Gra­do­na­čel­nik Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić do­nio je od­lu­ku o iz­ra­di lo­kal­ne stu­di­je lo­ka­ci­je Ma­re­za, ko­ju je pri­je sed­mi­cu da­na ini­ci­ra­lo pred­u­ze­će Vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja. Ka­ko se na­vo­di u od­lu­ci, pla­nom je ob­u­hva­će­no pod­ruč­je po­vr­ši­ne cir­ka 23,09 hek­ta­ra, a 15.000 eura za iz­ra­du pla­na obez­bi­je­di­će se iz bu­dže­ta Glav­nog gra­da.
Pla­nom su pred­vi­đe­ne i mje­re za­šti­te, pri če­mu tre­ba „ura­di­ti re­gu­la­ci­ju to­ka ri­je­ke Ma­re­za usljed pla­vlje­nja put­nog prav­ca Pod­go­ri­ca-Ma­re­za, ure­di­ti vo­do­to­ko­ve i oba­le takozvanim „na­tu­ral­nim” na­či­nom ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va upo­tre­bu ma­te­ri­ja­la kao što je ka­men, ze­mlja­ne za­tra­že­ne na­si­pe kao i ze­le­ne po­ja­se­ve vi­so­ke ve­ge­ta­ci­je, oču­va­nje po­sto­je­ćeg ze­le­ni­la sa svo­jom bi­o­e­ko­lo­škom funk­ci­jom, ure­di­ti pro­stor pje­šač­kim sta­za­ma i sa­dr­ža­ji­ma, po­treb­no je od­re­di­ti sa­dr­žaj­no pro­stor, ure­di­ti pro­stor rib­nja­ka, stvo­ri­ti punk­to­ve za pro­da­ju, za­dr­ža­va­nje tra­di­ci­o­nal­nih ar­hi­tek­ton­skih rje­še­nja pod­ne­blja, stvo­ri­ti sa­ni­tar­ne čvo­ro­ve itd.
Plan će bi­ti ura­đen u ro­ku od 170 da­na, a neo­p­hod­na je i iz­ra­da stra­te­ške pro­cje­ne uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu pro­jek­ta.
Da je iz­ra­da lo­kal­ne stu­di­je lo­ka­ci­je neo­p­hod­na, po­tvr­dio je Fi­lip Ma­krid, za­mje­nik di­rek­to­ra Vo­do­vo­da.
-Cilj stu­di­je je da iza­đe u su­sret na­ma kao naj­ve­ćim ko­ri­sni­ci­ma te lo­ka­ci­je a on­da i da se sin­hro­ni­zu­ju po­tre­be gra­đa­na i po­tre­be pri­vred­nih su­bje­ka­ta na tom pod­ruč­ju po­što ne že­li­mo da se na bi­lo ko­ji na­čin ugro­zi bi­lo šta što je ve­za­no za vo­do­i­zvo­ri­šte. Svje­do­ci smo sve ve­će ur­ba­ni­za­ci­je glav­nog gra­da, čak i u onim seg­men­ti­ma gdje se na­la­ze naj­vred­ni­ji re­sur­si. Vo­do­i­zvo­ri­šte Ma­re­za sa ko­jeg pi­je vo­du pre­ko 60 od­sto sta­nov­ni­štva glav­nog gra­da okru­že­no je ve­li­kim bro­jem obje­ka­ta ko­ji su ne­plan­ski iz­gra­đe­ni. U ci­lju oču­va­nja ovog pri­rod­nog re­sur­sa i zdra­vlja gra­đa­na, tra­ži­li smo od Se­kre­ta­ri­ja­ta da Lo­kal­na stu­di­ja lo­ka­ci­je ši­reg pro­sto­ra Ma­re­ze bu­de što pri­je ura­đe­na sa ci­ljem oču­va­nja po­sto­je­ćih re­sur­sa i va­lo­ri­za­ci­je bu­du­ćih - na­veo je Ma­krid.
Gru­pa gra­đa­na Eko ren­dže­ri pri­je ne­ko­li­ko da­na fo­to­gra­fi­sa­la je ma­ši­ne u oko­li­ni vo­do­i­zvo­ri­šta Ma­re­za uka­zu­ju­ći na de­va­sta­ci­ju pri­ro­de. Fi­lip Ma­krid na­vo­di da se u sa­ni­tar­noj zo­ni vo­do­i­zvo­ri­šta Ma­re­za ni­šta ne ra­di, već da ra­do­vi po­či­nju niz­vod­no 300 me­ta­ra od ula­za u vo­do­i­zvo­ri­šte, iz prav­ca Pod­go­ri­ce.
- Ra­do­vi na ko­je uka­zu­je gru­pa gra­đa­na Eko ren­dže­ri su naj­vje­ro­vat­ni­je ra­do­vi ko­je iz­vo­di Ze­ta­grad­nja i to u ci­lju re­gu­li­sa­nja sta­rog ko­ri­ta ri­je­ke Tr­eša­ni­ce. Sta­ro ko­ri­to ri­je­ke se pro­du­blju­je i sa­ni­ra da bi u ki­šnom pe­ri­o­du vo­da što bo­lje i što kva­li­tet­ni­je oti­ca­la ka ri­je­ci Sit­ni­ci. Ono što sa si­gur­no­šću mo­gu da po­tvr­dim je da ti ra­do­vi ni­su ra­đe­ni u sa­ni­tar­noj zo­ni iz­vo­ri­šta, jer mi u na­šem di­je­lu vo­do­i­zvo­ri­šta ima­mo stro­go­kon­tro­li­sa­nu pro­ce­du­ru i bi­lo ka­kvi ra­do­vi ne bi bi­li mo­gu­ći bez pret­hod­ne do­zvo­le i odo­bre­nja. Ra­di se da­le­ko od vo­do­i­zvo­ri­šta i ne bih mo­gao re­ći ni da je ri­ječ o de­va­sta­ci­ji - po­ru­čio je Ma­krid.
On na­vo­di i da su ra­do­vi u ko­ri­tu ri­je­ke Tre­ša­ni­ca bi­li ne­mi­nov­ni.
- Znam da je ko­ri­to ri­je­ke Tre­ša­ni­ce bi­lo do­sta za­pu­šte­no i da je Vo­do­vod po­sled­nji put 2004. go­di­ne ra­dio na to­me. Zbog ne­re­dov­nog odr­ža­va­nja i do­la­zi do pla­vlje­nja ci­je­log ši­reg pod­ruč­ja Ma­re­ze pa je sa­na­ci­ja ko­ri­ta ri­je­ke Tre­ša­ni­ce do­bar po­tez ko­ji bi spri­je­čio pla­vlje­nje ci­je­log pod­ruč­ja ima­nja Knjaz i di­je­la gdje se na­la­zi vo­do­i­zvo­ri­šte Ma­re­za - ka­zao je Ma­krid.
S.R.