Upra­vo je iz štam­pe iza­šla no­va knji­ga po­e­zi­je pje­sni­ka Ran­ka Jo­vo­vi­ća, ko­ja no­si sim­bo­li­čan na­slov „Su­ze Mar­ka Mi­lja­no­va”, i to u iz­da­nju pod­go­rič­kog „Uni­rek­sa”.
Ovo dje­lo pred­sta­vlja svo­je­vr­sni iro­nič­no-pa­te­tič­ni hram sa­zdan od du­bo­kih sti­ho­va, svje­do­ka jed­nog vre­me­na i tra­ja­nja. U Jo­vo­vi­će­vim sti­ho­vi­ma pro­pla­kao je i ka­men. U nji­ma, kao i u sa­mom auto­ru, po sop­stve­nom pri­zna­nju, kli­ja pu­stoš. Bu­ja i na­ta­pa sva­ku po­ru, pa i onaj pra­zni 21. vi­jek, onu „vre­ću od sto­lje­ća”, ka­ko re­če pje­snik.
Autor se­ci­ra mr­žnju, pi­pa­vo pre­bi­ra po nje­noj ta­mi, mje­ri joj gu­sti­nu i tvr­di da se „naj­du­blje mr­zi iz du­bi­na plit­ke du­še”. On ne raz­dva­ja, po pri­ro­di stva­ri, ta­mu od mr­žnje i pje­va o ča­rob­nja­ku ko­ji je jeo mrak i „ži­vio kad je ži­vot bio mrak”.
Jo­vo­vić je pje­snik sna­žne vje­re, one ko­ja pro­po­vi­je­da jed­nu je­di­nu isti­nu – po­top u su­za­ma („Vje­ru­jem da se da­vim u su­za­ma”).
- Ovo je i po­e­zi­ja i ne­što slič­no po­e­zi­ji. I pro­za, ali i po­e­zi­ja... Ova knji­ga je na ne­ki na­čin auto­bi­o­gra­fi­ja, od­no­sno auto­bi­o­gra­fi­ja Cr­ne Go­re iz mog du­ha... Ovo je mo­ja pri­ča, mo­ja is­po­vi­jest, krat­ka is­po­vi­jest, ma­lo su­za i to­me slič­no pred Voj­vo­dom. Su­ze Mar­ka Mi­lja­no­va nad Cr­nom Go­rom, ka­ko to zvu­či? Je li pa­te­tič­no? Pa­te­tič­ni su i Vla­di­ka, i Voj­vo­da. I Bog i Vje­ra, ali i mo­ja iro­ni­ja s vre­me­na na vri­je­me pla­če pa­te­tič­no. Ova­ko ja pi­šem da­nas. Ova­ko pi­še jed­na mu­nje­vi­ta pri­ro­da. Ova­ko ja mi­slim i o ovom ru­ko­pi­su što se da­vi u bu­ri i ne­sre­ća­ma ove tu­žne otadž­bi­ne u ko­joj po­sto­jim kao sli­je­pi do­šljak, stra­nac, stra­no ti­je­lo i stra­ni duh. Da­kle, ovo je da­nas mo­je di­sa­nje – ka­zao je autor Ran­ko Jo­vo­vić za ,,Dan” po­vo­dom svo­je no­ve knji­ge.
Jo­vo­vić je ro­đen 8. ju­na 1941. go­di­ne u Ko­si­ću, kod Da­ni­lov­gra­da. Ob­ja­vio je knji­ge: „Gvo­zde­na šu­ma”, „Do­dir ta­me”, „Jem­stvo”, „Di­vlji plač”, „Psa mi”, „Po­lju­bac za Anu Ah­ma­to­vu”, „Go­mi­la­nje stra­ha”, „Ze­mlja za ukop”, „Cr­njan­ski”, „Pa­ga­ni pred Ras­pe­ćem”, „Šta je čo­vjek bez pod­vi­ga, Go­spo­de”, „Mrač­ni hljeb”, „Moj do­pri­nos ra­za­ra­nju svi­je­ta”, „Če­ka­ju­ći ja­ko­bin­ce”, „Iz­dah­nu­ću na bal­ko­nu”, „Nek mi ne bu­de ni­šta opro­šte­no”, „Do­ba di­vlja­nja”. Štam­pa­no je i vi­še iz­bo­ra iz nje­go­ve po­e­zi­je, kao i dva zbor­ni­ka o nje­go­voj po­e­zi­ji „Ne okre­ći gla­vu od me­ne, Go­spo­de” i „Ran­ko Jo­vo­vić pe­snik”.
Do­bit­nik je broj­nih na­gra­da: „Mar­ko Mi­lja­nov”, „Ri­sto Rat­ko­vić”, „Ra­de Dra­i­nac”, „La­za Ko­stić”, „Ra­do­je Do­ma­no­vić”, Pe­čat Uni­rek­sa, „Gra­ča­nič­ka po­ve­lja”, Po­ve­lja „Sve­ti car La­zar”, Na­gra­da Da­ni­lov­gra­da, „Ar­se­ni­je Čar­no­je­vić”, „Pe­čat va­ro­ši srem­sko-kar­lo­vač­ke”, „Je­le­na Bal­šić”, „Du­ško Tri­fu­no­vić”, „Jo­van Du­čić”, „Bran­ko Ćo­pić”, „Od­zi­vi Fi­li­pu Vi­šnji­ću”, „Mi­o­drag Ću­pić”, „Žič­ka hri­so­vu­lja”, „Ma­ka­ri­je­vo slo­vo”, „Pe­čat Her­ce­ga Šće­pa­na”... Pre­vo­đen je na svjet­ske je­zi­ke, a ži­vi i stva­ra u Pod­go­ri­ci.A.Ć.