Pro­gram pred­sta­vlja­nja Srp­ske knji­že­ve­ne za­dru­ge po­čeo je pro­jek­ci­jom do­ku­men­tar­nog fil­ma o SKZ, kao i pro­mo­ci­jom di­vot-iz­da­nja ro­ma­na La­bu­da Dra­gi­ća ,,Ku­ka­vič­ja pi­lad” u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri.
Na­kon pro­jek­ci­je do­ku­men­tar­nog fil­ma ko­ji je pu­bli­ci pred­sta­vio isto­ri­jat SKZ, na­ci­o­nal­no-kul­tur­no-iz­da­vač­ke usta­no­ve ko­ja je osno­va­na 1892. go­di­ne, obra­tio se i Dra­gan La­ki­će­vić, glav­ni ured­nik SKZ.
- Ma­ti­ca srp­ska je sta­ri­ja se­stra i uzor Srp­skoj knji­žev­noj za­dru­zi. Ma­ti­ca srp­ska je ne­što ma­lo vi­še na­uč­no-is­tra­ži­vač­ka, ne­go iz­da­vač­ka ku­ća, a SKZ je obr­nu­to - ma­lo vi­še iz­da­vač­ka. Ta­ko­đe, SKZ ima ve­li­ke sa­rad­ni­ke u svo­jim sta­ri­jim se­stra­ma kao što su Ma­ti­ca srp­ska i Srp­ska aka­de­mi­ja na­u­ka i umet­no­sti – ka­zao je La­ki­će­vić. On je do­dao da ovo vri­je­me ni­je na­klo­nje­no srp­skoj knji­zi i kul­tu­ri, ali da je du­žnost SKZ da is­tra­je.
- Ko­lek­ci­ja „Ko­lo” SKZ je svjet­ska an­to­lo­gi­ja srp­ske knji­žev­no­sti i na­u­ke – ka­zao je La­ki­će­vić.
Na­kon to­ga, upri­li­če­no je pred­sta­vlja­nje ro­ma­na La­bu­da Dra­gi­ća „Ku­ka­vič­ja pi­lad”, o kom su go­vo­ri­li knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak, prof. dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić, Dra­gan La­ki­će­vić, mr Mi­lo­rad Du­ru­to­vić, kao i sam autor.
- Ro­man ,,Ku­ka­vič­ja pi­lad” La­bu­da Dra­gi­ća je vi­še­stru­ko za­ni­mljiv i ak­tu­e­lan. Autor je iza­brao isti­nu kao ide­ju vo­di­lju za svoj iz­van­red­ni ro­man ko­ji je dje­lo o me­ta­fi­zič­kom zlu – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak.
Na uz­bu­dlji­vom re­lje­fu i u tur­bu­lent­nom vre­me­nu, u obi­lju ko­lo­rit­nih go­vo­ra is­toč­ne Her­ce­go­vi­ne i sje­ver­ne Cr­ne Go­re i na fo­nu isto­ri­je tra­je dra­ma „ko­mi­ta” ko­ji se, po­sli­je us­po­sta­vlja­nja dr­ža­ve 1918, bo­re da „vra­te Kra­lja”. Ostar­je­li vla­dar, na gra­ni­ci he­roj­skog i no­vog do­ba, na­šao se u su­ko­bu in­te­re­sa svo­je lič­ne ve­li­či­ne i in­te­re­sa ve­li­kih si­la.
Prof. dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić go­vo­ri­la je o je­zič­kom di­je­lu i lek­si­ci ovog ro­ma­na.
- Te­ma ro­ma­na ve­za­na je za 20. vi­jek. U ro­ma­nu se taj am­bi­jent do­ča­ra­va i vas­po­sta­vlja i je­zič­kim sred­stvi­ma. Pe­ri­od u ko­ji se sta­vlja i smje­šta te­ma ro­ma­na pra­ti je­zič­ki sloj ko­ji je di­ja­le­kat­ski i to na svim je­zič­kim ni­vo­i­ma. Ar­ha­i­čan di­ja­le­kat­ski sloj mo­že se pro­na­ći u ro­ma­nu na svim je­zič­kim ni­vo­i­ma, na fo­net­skom, mor­fo­lo­škom, sin­tak­sič­kom, u fra­ze­o­lo­gi­ji, a na­ro­či­to u lek­si­ci – po­ja­sni­la je Sto­ja­no­vić.
A.Ć.


Isto­rij­ska osno­va

- Pri­li­kom pi­sa­nja ro­ma­na „Ku­ka­vič­ja pi­lad” isto­rij­ska osno­va mi je bi­la po­de­sna pod­lo­ga za ko­mu­ni­ka­ci­ju sa či­ta­o­ci­ma. Isto­ri­je u ro­ma­nu ima ve­o­ma mno­go, ali sam gle­dao da je su­zbi­jem. Ni­je mi bi­la na­mje­ra da pi­šem isto­rij­ski ro­man – po­ja­snio je Dra­gić, ko­ji je na­kon ve­če­ri od­go­va­rao na pi­ta­nja pu­bli­ke.