Sa sta­no­vi­šta gra­đa­na ko­ji že­le pro­mje­nu vla­sti pot­pu­no je sve­jed­no ko je u opo­zi­ci­ji ja­či od ko­ga ako se vlast ne mi­je­nja. Su­ko­bi iz­me­đu opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka idu na za­do­volj­stvo i ko­rist vla­sti i pot­pu­no je ne­va­žno ko­ji su mo­ti­vi su­ko­ba, oci­je­nio je advo­kat i biv­ši pred­sjed­nik Na­rod­ne stran­ke Dra­gan Šoć. On je u in­ter­vjuu za „Dan” ka­zao da je moć Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ja pro­iz­i­la­zi iz po­zi­ci­je še­fa DPS-a, re­al­ni­ja i ve­ća od for­mal­ne mo­ći po­je­di­nih in­sti­tu­ci­ja.
– Ova či­nje­ni­ca go­vo­ri ko­li­ko smo da­le­ko od de­mo­krat­ske i prav­no ure­đe­ne dr­ža­ve. Dok god je vlast ve­za­na i pro­iz­i­la­zi iz mo­ći po­je­di­na­ca, a ne ustav­nih in­sti­tu­ci­ja ne­ma go­vo­ra o de­mo­krat­ski ure­đe­nom dru­štvu i dr­ža­vi – ocje­nju­je Šoć.
• Du­go ste u po­li­ti­ci. Ka­ko vi­di­te si­tu­a­ci­ju u opo­zi­ci­ji da­nas, ima­ju­ći u vi­du da funk­ci­o­nal­nog jed­ni­stva još ne­ma, i sva­đe i me­đu­sob­ne op­tu­žbe su vr­lo če­ste?
– Bio sam u po­li­ti­ci 16 go­di­na. Od 2009. go­di­ne po­li­ti­ku pra­tim kao sva­ki dru­gi gra­đa­nin. Na mo­ju ža­lost, od­no­si unu­tar opo­zi­ci­je ni­šta se ni­je­su pro­mi­je­ni­li. Mo­že se re­ći da su sva­đa i su­ko­bi me­đu opo­zi­ci­o­nim stran­ka­ma ne­što uobi­ča­je­no, a sa­rad­nja ri­jet­kost – prak­tič­no in­ci­dent. Sti­če se če­sto uti­sak da je u opo­zi­ci­ji va­žni­je da po­bolj­ša­ju svoj rej­ting ne­go da sru­še vlast. Sa sta­no­vi­šta gra­đa­na ko­ji že­le pro­mje­nu vla­sti, pot­pu­no je sve­jed­no ko je u opo­zi­ci­ji ja­či od ko­ga ako se vlast ne mi­je­nja. Da­kle, su­ko­bi iz­me­đu opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka idu na za­do­volj­stvo i ko­rist vla­sti i pot­pu­no je ne­va­žno ko­ji su mo­ti­vi su­ko­ba. Pla­šim se, a daj Bo­že da gri­je­šim, da će se taj trend di­o­ba i su­ko­ba na opo­zi­ci­o­noj po­li­tič­koj sce­ni na­sta­vi­ti, i da će­mo i u na­red­nom iz­bor­nom ci­klu­su ima­ti pri­li­ke da pri­su­stvu­je­mo nad­me­ta­nju me­đu opo­zi­ci­o­nim stran­ka­ma za po­zi­ci­ju naj­ja­če, ali ipak opo­zi­ci­o­ne stran­ke.
• Ima­ju­ći u vi­du boj­kot par­la­men­ta i broj­ne dru­ge pro­ble­me, ko­ji je, po Va­šem su­du, naj­bo­lji na­čin da se ri­je­ši po­li­tič­ka kri­za u Cr­noj Go­ri?
– Ri­zi­ku­ju­ći da me na­pad­nu, re­ći ću da je boj­kot par­la­men­ta ne­pot­pu­no rje­še­nje sa sta­no­vi­šta ospo­ra­va­nja le­gi­ti­mi­te­ta vla­sti. Dok god opo­zi­ci­ja dr­ži man­da­te ko­je je do­bi­la na iz­bo­ri­ma či­ji le­gi­ti­mi­tet ospo­ra­va, a u po­je­di­nim op­šti­na­ma čak i vla­da, ne­će po­sti­ći cilj – van­red­ne iz­bo­re. Ako već osta­ju kod te­ze da su iz­bo­ri ko­ji su se de­si­li u am­bi­jen­tu „dr­žav­nog uda­ra”, ka­ko tvr­di vlast, ne­le­gi­tim­ni, on­da tre­ba de­le­gi­ti­mi­sa­ti vlast ko­ja je pro­iz­i­šla iz njih. Je­di­ni do­sle­dan na­čin za to je da se vra­te svi man­da­ti opo­zi­ci­je na svim ni­vo­i­ma. Mi­slim da bi to ozbilj­no za­mi­sli­lo stra­ni fak­tor ko­ji ima ne­sum­njiv uti­caj na po­li­tič­ka de­ša­va­nja u Cr­noj Go­ri. Dok god po­sto­ji mo­guć­nost da se u od­re­đe­nom tre­nut­ku, iz ovih ili onih raz­lo­ga dio opo­zi­ci­je vra­ti u Skup­šti­nu, i dok opo­zi­ci­ja vla­da u po­jed­nim op­šti­na­ma, vlast mo­že da tvr­di da opo­zi­ci­ja tim či­nom su­štin­ski pri­zna­je le­gi­ti­mi­tet iz­bo­ra. Ne vi­dim da je ne­ko u opo­zi­ci­ji spre­man na ta­kvu žr­tvu.
• Ka­ko vi­di­te po­li­tič­ku po­zi­ci­ju Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, s ob­zi­rom na sve če­šće ocje­ne da će ga pri­ti­sak iz EU i NA­TO-a za­u­sta­vi­ti u na­mje­ri da se kan­di­du­je na iz­bo­ri­ma za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re idu­će go­di­ne?
– Iako ga ne­ma na dr­žav­noj sce­ni, Đu­ka­no­vić je i da­lje ključ­ni čo­vjek oko ko­ga se vr­ti po­li­ti­ka Cr­ne Go­re. Re­kao bih da je nje­go­va moć, ko­ja pro­iz­i­la­zi iz po­zi­ci­je še­fa DPS-a, re­al­ni­ja i ve­ća od for­mal­ne mo­ći po­je­di­nih in­sti­tu­ci­ja. Već ova či­nje­ni­ca go­vo­ri ko­li­ko smo da­le­ko od de­mo­krat­ske i prav­no ure­đe­ne dr­ža­ve. Dok god je vlast ve­za­na i pro­iz­i­la­zi iz mo­ći po­je­di­na­ca a ne ustav­nih in­sti­tu­ci­ja, ne­ma go­vo­ra o de­mo­krat­ski ure­đe­nom dru­štvu i dr­ža­vi.
Sa sta­no­vi­šta stra­nog fak­to­ra Đu­ka­no­vić je čo­vjek ko­ji re­al­no is­pu­nja­va ono što oni ho­će i ima moć da to ura­di bez unu­tra­šnjih po­tre­sa. Pri­zna­nje Ko­so­va i ula­zak u NA­TO bez re­fe­ren­du­ma ja­sno go­vo­re o to­me. Pre­ma to­me, za spon­zo­re ak­tu­el­ne po­li­ti­ke Cr­ne Go­re pot­pu­no je ne­va­žno ka­kav je Đu­ka­no­vić i ka­kva je Cr­na Go­ra. Nji­ma je va­žno da se is­pu­nja­va­ju nji­ho­vi na­lo­zi i in­te­re­si. Ako oci­je­ne da im Đu­ka­no­vić vi­še ni­je po­tre­ban za to, bez okli­je­va­nja će ga pu­sti­ti niz vo­du, ali ako oci­je­ne da im je još po­tre­ban, ne­će ima­ti ni­šta pro­tiv da ga vi­de kao še­fa dr­ža­ve. Sa sta­no­vi­šta DPS-a, Đu­ka­no­vi­će­va kan­di­da­tu­ra je si­gu­ran do­bi­tak na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma a mo­gu­će je da na nje­go­voj ha­ri­zi­mi i kan­di­da­tu­ri or­ga­ni­zu­ju i van­red­ne par­la­men­ta­r­ne iz­bo­re i po­tu­ku još jed­nom raz­je­di­nje­nu i po­sva­đa­nu opo­zi­ci­ju.
• Iz Va­šeg ugla, ka­kav će bi­ti epi­log afe­re „Dr­žav­ni udar” i ka­ko ko­men­ta­ri­še­te po­stu­pa­nje tu­ži­la­štva u tom slu­ča­ju?
– Već sam re­kao i po­na­va­ljam na osno­vu ono­ga što sam mo­gao da sa­znam iz jav­no ob­ja­vlje­nih do­ku­men­ta­ta i iz­ja­va, tu­ži­la­štvo će ima­ti ozbi­ljan po­sao da do­ka­že op­tu­žbu, po­seb­no ka­da se ra­di o li­de­ri­ma DF-a. Ka­ko god, tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić je u ovom pred­me­tu prak­tič­no ulo­žio sav svoj kre­di­bi­li­tet i ka­ri­je­ru. Ono što je lo­še u sve­mu je da je po­stu­pa­nje dr­žav­nih or­ga­na, po­seb­no tu­ži­o­ca Kat­ni­ća, u po­je­di­nim mo­men­ti­ma ima­lo iz­ra­zi­tu po­li­tič­ku obo­je­nost, pa je či­tav slu­čaj umno­go­me već sad kon­ta­mi­ni­ran ozbilj­nom sum­njom da je sve ovo sa­mo dio po­li­tič­kog ob­ra­ču­na vla­sti ili jed­nog nje­nog di­je­la sa DF-om. Do­dat­no, po­li­tič­ku bo­ju da­je či­nje­ni­ca da je Za­pad pre­su­dio da ne­ma sum­nje da se Ru­si­ja umi­je­ša­la u unu­tra­šnju po­li­ti­ku Cr­ne Go­re i da je po­ku­ša­la da iz­vr­ši „dr­žav­ni udar” i čak or­ga­ni­zu­je ubi­stvo ta­da­šnjeg pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća.
U opi­sa­nom abi­jen­tu, na ve­li­kom is­ku­še­nju i is­pi­tu bi­će cr­no­gor­sko sud­stvo. Bi­ću slo­bo­dan da uka­žem da će ovaj slu­čaj učvr­sti­ti ne­za­vi­snost i auto­ri­tet cr­no­gor­skog sud­stva ili ga do kra­ja uni­šti­ti. Ako je vje­ro­va­ti ne­zva­nič­nim kla­di­o­ni­ca­ma me­đu po­zna­va­o­ci­ma pra­va i sud­stva, vla­da uvje­re­nje da će li­de­ri DF-a bi­ti bar pr­vo­ste­pe­no osu­đe­ni, ali ne i uvje­re­nje da će ta od­lu­ka bi­ti či­nje­nič­no i prav­no va­lja­na.
M.VE­ŠO­VIĆ


Cen­tra­li­za­ci­ja da bu­de pri­o­ri­tet, ne žu­ri­ti u EU

• Ka­kva bi da­nas bi­la ključ­na po­li­tič­ka za­la­ga­nja Na­rod­ne stran­ke?
– Mo­ra se bez re­zer­vi i od­la­ga­nja in­te­gri­sa­ti dr­ža­vo­tvor­ni na­rod u Cr­noj Go­ri, a to su oni ko­ji se­be na­ci­o­nal­no de­fi­ni­šu kao Sr­be ili Cr­no­gor­ce. To je je­dan i je­din­stven na­rod. Sve ko­ji su pro­tiv to­ga sma­tram an­ti­cr­no­gor­ci­ma i an­ti­sr­bi­ma i u naj­ma­nju ru­ku neo­d­go­vor­ni­ma pre­ma in­te­re­si­ma Cr­ne Go­re. Sva spor­na iden­ti­tet­ska pi­ta­nja otvo­ri­ti i po­zva­ti na ozbilj­nu de­ba­tu, bez pred­ra­su­da u nju uklju­či­ti ka­ko po­li­ti­ča­re, ta­ko i kul­tur­ne, na­uč­ne i dru­ge in­sti­tu­ci­je. Taj di­ja­log će po­tra­ja­ti ali sam si­gu­ran da će uz ma­lo pa­me­ti i do­bre vo­lje do­ve­sti do re­zul­ta­ta.
U spolj­noj po­li­ti­ci po­stu­pa­ti sa vi­še sa­mo­po­što­va­nja. Ne­ma­mo mi mno­go pri­ja­te­lja da bi ih se mo­gli od­ri­ca­ti, a ve­li­ke si­le ne­ma­ju sa­ve­zni­ke i pri­ja­te­lje već sa­mo po­slu­šni­ke, od ko­jih tra­že da ih u sve­mu i bez po­go­vo­ra sli­je­de. Ne mo­ra­ju baš ta­ko bru­tal­no otvo­re­no da upra­vlja­ju Cr­nom Go­rom po­je­di­ne za­pad­ne am­ba­sa­de. Na­ši pre­ci su bi­li u mno­go go­rem po­lo­ža­ju, i po­li­tič­kom i eko­nom­skom, pa su ima­li mno­go vi­še sa­mo­po­što­va­nja i spo­zna­je o stvar­nim in­ter­si­ma.
Ovo va­ži i za unu­tra­šnju po­li­ti­ku. Ima­mo mi i po­me­ti i tra­di­ci­je da sa­mi kre­i­ra­mo prav­ni si­stem, usva­ja­ju­ći op­šte­pri­hva­će­ne vri­jed­no­sti mo­der­nih dr­ža­va, ali pri­mje­nju­ju­ći ih na na­še uslo­ve. Umje­sto što ne­kri­tič­ki pri­hva­ta­mo sve što nam sa Za­pa­da sti­že, bo­lje bi bi­lo da se oslo­ni­mo na tra­di­ci­ju. Bo­gi­ši­ćev Op­šti imo­vin­ski za­ko­nik bio je sa­gla­san sa naj­sa­vre­me­ni­jim do­stig­nu­ći­ma gra­đan­sko­prav­ne ma­te­ri­je ono­ga vre­me­na, ali je bio pot­pu­no cr­no­gor­ski, i je­zi­kom in­sti­tu­ci­ja pri­la­go­đen ta­da­šnjoj Cr­noj Go­ri, ra­zu­mljiv i pri­mje­njiv sva­kom Cr­no­gor­cu, a ma­lo ih je bi­lo pi­sme­nih u to vri­je­me. Šta nas spre­ča­va da ra­di­mo što i Bo­gi­šić. Če­mu ti kom­plek­si ko­ji se vi­di iz sva­kog su­sre­ta sa stran­ci­ma.
Ta­ko­đe, ve­li­ka je gre­ška de­cen­tra­li­zo­va­ti ma­lo dru­štvo po­put Cr­ne Go­re kad ne­ma­mo ka­dro­va i ka­pa­ci­te­ta za upra­vlja­nje ve­ćim gra­dom, a ne dr­ža­vom i 23 op­šti­ne. Po­seb­no je po­li­tič­ki opa­sno i neo­d­go­vor­no pra­vi­ti op­šti­ne na na­ci­o­nal­noj osno­vi.
• Ka­ko to mi­sli­te?
– Pet­nji­ca, Gu­si­nje i u na­ja­vi Tu­zi su ap­so­lut­no neo­dr­ži­ve (kao i mno­ge dru­ge, uosta­lom). Iz ove Pan­do­ri­ne ku­ti­je ne mo­že iza­ći ni­šta do­bro. Cr­na Go­ra tre­ba i mo­ra da bu­de cen­tra­li­zo­va­na sa kom­pe­tent­nom upra­vom i ja­snom od­go­vor­no­šću za spro­vo­đe­nje za­ko­na.
Isto ta­ko, ne­ma ni­ka­vog raz­lo­ga da žu­ri­mo u EU. Iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz EU (hva­la Bo­gu da je ko­nač­no iza­šla), mi­grant­ska kri­za, eko­nom­ski pro­ble­mi, či­ne da je EU u pre­vi­ra­nju i ve­li­ko je pi­ta­nje ka­ko će se taj pro­ces za­vr­ši­ti. Uz to, pre­ja­ka je to kon­ku­ren­ci­ja za sla­ba­šno cr­no­gor­sko dru­štvo, ko­je se još ni­je po­li­tič­ki i eko­nom­ski for­mi­ra­lo ka­ko va­lja. Ma­lo ma­nje eufo­ri­je oko EU, da ne ka­žem evro­skep­ti­ci­zma ne bi bi­lo lo­še u po­li­ti­ci. To, na­rav­no, ne zna­či da ne tre­ba da se mi­je­nja­mo i usa­gla­ša­va­mo sa evrop­skim vri­jed­no­sti­ma. Na­pro­tiv, ali tre­ba da evrop­ske vri­jed­no­sti odvo­ji­mo od bi­ro­krat­ske in­ter­pre­ta­ci­je tih vri­jed­no­sti od in­sti­tu­ci­ja EU.


Na­še ključ­ne ide­je su i da­lje ak­tu­el­ne

• Vra­ća li se Na­rod­na stran­ka na po­li­tič­ku sce­nu Cr­ne Go­re?
– Na­ža­lost, Na­rod­na stran­ka je u sta­nju po­li­tič­ke hi­ber­na­ci­je, ako ta­ko mo­gu re­ći. Već osam go­di­na ne­ma nas u in­sti­tu­ci­ja­ma, ali nas ima me­đu oni­ma ko­ji nas i sa­da kri­ve za sve i na­la­ze u na­ma de­žur­ne kriv­ce za svo­je fru­stra­ci­je. Sva­ko po­ja­vlji­va­nje ne­ko­ga ko je pre­po­znat kao dio Na­rod­ne stran­ke, ma­kar se ti­ca­lo ne­ke te­me ko­ja ne­ma ve­ze sa ak­tu­el­nom po­li­ti­kom, iza­zi­va hi­ste­rič­ne re­ak­ci­je jed­nog kru­ga lju­di ko­ji svoj po­li­tič­ki smi­sao na­la­ze si­pa­ju­ći žuč na NS pre­ko dru­štve­nih mre­ža.
Iako su se svoj­ski tru­di­li da uni­šte NS, na­ro­či­to od 2000. go­di­ne, i to ka­ko vlast, ta­ko i ne­ke na­še na­vod­ne opo­zi­ci­o­ne ko­le­ge, bez re­zer­ve ću po­ru­či­ti da su sve ključ­ne ide­je za ko­je se za­la­gao NS i da­lje ak­tu­el­ne. I da­lje je Cr­na Go­ra po­di­je­lje­na i po­sva­đa­na, s tim da su na isto­rij­ske po­dje­le do­da­te ne­ke no­ve. I da­lje se po­li­tič­ki si­stem i po­li­tič­ka svi­jest u Cr­noj Go­ri ni­je pro­mi­je­ni­la – je­smo for­mal­no iza­šli iz ko­mu­ni­zma, ali ni­je ko­mu­ni­zam iz nas. Pri to­me ne mi­slim na ko­mu­ni­zam kao so­ci­jal­nu ide­ju već kao na­čin vla­da­nja. I da­lje se cr­no­gor­stvo gra­di na an­ti­srp­stvu, a srp­stvo na an­ti­cr­no­gor­stvu – a i jed­no i dru­go je u su­ko­bu sa svim što či­ni isto­rij­ski iden­ti­tet Cr­ne Go­re.
U spolj­noj po­li­ti­ci iz­gu­bi­lo se sva­ko do­sto­jan­stvo i Cr­na Go­ra je po­sta­la slu­ga in­te­re­sa ko­ji su su­prot­ni nje­nim na­ci­o­nal­nim i dr­žav­nim in­te­re­si­ma i tra­di­ci­ji.