Po­vo­dom 110 go­di­na od ro­đe­nja slav­nog sli­ka­ra Pe­tra Lu­bar­de, por­je­klom iz Lju­bo­ti­nja, kod Ce­ti­nja, si­noć je u nje­go­vom Le­ga­tu u Be­o­gra­du, u pri­su­stvu ro­đa­ka, se­stri­či­ne Đi­ne La­zar i si­nov­ca Đu­ra Lu­bar­de, otvo­re­na iz­lo­žba „Pe­tar Lu­bar­da, umjet­nič­ka ko­lek­ci­ja kom­pa­ni­je Tar­ket”, a u dvo­ri­štu ot­kri­ve­na bi­sta, rad Sre­te­na Sto­ja­no­vi­ća.
– Šta je bi­lo pri­rod­ni­je ne­go da naj­ve­ći srp­ski skulp­tor Sre­ten Sto­ja­no­vić na­pra­vi bi­stu naj­ve­ćem srp­skom sli­ka­ru Pe­tru Lu­bar­di. Sre­ten Sto­ja­no­vić je autor mo­nu­men­tal­nih spo­me­ni­ka Kar­đor­đu i Nje­go­šu i bi­sti Ivi An­dri­ću, Dra­gi­ši Va­si­ću, Mi­lu­ti­nu Mi­lan­ko­vi­ću. Sa­da ih je ov­dje dvo­ji­ca Sre­ten i Pe­tar, a Pe­tar je Nje­goš u sli­kar­stvu – is­ta­kao je pje­snik i aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić, pre­nio je Tan­jug.
On u svo­joj pje­smi po­sve­će­noj jed­nom od naj­ve­ćih srp­skih sli­ka­ra 20. vi­je­ka, ka­že: „Pe­tar Lu­bar­da je bio kre­da ko­ja je sli­ka­la i sa sva­kom sli­kom tro­ši­la se i sma­nji­va­la”.
– Na sli­ka­ma se vi­dje­lo ko­li­ko ga je bi­lo, a na kre­di ko­li­ko ga je pre­o­sta­lo. Sli­ke su od nje­ga ot­pa­da­le kao da ni­je sli­kao ne­go za­va­ri­vao, ko­šta­nom srž­ju i krv­nom pla­zmom. Od­je­lo po mje­ri bi­va­lo mu je sve ko­mot­ni­je, dug­me na ko­šu­lji je za­kop­ča­vao sve da­lje od vra­ta, no­ge su se sma­nji­va­le, a ci­pe­le ra­sle. Ka­da se is­tro­ši­la, ro­dio se po­no­vo na plat­ni­ma kao vječ­ni pla­men – re­kao je Beć­ko­vić.
On je na­gla­sio da je Lu­bar­da imao dar da sli­ka ono što je naj­te­že sli­ka­ti - ne­bo i ka­men i da je i ne­bu i ka­me­nu uti­ski­vao vječ­ni ži­vot.
Di­rek­tor Ku­će le­ga­ta Fi­lip Bru­sić-Re­no ob­ja­snio je da je bi­sta Pe­tra Lu­bar­de na­sta­la oko 1950. go­di­ne, a Ku­ća le­ga­ta je do nje do­šla na ne­vje­ro­va­tan na­čin.
– Na­kon što je ko­mi­si­ja za po­pis pred­me­ta iz Le­ga­ta Pe­tra Lu­bar­de za­vr­ši­la po­sao 2008. go­di­ne, pri­stu­pi­lo se re­kon­struk­ci­ji ove ku­će. Na­kon ru­še­nja dr­ve­nih ste­pe­ni­ca u zad­njem di­je­lu, slu­čaj­no su maj­sto­ri pro­na­šli va­jar­ski por­tret u gip­su i is­po­sta­vi­lo se da je to dje­lo ču­ve­nog Sre­te­na Sto­ja­no­vi­ća – Lu­bar­din por­tret ko­ji smo iz­li­li u bron­zi i ko­ji će ubu­du­će kra­si­ti dvo­ri­šte ku­će u ko­joj je sli­kar ži­vio i stva­rao – re­kao je Bru­sić-Re­no.
Prek­si­noć je otvo­re­na i iz­lo­žba 11 Lu­bar­di­nih dje­la iz ko­lek­ci­je kom­pa­ni­je „Tar­ket”, ko­ja je bi­la u vla­sni­štvu dr Bla­ža Ku­sov­ca, biv­šeg am­ba­sa­do­ra Ju­go­sla­vi­je u In­di­ji. Sli­ke, ko­je će po­sje­ti­o­ci mo­ći da po­gle­da­ju do kra­ja ja­nu­a­ra slje­de­će go­di­ne, iz­lo­že­ne po­red dje­la iz stal­ne po­stav­ke Le­ga­ta, na­sta­le su iz­me­đu 1933. i 1961. go­di­ne. Autor po­stav­ke je ku­stos Di­na Pa­vić, ko­ja je spre­mi­la i iz­lo­žbu „Pe­tar Lu­bar­da 1907-1974-2017” za­jed­no sa ko­le­ga­ma iz Spo­men-zbir­ke Pa­vla Be­ljan­skog, ko­ja kre­će na mi­ni tur­ne­ju, a vi­dje­će­mo je i u Pod­go­ri­ci.
R.K.


Ku­ći le­ga­ta dr­vo tre­šnje na dar

Čla­no­vi po­ro­di­ce Pe­tra Lu­bar­de, pri­su­stvo­va­li su pro­sla­vi 110 go­di­na od ro­đe­nja ve­li­kog umjet­ni­ka i sim­bo­lič­no po­klo­ni­li Ku­ći le­ga­ta dr­vo tre­šnje.
La­zar je pod­sje­ti­la da je Lu­bar­da u ku­ći, ko­ja je nje­gov Le­gat, pro­veo sko­ro 30 go­di­na, da su se u nje­go­vom Ate­ljeu ostva­ri­le ve­li­ke ide­je, sno­vi i že­lje.
– Že­lim da svi mi bu­de­mo ov­dje i za 120. ro­đen­dan Pe­tra Lu­bar­de. Svi mi će­mo bi­ti ta­da 10 go­di­na sta­ri­ji, ali nje­go­va dje­la osta­ju vječ­no mla­da, ak­tu­el­na i nji­ho­va ener­gi­ja zra­či i ob­na­vlja se – is­ta­kla je La­zar.