Tur­sko-si­rij­ski ko­mi­tet za ljud­ska pra­va ob­ja­vio je da su čla­no­vi ise­lje­nič­ke za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri, part­ne­ri pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vog pri­ja­te­lja Mo­ha­me­da Da­hla­na, uhap­še­ni u Is­tan­bu­lu i Iz­mi­ru. Oni se sum­nji­če da su umi­je­ša­ni u po­ku­šaj voj­nog pu­ča u ju­lu ove go­di­ne u Tur­skoj, i svi su cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­ni.
Biv­ši pa­le­stin­ski mi­ni­star za bez­bjed­nost Mo­ha­med Da­hlan, ko­jem je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić omo­gu­ćio da do­bi­je cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, po­ve­zan je sa na­vod­nim vo­đom pu­ča Fe­tu­la­hom Gu­le­ne­om, što se na­vo­di u iz­vje­šta­ju Ko­mi­te­ta. Da­hlan je ti­me do­šao u fo­kus is­tra­ge tur­skih bez­bjed­no­snih struk­tu­ra.
Uz Da­hla­no­vu po­moć Fe­tu­la­ho­ve pri­sta­li­ce su se pro­ši­ri­le Bal­ka­nom, a pre­ma na­vo­di­ma Ko­mi­te­ta oni kon­tr­o­li­šu Uni­ver­zi­tet Me­di­te­ran, Me­đu­na­rod­ni je­zič­ki cen­tar u Pod­go­ri­ci i đač­ki dom u Ro­ža­ja­ma. Tur­ski is­tra­ži­te­lji ne is­klju­ču­ju mo­guć­nost da je Mi­lo Đu­ka­no­vić mo­gao bi­ti pr­vi stra­ni li­der ko­ji bi pri­znao no­vu tur­sku vla­du u slu­ča­ju da je puč bio uspje­šan.
– Đu­ka­no­vić, ko­ji je već go­di­na­ma na vla­sti u Cr­noj Go­ri, ima ši­ro­ko pod­ruč­je tr­go­vač­kih in­te­re­sa u Evro­pi i ne­kim dr­ža­va­ma Bli­skog is­to­ka. Cr­na Go­ra, za­jed­no sa Al­ba­ni­jom i Ko­so­vom, pred­sta­vlja glav­nu kri­jum­čar­sku ru­tu, ko­jom se, iz­me­đu osta­log, kri­jum­ča­ri i oruž­je. Mno­gi čla­no­vi cr­no­gor­ske di­ja­spo­re, za ko­ju se sma­tra da bro­ji 250.000 lju­di u Tur­skoj, uklju­če­ni su u kri­mi­nal­ne po­slo­ve – na­veo je Tur­sko-si­rij­ski ko­mi­tet za ljud­ska pra­va.
Ka­ko se na­vo­di, ugo­vor o imi­gra­ci­o­noj kon­tro­li Tur­ske i EU po­ja­čao je kon­tro­lu cr­no­gor­skih gra­ni­ca i sma­njio kri­mi­nal­ne pri­ho­de bal­kan­skih kla­no­va.
–Sto­ga, po­ro­dič­ni bi­znis Đu­ka­no­vi­ća sa­da tr­pi ozbilj­ne gu­bit­ke. Po­ku­šaj voj­nog pu­ča u Tur­skoj i po­dr­ška Fe­tu­la­hu Gu­le­nu, na­sta­li kao re­ak­ci­ja zbog od­re­đe­nih sla­bo­sti gra­nič­ne kon­tro­le, mo­gli su po­sta­ti zna­čaj­na mo­ti­va­ci­ja za cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra da po­dr­ži pro­mje­ne u An­ka­ri – pi­še u tek­stu.
Iz Vla­de Cr­ne Go­re ogla­si­li su se, ka­ko su sa­op­šti­li, u ve­zi sa ne­i­sti­ni­tim, ne­ar­gu­men­to­va­nim, neo­sno­va­nim i zlo­na­mjer­nim tvrd­nja­ma ob­ja­vlje­nim na in­ter­net saj­tu tzv. „Tur­sko-si­rij­skog od­bo­ra za ljud­ska pra­va“, ko­je su pre­ni­je­li po­je­di­ni me­di­ji re­gi­stro­va­ni u Cr­noj Go­ri.
– Bez ika­kvog ute­me­lje­nja su tvrd­nje da su u Tur­skoj uhap­še­ni „broj­ni“ dr­ža­vlja­ni Cr­ne Go­re po­ve­za­ni sa po­ku­ša­jem voj­nog uda­ra i da je zva­nič­na Cr­na Go­ra na bi­lo ko­ji na­čin po­ve­za­na sa po­ku­ša­jem voj­nog uda­ra. Am­ba­sa­da Cr­ne Go­re u Re­pu­bli­ci Tur­skoj u re­dov­nom je i uobi­ča­je­nom kon­tak­tu sa zva­nič­ni­ci­ma ove pri­ja­telj­ske ze­mlje, kao što nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni Cr­ne Go­re odr­ža­va­ju ta­kvu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa Am­ba­sa­dom Re­pu­bli­ke Tur­ske u Cr­noj Go­ri. Ni u jed­nom od tih kon­ta­ka­ta, kao ni pri­li­kom po­seb­nih bri­fin­ga za stra­ne di­plo­ma­te u An­ka­ri na te­mu po­ku­ša­ja voj­nog uda­ra, Cr­na Go­ra ni­je ni na ko­ji na­čin čak ni po­me­nu­ta kao dr­ža­va u kon­tek­stu u ko­jem se to zlo­na­mjer­no in­si­nu­i­ra u po­me­nu­tom tek­stu, za raz­li­ku od po­je­di­nih dr­ža­va, me­đu ko­ji­ma i ze­ma­lja Za­pad­nog Bal­ka­na, či­ji su dr­ža­vlja­ni li­še­ni slo­bo­de zbog sum­nje u umi­je­ša­nost u po­ku­šaj voj­nog uda­ra – tvr­di se u re­a­go­va­nju.
Ka­ko su ka­za­li, ni­je­dan gra­đa­nin Cr­ne Go­re, a sa­mo kao stu­den­ti tur­skih uni­ver­zi­te­ta u toj ze­mlji je tre­nut­no oko 250 na­ših dr­ža­vlja­na, ni­je se do sa­da obra­tio na­šoj am­ba­sa­di u An­ka­ri za po­moć, ni­ti po­sto­je, ni sa cr­no­gor­ske ni sa tur­ske stra­ne, ika­kva sa­zna­nja ko­ja bi pred­sta­vlja­la i naj­ma­nji osnov sum­nje, a ka­mo­li do­kaz iz­ni­je­tih tvrd­nji.
– Ni­je­dan re­le­vant­ni i iole pro­fe­si­o­na­lan tur­ski ili stra­ni me­dij ni­je do sa­da ob­ja­vio ni jed­nu je­di­nu či­nje­ni­cu ko­ja bi mo­gla bi­ti osnov za po­no­vlje­ne zlo­na­mjer­ne tvrd­nje. Ovo ni­je pr­vi put da se bez ika­kvih osno­va iz­no­se in­si­nu­a­ci­je o na­vod­noj umi­je­ša­no­sti Cr­ne Go­re i dr­ža­vlja­na i čak zva­nič­ni­ka Cr­ne Go­re u po­ku­šaj voj­nog uda­ra u Tur­skoj. To je uči­nje­no pr­vi put 27. ju­la 2016. go­di­ne, si­mul­ta­no na jed­nom por­ta­lu ko­ji go­di­na­ma iz su­sjed­stva ši­ri dez­in­for­ma­ci­je o Cr­noj Go­ri i u ov­da­šnjim is­po­sta­va­ma istog po­slo­dav­ca. Ta­da je in­si­nu­a­ci­je či­nje­ni­ca­ma de­man­to­va­la Am­ba­sa­da Re­pu­bli­ke Tur­ske u Pod­go­ri­ci – tvr­de u Vla­di. M.V.


Bez in­for­ma­ci­ja o pri­vo­đe­nji­ma

Ka­ko su sa­op­šti­li iz Vla­de, nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je i u sri­je­du su, po­vo­dom po­no­vlje­nih in­si­nu­a­ci­ja, u kon­tak­tu sa Am­ba­sa­dom Cr­ne Go­re u An­ka­ri i Am­ba­sa­dom Re­pu­bli­ke Tur­ske u Cr­noj Go­ri još jed­nom pro­vje­ri­le sta­nje i do­bi­le po­da­tak da ne­ma in­for­ma­ci­ja o hap­še­nju.
– Pre­ma do­sa­da­šnjim zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma ni­je­dan dr­ža­vlja­nin Cr­ne Go­re ni­je u Tur­skoj li­šen slo­bo­de zbog na­vod­ne umi­je­ša­no­sti u po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra. Sa­mim tim neo­sno­va­ne su i tvrd­nje o na­vod­nom „kri­vič­nom go­nje­nju“ po­je­di­nih dr­ža­vlja­na Cr­ne Go­re „umi­je­ša­nih u puč“ – na­vo­di se u re­a­go­va­nju Vla­de.