Ci­lje­vi ko­ji se ja­sno de­kla­ri­šu u svim de­mo­kra­ti­ja­me je­ste da se gra­đa­ni po­sta­ve u cen­tar zbi­va­nja, i da se prin­ci­pi gra­đan­ske par­ti­ci­pa­ci­je us­po­sta­ve na lo­kal­nom ni­vou vla­sti, jer je ona nji­ma naj­bli­ža i u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu naj­do­stup­ni­ja. Upra­vo se ta­ko na lo­kal­nom ni­vou do­pri­no­si stva­ra­nju po­vje­re­nje iz­me­đu gra­đa­na i lo­kal­nih vla­sti, a gra­đa­ni di­rekt­no uti­ču na do­no­še­nje od­lu­ka ko­je su od su­štin­ske va­žno­sti u po­pra­vlja­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta. Da­kle, pred­sjed­nik Grad­ske op­šti­ne Go­lu­bov­ci tre­ba­lo bi da bu­de ne­ko ko će sve pro­ble­me mje­šta­na Ze­te zna­ti i rje­ša­va­ti, a to se sa­mo mo­že po­sti­ći u di­rekt­nom kon­tak­tu. Me­đu­tim, mje­šta­ni vi­še na­se­lja sa ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li ko­li­ko če­sto su sve što ih ti­šti is­pri­ča­li lo­kal­nim funk­ci­o­ne­ri­ma ka­žu da se ne sje­ća­ju da je pred­sjed­nik GO Go­lu­bov­ci do­šao u nji­ho­vo se­lo po dnev­nik ra­da. U Pod­go­ri­ci su, recimo, uoče­ni ne­do­sta­tak da je vlast da­le­ko od gra­đa­na dje­li­mič­no ri­je­ši­li kroz Si­stem 48.
-To što je Du­šan Ra­do­njić iz na­ših Ba­la­ba­na ni­šta ne zna­či. Ni­ka­kvih po­vla­sti­ca ne­ma­mo. On ni­ka­da ni­je do­šao ma­kar par­ti­ju ko­šar­ke da od­i­gra­mo na te­re­nu, a ne šta dru­go. Ma­kar ne­for­mal­no bi tre­ba­lo da do­đe u sva­ko se­lo, da po­pri­ča sa lju­di­ma pa da pra­vi pla­no­ve. Ali on to ne ra­di. Ta­ko nam je, ka­ko nam je. Uza­lud je i to što je gr­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić iz Ze­te. Ma­da iskre­no da vam ka­žem ni­sam od njih oče­ki­vao da će nam se okre­nu­ti iako su Ze­ća­ni – ka­že Bog­dan Ku­ku­li­čić, mje­šta­nin Ba­la­ba­na.
Ku­ku­li­čić je is­ta­kao da su Ba­la­ba­ni pot­pu­no dru­štve­no za­mr­li.
-Omla­di­na se sa­ma or­ga­ni­zva­la i na­pra­vi­la te­re­ta­nu na otvo­re­nom da bi se mo­gli ba­vi­ti spor­tom. Tre­ba­lo bi ma­kar ovaj te­ren ma­lo sre­di­ti jer ova­kav ni­če­mu ne slu­ži i sad ga mla­di iz­bje­ga­va­ju. Pro­mi­je­nio bih do­sta to­ga, a pri­je sve­ga da do­đe pred­sjed­nik da mu ka­že­mo što nam tre­ba – is­ta­kao je Ku­ku­li­čić.
Nje­gov kom­ši­ja Mi­lu­tin Mi­šo­lić ka­že da ima­ju dom u Ba­la­ba­ni­ma ko­ji se za­rad ne­kih sa­sta­na­ka po­vre­me­no ot­klju­ča­va, ali se on se sje­ća ka­da ih je ta­mo po­zvao Ra­do­njić.
-Ima­mo dom i po­ne­kad ga ot­klju­ča­ju, kad ima­ju sa­sta­nak ili je ne­što van­red­no. Ta­da do­đe i Ra­do­njić ali sa si­gur­no­šću ne mo­gu tvr­di­ti ka­da je po­sled­nji put bio jer je bi­lo baš dav­no. Ne­što se ma­lo i ura­di­lo u ovom se­lu oko pu­te­va, ali tre­ba­lo bi još. Re­ci­mo po­pra­vi­ti hi­gi­je­nu se­la, ne­go i to je sad do­bro ka­kvo je bi­lo, jer omal­di­na po ma­lo oči­sti – re­kao je Mi­šo­lić.
Ni Vla­do Mi­ra­no­vić ni­je pri­mi­je­tio da Ra­do­njić ima ko­mu­ni­ka­ci­ju sa sta­nov­ni­ci­ma.
-Ne znam baš da li obi­la­zi gra­đa­ne, to ne­što ni­sam pri­mi­je­tio. Ako i ra­di to on­da mo­rao bi če­šće. Ne sje­ćam se za­i­sta ni­če­ga što je na­ja­vlji­vao, ni­ti nje­go­vih jav­nih istu­pa, jer za­i­sta ne pra­tim nje­gov rad. Ne­ka ra­di šta mi­sli da tre­ba, šta mi tu mo­že­mo – re­kao je Mi­ra­no­vić.
Ne­za­do­volj­ni su i gra­đa­ni Ma­ta­gu­ža ko­li­ko im se pa­žnje po­sve­ću­je.
-Ne sje­ćam se da je pred­sjed­nik sko­ro do­šao u na­še se­lo. Za­pam­tio sam jed­nu si­tu­a­ci­ju kad su bi­le ele­men­tar­ne ne­po­go­de od gra­da do­šao je da obi­đe sta­di­on, od­no­sno po­li­gon, a ne po­ljop­ri­vred­ni­ke. Pri­mi­je­tio sam ka­da se po­ja­vi u jav­no­sti da pri­ča istu pri­ču go­di­na­ma. Ustva­ri po­mi­nje ško­lu u Srp­skoj ko­ja je pri­je vi­še go­di­na na­pra­vlje­na, a on se i dan da­nas hva­li sa njom. No ne­ka vi­de što im je sa sport­skom dvo­ra­nom ko­ja je sra­mo­ta za GO Go­lu­bov­ci. Ško­lu u Ma­ta­gu­ži­ma je ra­dio ne­ko dru­gi, ne on. Ka­pe­lu u Ma­ta­gu­ži­ma su gra­đa­ni ra­di­li, ne opet on. Sred­nju ško­lu na­ja­vlju­je i pri­ča o njoj kao da je gra­di­mo iz bu­dže­ta GO, a ne iz dr­žav­nog. Isto je i sa bu­le­va­rom kroz Ze­tu... – is­ti­če Đor­đi­je Đo­ko Ma­raš, mje­šta­nin Ma­ta­gu­ža.
Ma­raš is­ti­če da­nje­go­vom se­lu tre­ba vo­do­vod, pro­dav­ni­ca, po­li­go­ni za omla­di­nu, po­šta, am­bu­lan­ta i još mno­go to­ga za nor­ma­lan ži­vot. Sve to su sprem­ni da sa­op­šte Ra­do­nji­ću sa­mo kad bi on do­šao kod njih.
Šta je Du­ša­na Ra­do­nji­ća ome­lo da još ne do­đe u Go­lu­bo­vač­ko po­lje ne zna, a vo­lio bi da sa­zna Dra­gi Ko­va­če­vić, mje­šta­nin na­se­lja.
-U Go­lu­bo­vač­ko po­lje mno­go tre­ba da se ula­že, od pro­ši­re­nja pu­ta, iz­grad­nje tro­to­a­ra i osvje­tlje­nja. To su nam obe­ća­va­li da će ura­di­ti ali još ni­je­su. Iz­gle­da da su od­u­sta­li od nas, a zbog če­ga ni­je mi baš po­zna­to, jer nam ni­ko ni­je ni do­šao da nam ka­že ka­ko stva­ri sto­je. Ni isti taj Ra­do­njić ni­je ni­ka­da do­šao u Go­lu­bo­vač­ko po­lje. Ne mo­že bi­ti da sam ne­in­for­mi­san, mo­rao bih da znam da je do­la­zio. Tre­ba da kre­ne u obi­la­zak svih se­la, da po­pri­ča ma­lo sa lju­di­ma - is­ti­če Ko­va­če­vić.
A.D.