Ima­ju­ći u vi­du ras­pro­stra­nje­nu prak­su ku­po­vi­ne gla­so­va i dru­gih zlo­u­po­tre­ba u ve­zi sa iz­bor­nim pra­vi­ma, ne­za­o­bi­la­zna je ulo­ga tu­ži­la­štva, po­li­ci­je i osta­lih or­ga­na u ot­kri­va­nju i go­nje­nju na­lo­go­da­va­ca i iz­vr­ši­la­ca tih kri­vič­nih dje­la, ka­zao je za „Dan“ Ste­vo Muk, pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta „Al­ter­na­ti­va”, ko­men­ta­ri­šu­ći pred­log opo­zi­ci­je da kri­vič­na dje­la iz obla­sti po­vre­de iz­bor­nih pra­va pre­đu u nad­le­žnost Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva.
Pred­log za do­pu­nu za­ko­na o Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu Skup­šti­ni su ne­dav­no pre­da­li po­sla­ni­ci So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je, Gra­đan­skog po­kre­ta URA i De­mo­sa.
Muk je re­kao da su ra­ni­je pred­la­ga­li da va­žan dio po­li­tič­kog spo­ra­zu­ma bu­de od­lu­ka da Skup­šti­na Cr­ne Go­re po­zo­ve Dr­žav­no tu­ži­la­štvo da to­kom 2016. go­di­ne, to­kom lo­kal­nih iz­bo­ra i u su­sret par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, u vrh pri­o­ri­te­ta u ra­du sta­vi go­nje­nje po­či­ni­la­ca kri­vič­nih dje­la pro­tiv slo­bo­de iz­bo­ra, kao i zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, a u ve­zi sa na­ve­de­nim kri­vič­nim dje­li­ma.
– Ta­kav pred­log je na li­ni­ji po­tre­be da tu­ži­la­štvo svo­ju pro­fe­si­o­nal­nu pa­žnju, unu­tra­šnju or­ga­ni­za­ci­ju i ras­po­lo­ži­ve re­sur­se, kao i ko­mu­ni­ka­ci­ju i sa­rad­nju sa Upra­vom po­li­ci­je i dru­gim nad­le­žnim dr­žav­nim or­ga­ni­ma, utvr­di i vo­di na na­čin ko­ji će ga­ran­to­va­ti da se pra­vo­vre­me­no i efi­ka­sno is­tra­že sa­zna­nja o iz­bor­nim zlo­u­po­tre­ba­ma – iz­ja­vio je Muk.
Ka­ko na­gla­ša­va, kroz me­ha­ni­zme pa­r­la­men­tar­nog nad­zo­ra, Skup­šti­na tre­ba da se naj­ma­nje jed­nom mje­seč­no in­for­mi­še o ak­tiv­no­sti­ma dr­žav­nog tu­ži­la­štva, Upra­ve po­li­ci­je i dru­gih nad­le­žnih or­ga­na u ot­kri­va­nju i go­nje­nju poč­ni­la­ca na­ve­de­nih kri­vič­nih dje­la.
– Ra­ni­je ove go­di­ne, pri su­sre­tu sa vr­hov­nim dr­žav­nim tu­ži­o­cem i ru­ko­vo­di­o­ci­ma Spe­ci­jal­nog, Vi­šeg i Osnov­nog tu­ži­la­štva, uka­zao sam na po­tre­bu da se ope­ra­ci­ja „Sni­mak 2016” na­đe na dnev­nom re­du tu­ži­la­štva. Ako bu­de ta­ko, ra­ni­ja sa­zna­nja uka­zu­ju na tra­go­ve ko­ji uglav­nom vo­de do jed­ne „pe­ći­ne”, pa bi i po­sao tu­ži­la­štva mo­gao bi­ti olak­šan ako ak­te­ri ra­ni­jih afe­ra od­lu­če da po­no­ve sta­re prak­se iz­bor­nog dje­lo­va­nja – za­klju­čio je Muk.
Pred­log iz­mje­ne za­ko­na o Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu pot­pi­sa­li su Ran­ko Kri­vo­ka­pić (SDP), Dri­tan Aba­zo­vić (URA) i Zo­ran Mi­lja­nić (De­mos). U tom pred­lo­gu je na­ve­de­no da je ustav­ni osnov za do­no­še­nje Za­ko­na o do­pu­ni Za­ko­na o Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu sa­dr­žan u od­red­bi čla­na 16, stav 1, tač­ka 5 Usta­va Cr­ne Go­re, ko­jim je ure­đe­no da se za­ko­nom, u skla­du sa Usta­vom, ure­đu­ju i dru­ga pi­ta­nja od in­te­re­sa za Cr­nu Go­ru.
– Do­pu­na Za­ko­na o Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u di­je­lu nor­mi­ra­nja nad­le­žno­sti tog tu­ži­la­štva u od­no­su na kri­vič­na dje­la po­vre­de iz­bor­nih pra­va pred­sta­vlja do­go­vor po­li­tič­kih pred­stav­ni­ka vla­sti i opo­zi­ci­je u okvi­ru par­la­men­tar­nog di­ja­lo­ga za pri­pre­mu fer i slo­bod­nih iz­bo­ra. Na­i­me, spo­ra­zu­mom o stva­ra­nju uslo­va za fer i slo­bod­ne iz­bo­re, ima­ju­ći u vi­du ste­pen dru­štve­ne opa­sno­sti od kri­vič­nih dje­la po­vre­de iz­bor­nih pra­va, pri­je sve­ga u ak­tu­el­nom po­li­tič­kom am­bi­jen­tu, pre­u­ze­ta je oba­ve­za utvr­đi­va­nja nad­le­žno­sti Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva za ta kri­vič­na dje­la – pi­še u obra­zlo­že­nju pred­lo­že­nih do­pu­na za­ko­na.
Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić ka­že za „Dan” da će prak­sa po­ka­za­ti ko­li­ko je do­bro rje­še­nje ko­je je pred­lo­ži­la opo­zi­ci­ja. On sma­tra da je tu­ži­la­štvo do­sad bi­lo pa­siv­no ka­da su u pi­ta­nju iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be, „čak se mo­že re­ći da je ra­di­lo sve ka­ko bi ak­te­re po­li­tič­ke ko­rup­ci­je za­šti­ti­lo od kri­vič­no­prav­nog pro­go­na”.
– Za­to je lo­gič­no da se nad­le­žnost go­nje­nja za ova kri­vič­na de­la pre­ne­se na Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, sa na­dom da se ta in­sti­tu­ci­ja ne­će od­no­si­ti pre­ma tom pi­ta­nju kao tu­ži­o­ci ko­ji su to ra­ni­je is­pi­ti­va­li, ali i da ne­će skla­pa­ti sum­nji­ve na­god­be sa ak­te­ri­ma po­li­tič­ke ko­rup­ci­je – pod­vu­kao je Ra­du­lo­vić.
Ka­ko je do­dao, ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da DPS ima vi­še­de­ce­nij­sko is­ku­stvo u zlo­u­po­tre­ba­ma i ko­ri­šće­nju dr­žav­ne i kri­mi­nal­ne in­fra­struk­tu­re u iz­bor­ne svr­he.
– U ovom tre­nut­ku mo­že­mo go­vo­ri­ti sa­mo o dje­li­mič­noj i ogra­ni­če­noj kon­tro­li, ko­ja ne mo­že ga­ran­to­va­ti pot­pu­no eli­mi­ni­sa­nje svih zlo­u­po­tre­ba. Efi­ka­san rad tu­ži­la­štva i sud­stva i pro­ce­su­i­ra­nje i stro­go ka­žnja­va­nje svih po­či­ni­la­ca tih kri­vič­nih dje­la bi­li bi naj­e­fi­ka­sni­je sred­stvao za su­zbi­ja­nje zlo­u­po­tre­ba. Ta­kav rad je iz­o­sta­jao pu­nih 25 go­di­na, što je bio naj­bo­lji pod­strek DPS-u da i da­lje ko­ri­ste me­to­de ko­je su sa­mi sli­ko­vi­to opi­sa­li u afe­ri „Sni­mak” – za­klju­čio je Ra­du­lo­vić.
Pred­la­ga­či do­pu­na za­ko­na o Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu is­ti­ču da ni­je neo­p­hod­no usa­gla­ša­va­nje sa evrop­skim za­ko­no­dav­stvom i po­tvr­đe­nim me­đu­na­rod­nim kon­ven­ci­jama, bu­du­ći da ne po­sto­ji je­din­stven na­čin me­đu­na­rod­nog re­gu­li­sa­nja te ma­te­ri­je. U obra­zlo­že­nju se na­gla­ša­va i da ni­je­su po­treb­na do­dat­na fi­nan­sij­ska sred­stva za spro­vo­đe­nje ovog za­ko­na.
V.R.


Ulja­re­vić: Neo­bič­no, ali efi­ka­sno rje­še­nje

Po ocje­ni iz­vr­šne di­rek­to­ri­ce Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CCGO) Da­li­bor­ke Ulja­re­vić, do sa­da ni­je­smo ima­li iz­bo­re u Cr­noj Go­ri ko­je ni­je pra­ti­la ma­kar sjen­ka sum­nje u re­gu­lar­nost.
– Ne­ri­jet­ko smo ima­li pri­mje­re i osno­va­ne sum­nje ili do­ka­ze da iz­bo­ri ni­je­su bi­li u cje­lo­sti spro­ve­de­ni u skla­du sa za­ko­nom, kao i da gra­đa­ni ni­je­su bi­li u pri­li­ci da gla­sa­ju slo­bod­no. To je sve u osno­vi po­me­nu­tog pred­lo­ga opo­zi­ci­je, ko­ji se po­ja­vlju­je u tre­nut­ku ka­da glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac uži­va ve­li­ko po­vje­re­nje jav­no­sti, pa čak i onih ko­ji su kri­tič­ki na­stro­je­ni pre­ma vla­sti. Po mom su­du, to do­mi­nant­no no­si sna­žnu psi­ho­lo­šku po­ru­ku. Na­i­me, po­sto­ji uvje­re­nje da će upra­vo taj dio tu­ži­la­štva po­ka­za­ti onaj ni­vo pro­fe­si­o­nal­no­sti i po­sve­će­no­sti ko­ji do sa­da, na­ža­lost, ni­je­smo ima­li pri­li­ke da vi­di­mo u dru­gim tu­ži­la­štvi­ma – ka­za­la je Ulja­re­vi­će­va.
Pred­lo­že­no rje­še­nje, ka­ko je do­da­la, je­ste neo­bič­no, i mo­žda će pred­sta­vlja­ti i ne­po­treb­no op­te­re­će­nje Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu, „ali je to, na­ža­lost, neo­p­hod­nost jed­nog te­škog pro­ce­sa vra­ća­nja po­vje­re­nja u iz­bor­ni si­stem”.
– Na­rav­no, to ni­je je­di­ni me­ha­ni­zam, ali sva­ka­ko mo­že bi­ti ve­o­ma ko­ri­stan. Du­go­roč­no, mo­ra se mno­go vi­še ra­di­ti na ja­ča­nju od­go­vor­no­sti do­no­si­la­ca od­lu­ka, raz­dva­ja­nju par­tij­skog i par­ti­ku­lar­nog od dr­žav­nog in­te­re­sa i efi­ka­snom pro­ce­su­i­ra­nju svih onih ko­ji ugro­ze jav­ni in­te­res – za­klju­či­la je Ulja­re­vi­će­va.