Ur­ba­no ze­le­ni­lo ne­do­sta­je Pod­go­ri­ci, to je či­nje­ni­ca naj­vi­dlji­vi­ja u no­vim kvar­to­vi­ma. Si­ti kvart, Blok de­vet, Tu­ški put, Sta­ri aero­drom, dio Za­bje­la... sve ima­ju sa­mo ne­ma­ju dr­vo, cvi­jet, tra­vu. Is­pa­da da je sve pod­re­đe­no in­ve­sti­tor­skom kva­dra­tu, jer park ne mo­že da se pro­da, ne mo­že ni trav­njak, ali stan ili lo­kal mo­že uvi­jek.
Iz NVO Ozon ka­žu da ur­ba­no ze­le­ni­lo ima ve­li­ki zna­čaj za kva­li­tet ži­vo­ta lju­di i ži­vot­ne sre­di­ne i upu­ću­ju da se mo­ra po­sve­ti­ti ve­li­ka pa­žnja pri­li­kom pla­ni­ra­nja pro­sto­ra i iz­grad­nje obje­ka­ta.
– Ve­o­ma je va­žno pri­li­kom iz­ra­de pro­stor­no plan­skih do­ku­me­na­ta pra­vi­ti pra­te­će pla­no­ve oze­le­nja­va­nja, sa pre­ci­zno de­fi­ni­sa­nim vr­sta­ma i osta­lim va­žnim de­ta­lji­ma. Ta­ko se obez­bje­đu­je da se si­ste­mat­ski i pra­vil­no raz­vi­ja i ur­ba­no ze­le­ni­lo ka­ko bi se po­sti­gli naj­bo­lji mo­gu­ći efek­ti za zdra­vlje lju­di i kva­li­tet ži­vot­ne sre­di­ne – ka­že Alek­san­dar Pe­ro­vić, di­rek­tor Ozo­na.
On do­da­je da se u no­vo­gra­đe­nim kvar­to­vi­ma ze­le­nim po­vr­ši­na­ma da­je ma­lo pa­žnje, a da je za to neo­p­hod­na kon­ti­nu­ir­na struč­na bri­ga uko­li­ko že­li­mo da ze­le­ni­lom un­apri­je­di­mo kva­li­tet ži­vot­ne sre­di­ne.
– Na­ža­lost, prak­sa pre­če­sto do­ka­zu­je da se ur­ba­nom ze­le­ni­lu ne sa­mo ne po­sve­ću­je po­treb­na pa­žnja pri­li­kom pla­ni­ra­nja i iz­grad­nje no­vih kvar­to­va, već se od stra­ne in­ve­sti­to­ra ig­no­ri­še i onaj mi­ni­mum po­sto­ja­nja ze­le­nih po­vr­ši­na i dr­vo­re­da- ka­že Pe­ro­vić.
Kvart gdje je ne­kad bi­la tu­ška pi­ja­ca, je sa­da obi­čan red zgra­da, no­ve ni­ču, a ze­le­ni­la je ma­lo. Po­gled sa bal­ko­na se za­u­sta­vlja na be­ton­ski par­king, a ni­ka­ko na gran­či­cu ze­le­ni­la.
Sta­nov­nik kvar­ta na Tu­škom pu­tu Slav­ko Bra­ju­ško­vić ka­že da no­ve zgra­de ni­ču sva­ki dan i da ih je ovaj dio pun, a dr­ve­ća ni na vi­di­ku. On do­da­je da je ovo na­se­lje sko­ro for­mi­ra­no i ni­je si­gu­ran da su se sta­nov­ni­ci obra­ća­li nadležnima za rje­šava­nje ovog pro­ble­ma.
– Tre­ba­lo bi vi­še ze­le­nih po­vr­ši­na da bu­de, jer to su blo­ko­vi, no­ve zgr­de ni­ču sva­ki dan. Za­što iz­me­đu zgra­da ne bi for­mi­ra­li trav­nja­ke i sa­di­li dr­ve­će - ka­že Bra­ju­ško­vić.
Sa­gla­sna je i Aida Mu­ra­to­vić da se pri izradi pla­na tre­ba­lo vi­še mi­sli­ti na dje­cu ko­ja ne­ma­ju mje­sta za igru is­pred zgra­de. Ona je pod­sje­ti­la i na park u bli­zi­ni i re­kla da je na lo­šem mje­stu napravljen, pre­bli­zu že­lje­znič­kih ši­na.
– Ovo je no­vo­grad­nja i tre­ba­li su ma­lo vi­še da na­pra­ve za dje­cu. Park u bli­zi­ni je ne­zgod­no na­pra­vljen, jer su tu že­lje­znič­ke ši­ne, to je tre­ba­lo da bu­de sa dru­ge stra­ne – ka­že Mu­ra­to­vić.
Ona ka­že da je ro­đe­na u Pod­go­ri­ci sa mno­go vi­še trav­nja­ka, dr­ve­ća a do­sad se to mno­go pr­o­mi­je­ni­lo u ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu.
–Ja sam ro­đe­na u Pod­go­ri­ci, tač­ni­je tada­šnjem Ti­to­gra­du, gdje je bi­lo mno­go vi­še ze­le­nih po­vr­ši­na. Sad se grad iz­gra­dio, ali se o ze­le­ni­lu ma­lo vo­di ra­ču­na, a tre­blo bi bi­ti va­žno na­ro­či­to za dje­cu. Ni­sam u to­ku da li se ne­ko od sta­nov­ni­ka obra­ćao nad­le­žnim or­ga­ni­ma, ali Glav­ni grad bi tre­ba­lo da po­ve­de ra­ču­na o ovom pi­ta­nju – ka­že Mu­ra­to­vić.
Ve­ra Ni­ko­lić ka­že da je ovaj dio pre­tvo­ren u be­ton i da fa­li dr­ve­ća, ali da je to ka­ko pro­blem ovog kvar­ta ta­ko či­ta­vog gra­da.
– Kad u Pod­go­ri­ci do­đu tem­pe­ra­tu­re do plus 40 ste­pe­ni ta­da je naj­vi­dlji­vi­je ka­ko je bez ze­le­ni­la. Vi­dim da se u me­di­ji­ma mo­že ču­ti o ovom pro­ble­mu če­sto, ne mi­slim o našem kvar­tu ne­go o či­ta­vom gra­du, pa će­mo vi­dje­ti šta će bi­ti – ka­že Ni­ko­lić.
M.M.N.