Po­što­va­o­ci li­ka i dje­la te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti, pje­sni­ka i knji­žev­nog kri­ti­ča­ra, pre­vo­di­o­ca, uni­ver­zi­tet­skog profesora, čla­na Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti prof. dr Slo­bo­da­na Ka­le­zi­ća (1944–2007) oku­pi­li su se prek­si­noć na ve­če­ri po­sve­će­noj nje­mu i nje­go­vom stva­ra­la­štvu. Omaž na­slo­vljen „Sje­ća­nje na Slo­bo­da­na Ka­le­zi­ća” odr­žan je u pod­go­rič­koj Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci „Ra­do­sav Lju­mo­vić”, a o Slo­bo­da­nu Ka­le­zi­ću go­vo­ri­li su nje­gov pri­ja­telj i od­li­čan po­znva­lac nje­go­vog dje­la prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić, knji­žev­ni kri­ti­čar i knji­žev­nik Bo­ri­slav Jo­va­no­vić i nje­gov ne­ka­da­šnji stu­dent dr Ad­nan Čir­gić. Ve­če su mo­de­ri­ra­le i s pu­bli­kom po­di­je­li­le i sje­ća­nja na svog oca i nje­go­ve sti­ho­ve pro­fe­sor­ke, ta­ko­đe te­o­re­ti­čar­ke knji­žev­no­sti dr Sve­tla­na Ka­le­zić Ra­do­njić i dr So­fi­ja Ka­le­zić Đu­rič­ko­vić. T
Čir­gić, ko­ji je bio Ka­le­zi­ćev stu­dent, se po­seb­no po­zi­tiv­no osvr­nuo na Ka­le­zi­ćev do­pri­nos pro­u­ča­va­nju cr­no­gor­ske knji­žev­no­sti i auto­ra po­ni­klih u Cr­noj Go­ri, od­no­sno nje­gov hre­sto­mat­ski iz­bor knji­žev­nih kri­ti­ka o auto­ri­ma iz Cr­ne Go­re u se­dam to­mo­va. Ka­le­zić ni­je bio ka­bi­net­ski pro­fe­sor ni­ti na­uč­nik, do­da­je Čir­gić, već je iz­u­zet­no stu­di­o­zno pro­u­ča­vao i is­tra­ži­vao uči­niv­ši ta­ko mno­go na ra­svje­tlja­va­nju dje­la sa­vre­me­nih (20. vi­jek) cr­no­gor­skih auto­ra, ali i kla­si­ka kao što su Nje­goš, ili re­ne­san­sni stva­ra­o­ci Đor­đe Bi­zan­ti, Lju­de­vit Pa­sko­vić i Jo­van Bo­na.
O Ka­le­zi­će­vom iz­u­zet­nom do­pri­no­su osvje­tlja­va­nju ne sa­mo sa­vre­me­nih auto­ra, već li­ka i stva­ra­la­štva Pe­tra Dru­gog Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša kroz vi­zu­ru Ive An­dri­ća go­vo­rio je dr Je­lu­šić. Na po­čet­ku, dr Je­lu­šić sje­tio se i nji­ho­vih stu­dent­skih da­na, od­no­sno dru­že­nja sa Slo­bo­do­va­no­vim bra­tom po­zna­tim te­o­lo­gom Di­mi­tri­jem Ka­le­zi­ćem, a či­ji uti­caj se vi­di i u Slo­bo­da­no­vim knji­žev­no-te­o­rij­skim sta­vo­vi­ma i ana­li­za­ma, ali i u nje­go­vom pje­sni­štvu. Po­seb­no tre­ba obra­ti­ti pa­žnju na Ka­le­zi­će­vu za­ni­mlji­vu i slo­že­nu stu­di­ju „An­dri­ćev Nje­goš” na­vo­di dr Je­lu­šić.
- Ci­ti­ram: „An­drić i Nje­goš pred­sta­vlja­ju naj­i­stak­nu­ti­je vr­hun­ce srp­skog je­zi­ka i pred­sta­vlja­ju naj­bli­sta­vi­je uz­le­te na­šeg du­ha”. Sva­ka­ko je­dan od naj­pot­pu­ni­jih ana­li­za de­set An­dri­će­vih tek­sto­va o Nje­go­šu, a vri­jed­no je po­me­na da su oni pr­vi put in­te­gral­no ob­ja­vlje­ni u „Po­bje­di”, a da ih je pri­re­dio upra­vo Slo­bo­dan Ka­le­zić – ka­že Je­lu­šić, do­da­ju­ći da je ri­ječ o ori­gi­nal­no raz­ra­đe­noj te­mi. „Na kra­ju ogle­da on po­sta­vlja za­i­sta kru­ci­jal­no pi­ta­nje: što je to što Iva An­dri­ća i Nje­go­ša, upr­kos ta­ko broj­nim i oči­gled­nim raz­li­ka­ma, vi­še od osta­log do­vo­di na istu sta­zu, mla­đi se kod sta­ri­jeg na­pi­ja­ju­ći, a sta­ri­ji se u mla­đem ogle­da­ju­ći?”, do­da­je Je­lu­šić, spo­mi­nju­ći da se ne smi­je za­bo­ra­vi­ti ni Vuk Ka­ra­džić u ovoj pri­či, i ob­ja­šnja­va:
- „Naj­ve­ća dva du­ha srp­skog pro­sto­ra je­su u naj­bo­ljim obra­sci­ma srp­skog je­zi­ka ko­nač­nost po­je­di­nač­nog ži­vo­ta, na je­dan ljud­ski, me­đu­sob­no bli­zak na­čin mi­ri­li sa bes­ko­nač­no­šću po­sto­ja­nja” – ci­ti­ra dr Je­lu­šić Ka­le­zi­ćev stav o An­dri­ću i Nje­go­šu.
O Ka­le­zi­će­voj po­e­zi­ji, naj­vi­še nje­go­vim so­ne­ti­ma go­vo­rio je Jo­va­no­vić, ko­je on kao pje­snik do­ži­vlja­va kao naj­su­bli­mi­ra­ni­ji po­et­ski glas.
- Ri­ječ je o po­e­zi­ji ko­ja ima upe­ča­tlji­vu in­di­vi­du­al­nost, a bez tog sa­mo­bi­ti­ja, ne­ma ni po­e­zi­je. Upra­vo po tim svoj­stvi­ma ovaj pje­snik osta­je dio avan­gard­nog cr­no­gor­skog po­e­ti­ku­sa – za­klju­ču­je Jo­va­no­vić svo­ju is­crp­nu kri­ti­ku.
Dr Čir­gić i dr Je­lu­šić, u okvi­ru svo­jih iz­la­ga­nja is­ta­kli su da su ovaj omaž, pa čak i ozbilj­ni­je raz­ma­tra­nje Ka­le­zi­će­vog dje­la tre­ba­le or­ga­ni­zo­va­ti dvi­je in­sti­tu­ci­je u či­jim okvi­ri­ma je stva­rao – CA­NU ili Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re.
Na kra­ju ve­če­ri pu­bli­ci je po­klo­njen po pri­mje­rak Ka­le­zi­će­ve zbir­ke po­e­zi­je „Vri­je­me var­lji­vih vla­ti”.Ž.J.