mo pro­te­ste pro­du­blju­ju­ći kri­zu. Ko na­sta­vi uče­šće u ovoj far­si oči­gled­no pri­sta­je na tru­le kom­pro­mi­se i una­pri­jed iz­gu­blje­ne iz­bo­re u Đu­ka­no­vi­će­voj re­ži­ji.V.RA­DE­NO­VIĆ

Mo­ra se ja­ča­ti an­ti­re­žim­ska al­ter­na­ti­va
●Na po­sled­njem pro­test­nom sku­pu ste iz­ja­vi­li da je tra­ja­nje Đu­ka­no­vi­ća re­zul­tat sla­bo­sti al­ter­na­ti­ve, a ne nje­go­ve sna­ge. Ka­ko pre­va­zi­ći taj pro­blem?
– Đu­ka­no­vić ni­je ni van­ze­ma­ljac ni ču­do­tvo­rac, već naj­ve­će zlo ko­je je do­ve­lo u pi­ta­nje i osnov­nu sup­stan­cu po­sto­ja­nja ove dr­ža­ve i nje­nih gra­đa­na. On ni­je ni pro­iz­vod ni re­pre­zent ovog na­ro­da. Cr­no­gor­ci ni­je­su ku­ka­vi­ce i lo­po­vi, već od­va­žni i hra­bri ako ima ko da ih vo­di. To su po­ka­za­li i pro­te­sti DF-a. Đu­ka­no­vić se odr­ža­va na vla­sti za­hva­lju­ju­ći me­ha­ni­zmi­ma kra­đe na iz­bo­ri­ma, ser­vil­no­sti pre­ma glo­bal­nim či­ni­o­ci­ma i nji­ho­vim in­te­re­si­ma i pri­je sve­ga zbog sla­bo­sti po­li­tič­ke, in­te­lek­tu­al­ne, me­dij­ske i ukup­ne eli­te. U ovom mno­štvu či­ni­o­ca do­mi­nant­no je naj­ve­ća od­go­vor­nost na po­li­tič­koj eli­ti. Vri­je­me je da se umje­sto ovog ha­o­sa, ne­mo­ra­la, ku­ka­vič­lu­ka i kon­for­mi­zma na opo­zi­ci­o­noj po­li­tič­koj sce­ni i ve­li­kog ri­zi­ka po Cr­nu Go­ru, pro­ce­si i ak­te­ri vred­nu­ju na pra­vim osno­va­ma i de­fi­ni­še istin­ska po­li­tič­ka i pro­gram­ska ater­na­ti­va re­ži­mu i pro­pa­sti Cr­ne Go­re.