-Če­tr­de­set i sed­me „Rat­ko­vi­će­ve ve­če­ri po­e­zi­je” zva­nič­no su za­vr­še­ne prek­si­noć u ku­ći Ri­sta Rat­ko­vi­ća u Bi­je­lom Po­lju uru­če­njem na­gra­de ,,Ri­sto Rat­ko­vić” Ta­nji Kra­gu­je­vić i Bal­ši Br­ko­vi­ću. Jed­no­gla­snom od­lu­kom ži­ri­ja, od­lu­če­no je da na­gra­du Kra­gu­je­vi­će­va do­bi­je za zbir­ku ,,Efe­kat lep­ti­ra”, a Br­ko­vić za zbir­ku ,,Cr­no igra­li­šte”.
Sve­ča­no ve­če otvo­ri­le su mu­zič­kim na­stu­pom pi­ja­nist­ki­nje Ja­smi­la Hot i Mi­le­na Đu­ro­vić, a pri­god­nu be­sje­du odr­ža­la je na­gra­đe­na pje­sni­ki­nja is­ti­ču­ći da joj je ovo pri­zna­nje do­ni­je­lo pu­no ra­do­sti i po­no­sa.
– Po­seb­no za­hva­lju­jem ži­ri­ju na ra­zu­mi­je­va­nju za ova­kav pje­snič­ki na­por ko­ji či­ni moj ,,Efe­kat lep­ti­ra”. Ve­o­ma sam po­la­ska­na na­či­nom na ko­ji je do­ni­je­ta od­lu­ka, taj­nim gla­sa­njem i rav­no­prav­no sa ko­le­gom Bal­šom Br­ko­vi­ćem. Po­ča­stvo­va­na i sreć­na, ne­čim što ne bih na­zva­la ,,smje­nom ge­ne­ra­ci­ja”, već di­ja­lo­gom. Hva­la or­ga­ni­za­to­ri­ma na in­te­re­so­va­nju za po­e­zi­ju i na uspo­me­na­ma na jed­nog ve­li­kog pi­sca – is­ta­kla je Kra­gu­je­vić u svom obra­ća­nju.
Nje­ne sti­ho­ve ka­zi­vao je glu­mac Mi­ro Ni­ko­lić, a pred­sjed­nik ži­ri­ja Bo­ri­slav Jo­va­no­vić, obra­zlo­žio je od­lu­ku. On je re­kao da je do­bit­ni­ca Kra­gu­je­vić „pre­po­zna­tljiv znak ju­go­slo­ven­skog i post-ju­go­slo­ven­skog pje­sni­štva” sko­ro pet de­ce­ni­ja. Bal­ša Br­ko­vić je je­dan od za­čet­ni­ka no­ve cr­no­gor­ske knji­žev­no­sti stva­ra­ne kra­jem pro­šlog i po­čet­kom ovog mi­le­ni­ju­ma.
– Zbir­ka ,,Efe­kat lep­ti­ra” afir­mi­še naj­bo­lja svoj­stva po­e­zi­je, gdje su sa­ču­va­ne sa­vre­me­no­sti po­et­skog bi­ća i nje­go­ve mi­si­je. Zbir­ka ,,Cr­no igra­li­šte” je vi­zi­ja svi­je­ta sa­gle­da­nog u jed­noj ko­smo­go­nij­skoj rav­ni, u ko­joj do­mi­ni­ra vje­či­ti fa­u­stov­ski sin­drom, fa­u­stov­ska ši­zo­fre­ni­ja po­is­to­vje­ći­va­nja sa cr­nim igra­li­štem, i do­bro je što se Br­ko­vić vra­tio po­e­zi­ji – za­klju­čio je Jo­va­no­vić. Na­gra­du la­u­re­a­ti­ma uru­čio je Mi­ro­ljub Rat­ko­vić.
– Dra­go mi je da ova na­gra­da no­si ime pje­sni­ka ko­ji je ot­kri­vao ne­pre­gled­na pro­stran­stva in­di­vi­due, ono­ga ko­ji tvo­ri po­e­zi­ju i zbog ko­jeg po­e­zi­ja na­sta­je. Dra­go mi je što će u lje­to­pi­su ove na­gra­de mo­je ime sta­ja­ti za­jed­no sa ime­nom is­tak­nu­te pje­sni­ki­nje Ta­nje Kra­gu­je­vić i što se sve od­vi­ja u go­spod­skom gra­du Bi­je­lom Po­lju, gra­du knji­žev­nih ma­go­va ka­kvi su bi­li Ća­mil ili Bu­le. U do­ba ka­da se iz­mi­šlja­ju no­ve ri­je­či, da bi laž zvu­ča­la pri­hva­tlji­vo, sa­mo po­e­zi­ja ima moć da za­ci­je­li tu, i sve dru­ge bo­le­sti je­zi­ka – ka­zao je la­u­re­at Br­ko­vić.
Nje­go­ve sti­ho­ve ka­zi­vao je Slo­bo­dan Ma­ru­no­vić, glu­mac Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta, dok je Br­ko­vić pro­či­tao pje­smu ,,Ci­gan­sko mli­je­ko” po­sve­će­nu maj­ci, ko­ja je dio svog ži­vo­ta pro­ve­la u Bi­je­lom Po­lju.
U okvi­ru 47. Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je pret­hod­no je odr­ža­no za­vr­šno pje­snič­ko ve­če ko­je je otvo­rio Go­ran Sa­mar­džić, pje­snik iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, ko­ji je pred­sta­vio svo­je no­ve sti­ho­ve.
Sa­mar­džić je ka­zao za Ra­dio Bi­je­lo Po­lje, da su Rat­ko­vi­će­ve ve­če­ri po­e­zi­je, ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ja je za sva­ku po­hva­lu, i pre­po­zna­ta je svu­gdje u re­gi­o­nu.
– Osje­ćam se kao ve­te­ran ovih su­sre­ta, i mi­slim da ova ma­ni­fe­sta­ci­ja ide uz­la­znom pu­ta­njom, što ovo­go­di­šnja i po­tvr­đu­je. Pra­tio sam sve pro­gra­me, i za­i­sta sam im­pre­si­o­ni­ran. Vi­še vo­lim slu­ša­ti sti­ho­ve dru­gih auto­ra, ne­go svo­je – na­gla­sio je Sa­mar­džić, do­da­ju­ći da pje­sni­ci ne smi­ju do­zvo­li­ti da ih nad­vla­da po­pu­li­stič­ko pi­sa­nje po­e­zi­je.
To­kom pje­snič­ke ve­če­ri, pred­sta­vi­li su se auto­ri iz ze­mlje i re­gi­o­na, a po­seb­nu za­hval­ni­cu pri­mio je aka­de­mik Ab­du­lah Si­dran, bo­san­sko-her­ce­go­vač­ki pi­sac, a za­hval­ni­cu je uru­či­la Ma­ri­ja Čol­pa.
Lju­bi­te­lji­ma pi­sa­ne ri­je­či, svo­je dvi­je pje­sme iz neo­bja­vlje­nog ru­ko­pi­sa, pred­sta­vio je mla­di pje­snik Đor­đe Šće­po­vić.
– Ova ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ja oku­plja broj­ne pje­sni­ke iz re­gi­o­na, pa čak i svi­je­ta ima za­i­sta vi­sok kva­li­tet, i sre­ćan sam što sam već dru­gi put dio to­ga – is­ta­kao je Šće­po­vić. On je po­ru­čio mla­dim pje­sni­ci­ma da što vi­še pi­šu i da se ne osvr­ću na kri­ti­ke sta­ri­jih ko­le­ga.
Glu­mi­ca Sa­nja Ći­ro­vić ka­zi­va­la je sti­ho­ve pje­sme Ri­sta Rat­ko­vi­ća ,,Biv­ši an­đe­li”, dok je pje­snič­ko ve­če za­tvo­rio Izet Mu­la­be­go­vić, sti­ho­vi­ma pje­sme ,,Ne­ko”.
U Osnov­noj ško­li ,,Ri­fat Bur­džo­vić Tr­šo” u Bi­bli­o­te­ci ,,Ća­mil Si­ja­rić” odr­žan je čas po­sve­ćen pje­sni­ku Du­ša­nu Ko­sti­ću, gdje su o sto­go­di­šnji­ci nje­go­vog ro­đe­nja go­vo­ri­li Dra­ško Do­šljak i Mi­lun Lu­to­vac, dok je u Ba­njem se­lu u Bi­bli­o­te­ci ,,Mi­o­drag Bu­la­to­vić” pro­mo­vi­sa­na zbir­ka pje­sa­ma ,,Lim­ske pje­snič­ke lu­ke”. Go­vo­ri­le su Sa­di­ja Ho­džić i Sa­di­ja Kri­je­što­rac.
M.N.


Po­et­ska pred­sta­va

Po­et­ska pred­sta­va po tek­sto­vi­ma no­be­lov­ke Vi­sla­ve Šim­bor­ske, u adap­ta­ci­ji Var­je Đu­kić, iz­ve­de­na je u bje­lo­polj­skoj sa­li Cen­tra za kul­tu­ru. Adap­ti­ra­no je 14 pje­sa­ma no­be­lov­ke Šim­bor­ske, iz zbir­ke „Tre­nu­tak”.
Glu­mi­ce su uspje­le da na neo­bi­čan na­čin, ka­zi­va­njem po­e­zi­je, i uz no­te adap­ta­ci­je, osvo­je broj­ne ova­ci­je pu­bli­ke.
Đu­ki­će­va pot­pi­su­je adap­ta­ci­ju i re­ži­ju, a ta­ko­đe i igra, Ni­na Pe­ro­vić je kom­po­zi­ci­tor­ka, a Ana Ra­šo­vić svi­ra vi­o­li­nu. Za di­zajn svje­tla bio je za­du­žen Ra­do­mir Sta­men­ko­vić.
Pred­sta­va je na­sta­la u ko­pro­duk­ci­ji CZK Ti­vat, „Zet­skog do­ma” Ce­ti­nje i Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je Bi­je­lo Po­lje, u okvi­ru ko­jih je i iz­ve­de­na.


Pje­sni­ci u ško­la­ma

Pje­snič­ki čas na­mi­je­njen naj­mla­đim lju­bi­te­lji­ma po­e­zi­je, odr­žan je u osnov­nim ško­la­ma „Du­šan Ko­rać”, „Ri­sto Rat­ko­vić” i „Vla­di­slav Sl. Rib­ni­kar”. Ve­li­ki broj knji­žev­ni­ka iz ze­mlje i re­gi­o­na go­vo­rio je uče­ni­ci­ma o po­e­zi­ji, stva­ra­nju i umjet­no­sti, a me­đu nji­ma je bio i pje­snik Mir­sad Be­ćir­ba­šić, iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, ko­ji je is­ta­kao da je su­sret sa pje­sni­ci­ma naj­ljep­ši na­čin za po­če­tak no­ve škol­ske go­di­ne.
– Upr­kos in­for­ma­tič­koj re­vo­lu­ci­ji, ipak je ri­ječ ono što nas odr­ža­va, što nas naj­bo­lje ob­ja­šnja­va i što ču­va na­šu su­šti­nu, ka­ko za one ko­ji či­ta­ju, ta­ko i za nas ko­ji pi­še­mo. Naj­mla­đe u sno­ve tre­ba da od­vo­di knji­ga i ri­ječ, a ne kom­pju­te­ri, ja se na­dam da će­mo za­jed­nič­kim na­po­ri­ma nas knji­žev­ni­ka, ali i pro­fe­so­ra i ro­di­te­lja to po­sti­ći – ka­zao je Be­ćir­ba­šić, po­ru­ču­ju­ći mla­di­ma: „Či­taj­te, ta­ko ljep­še ra­ste­te”.
Svo­ju lju­bav pre­ma sti­ho­vi­ma sa uče­ni­ci­ma OŠ „Du­šan Ko­rać”, po­di­je­lio je i knji­žev­nik Ve­li­mir Ra­le­vić iz Be­ra­na, ko­ji je na­gla­sio da upra­vo još u osnov­noj ško­li tre­ba dje­ci go­vo­ri­ti o va­žno­sti i lje­po­ti kre­a­tiv­nog stva­ra­nja.
Knji­žev­nik iz Ba­ra Raj­ko Jo­li­čić, na­gla­sio je da Bi­je­lo Po­lje ne tre­ba da bri­ne za bu­duć­nost po­e­zi­je, s ob­zi­rom da ga­je man­fe­sta­ci­ju, kao što su „Rat­ko­vi­će­ve ve­če­ri po­e­zi­je”.
Svo­je sti­ho­ve u okvi­ru pje­snič­kog ča­sa go­vo­rio je i Ri­nat Kur­ma­šev iz Ukra­ji­ne, ko­ji je ka­zao da je za nje­ga po­e­zi­ja lju­bav, mu­zi­ka, ri­tam i ono što ga is­pu­nja­va. U pro­gra­mu su uče­stvo­va­li i Jo­vo Kne­že­vić iz Sr­bi­je, kao i Bla­ga Žu­rić, Slo­bo­dan Zo­ran Ob­ra­do­vić i Ra­do­mir Ilić iz Cr­ne Go­re. Pro­gram je vo­dio Dra­gi­ša Si­mo­vić.


Sje­ća­nje na Lom­pa­ra

O ne­dav­no pre­mi­nu­lom pje­sni­ku Mla­de­nu Lom­pa­ru go­vo­rio je knji­žev­nik Zuv­di­ja Ho­džić, is­ti­ču­ći da pje­sni­ko­vo dje­lo pri­pa­da na­ci­o­nal­noj ri­zni­ci i umjet­nič­kom bla­gu na­še ze­mlje.
– U sve­mu što je ra­dio po­la­zio je od Ro­de­no­ve mi­sli „pr­vo tre­ba bi­ti čo­vjek, pa umjet­nik”, a on je upra­vo i u ži­vo­tu bio ve­li­ki čo­vjek i umjet­nik. Za nas, ko­ji smo ima­li pri­vi­le­gi­ju da se sa njim dru­ži­mo, nje­go­vo od­la­zak je ne­što što nas du­bo­ko po­ga­đa, iz­gu­bi­li smo naj­mi­li­jeg. On ni­je bio je­dan od nas, on je bio naj­bo­lji od nas, iako ni­ka­da se­be ni­je sta­vljao u pr­vi plan – re­kao Ho­džić.
Sti­ho­ve Mla­de­na Lom­pa­ra ka­zi­vao je glu­mac Slo­bo­dan Ma­ru­no­vić